Sidikat Nezavisnost je sa partnerima predstavila svoj predlog novog Zakona o radu, čije je usvajanje, između ostalog, i obaveza Srbije iz Akcionog plana za Poglavlje 19 u pristupnim pregovorima sa EU.

Viša savetnica za zakonodavstvo i kolektivno pregovaranje sindikata Nezavisnost Dragica Mišljenović za N1 Studio Live kaže da su smatrali da ne treba da čekaju da ih država pozove, i da „kao i svaki put, apsolutno sve primedbe, predlozi i sugestije“ ne budu usvojeni.

Upozorava da država parcijalnim donošenjem posebnih zakona obesmišljava Zakon o radu kao krovni sistemski zakon.

„Kažu da nemamo radne snage. Zašto nemamo? Zato što niko ne može da radi za ovu platu, a velika većina ni nema tu platu“, kaže Mišljenović ističući da je naknada koja se isplaćuje sezonskim radnicima često ispod minimlaca.

„Sve je veći problem sa radnom snagom koja ne može da radi. Oni nisu razmaženi, samo pokušavaju da dođu do dostojanstvenog rada sa kojim mogu da prehrane sebe i svoju porodicu“, poručuje ona.

Kaže i kako je sindikat Nezavisnost u svom nacrtu novog Zakona o radu želeo da promeni termin „zaposleni“ u „radnik“, po ugledu na zemlje EU, ali da ih u tome ograničava Ustav koji koristi termin „zaposleni“.

Stoga su, objašnjava, ponudili novu definiciju zaposlenog kao fizičkog lica koja obavlja rad kod poslodavca. Zaposleni taj rad mogu obavljati na osnovu tri vrste ugovora – ugovora o radu na određeno vreme, ugovora o radu na neodređeno vreme i ugovora o radnom angažovanju koji opet može biti ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o sezonskim poslovima i ugovoro radnoj praksi.

Mišljenković ističe da bi njihovim zakonskim rešenjem sve kategorije zaposlenih ostvarivale ista osnovna prava kao zaposleni angažovani na neodređeno vreme, uključujući pravo na bolovanje i godišnji odmor.

„Prvo pravo je zarada s kojom mogu dostojanstveno da žive“, ističe sagovornica N1 i podseća da je minimalna zarada, suprotno zakonu, u Srbiji postala standard.

Mišljenković objašnjava i da sindikat Nezavisnost zahteva da izmene ostalih zakona prate Zakon u radu kako bi se njegova implementacija sprovela kako treba.

Na pitanje da li su zahtevi sindikata maksimalistički, Mišljenković odgovara da su realni.

„Mi smo te direktive (EU) sagledavali na način ne da ih prepisujemo, nego da ih ugradimo u Zakon o radu na način da budu primenjivi“, kaže ona.