Zbog rata u Iranu moguć i skok cena kondoma: "Situacija je veoma krhka"

Izvršni direktor kompanije Karex, Goh Miah Kiat, rekao je za Rojters u utorak da bi kompanija mogla biti prinuđena da podigne cene za najmanje 20 odsto do 30 odsto, u zavisnosti od toga koliko dugo poremećaji budu trajali. Globalni lanci snabdevanja pogođeni su ratom od kraja februara, kao i blokadom Ormuskog moreuza, što je ograničilo dotok nekih materijala potrebnih za proizvodnju kondoma.

"Situacija je svakako veoma krhka, cene su visoke", rekao je Goh za Rojters. "Nemamo izbora nego da troškove prebacimo na kupce", prenosi CNN.

Sa sedištem u Maleziji, Karex proizvodi kondome, lubrikante, rukavice, medicinske katetere i zaštitne navlake za sonde. Kompanija proizvodi muške lateks kondome brendova ONE, Trustex, Carex i Pasante, a može da proizvede više od 5 milijardi kondoma godišnje. Karex izvozi u više od 130 zemalja, prema podacima sa njihovog sajta.

Goh je rekao za Rojters da, pored viših troškova proizvodnje i pakovanja, postoje i kašnjenja u isporuci.

„Vidimo da mnogo kondoma stoji na brodovima koji još nisu stigli na odredište, iako su veoma potrebni“, rekao je Goh.

CNN je kontaktirao Karex kako bi saznao kada bi povećanje cena moglo da stupi na snagu. U međuvremenu, Goh je rekao da kompanija ima dovoljno zaliha za još nekoliko meseci.

Kako su cene goriva porasle od početka rata sa Iranom, nafta i gas su u centru pažnje. Ekonomisti strahuju da bi rast cena mogao uskoro dovesti do smanjenja potrošnje, a nestašice nafte mogle bi da uspore proizvodnju. To posebno važi za Aziju, koja se u velikoj meri oslanja na naftu sa Bliskog istoka.

Međutim, rat je pogodio i proizvodnju takozvanih sirovina - nusproizvoda nafte koji se koriste za pravljenje plastike i drugih materijala. Među njima su nafta (naphtha), koja se koristi za izradu ambalaže, kao i silikonsko ulje i amonijak, ključni sastojci u proizvodnji kondoma.

„Mnogo se govori o sirovoj nafti i uticaju na dizel i benzin, ali i sirovine i petrohemikalije su u nestašici“, rekla je Endži Gildea, globalna direktorka za naftu i gas u KPMG-u, u odvojenom intervjuu.

Na primer, 41 odsto azijske nafte (naphtha) dolazi sa Bliskog istoka, istakla je Gildea. Ako zemlje koje proizvode robu koju kupujemo - uključujući Maleziju – ne mogu da dođu do sirovina, primorane su da podignu cene.

Ali sirovine nisu jedini problem.

Neke zemlje, uključujući Mjanmar i Kambodžu, počele su da racionalizuju potrošnju goriva. Neke škole u jugoistočnoj Aziji, uključujući i u Vijetnamu, uvele su nastavu od kuće jer su troškovi prevoza postali previsoki za učenike. Industrijski analitičari strahuju da to utiče i na radnike u fabrikama, kojima je otežan dolazak na posao, što može usporiti proizvodnju ključnih proizvoda namenjenih izvozu - uključujući i za Sjedinjene Države.