Otkrivamo kako je skoro 10.000 listića „nestalo“ iz glasačkih kutija

Beogradski izbori 14. maj 202209:15 84 komentara
AFP/Andrej Isaković

Kako je moguće da je razlika između broja birača koji su izašli na beogradske izbore i broja listića u glasačkim kutijama skoro 10.000, pitanje je na koje vlast nije imala odgovor, a za opoziciju je to bio argument kojim se nesumnjivo dokazuje izborna krađa.

Portal N1 otkrio je šta stoji iza „misterioznog nestanka listića“, a to nije „bugarski voz“ ni neki drugi model izborne manipulacije, niti su ih birači u toliko velikom broju odneli sa birališta.

Povezane vesti:

Istražujući razliku između broja birača koji su glasali i broja upotrebljenih listića u kutijama, a koja je na izborima 3. aprila bila skoro trideset puta veća nego na prethodnom glasanju za gradske odbornike, pošli smo od analize rezultata po biračkim mestima. Odgovor na pitanje kako se pojavila razlika od dobili smo ukrštanjem ta dva podatka sa svih 1.070 biračkih mesta.

Pronašli smo ukupno 11 biračkih mesta na kojima se pojavila razlika koja se meri stotinama glasova, a na nekima je prelazila i hiljadu, pa smo na sajtu Republičke izborne komisije potražili zapisnike sa tih mesta. Sporna su bila po tri biračka mesta u opštinama Zvezdara (17, 42 i 74) i Palilula (18, 61 i 64), kao i po jedno na Voždovcu (35), Čukarici (65), Vračaru (4), u Lazarevcu (61) i Grockoj (28).

Ono što smo tada uočili izazvalo je nevericu: članovi tih 11 biračkih odbora nisu umeli valjano da popune zapisnike, pa su u rubriku „broj birača koji su izašli na izbore“ upisivali broj birača upisanih u birački spisak. I nikome od njih nije bilo nimalo čudno to što je, po njihovoj računici, svaki drugi birač otišao kući sa svojim glasačkim listićem.

Izlaznost na Zvezdari veća nego u Severnoj Koreji

Članovi biračkih odbora na Zvezdari bili su još „maštovitiji“, pa je tako na dva biračka mesta na izbore „izašlo“ više glasača nego što ima upisanih birača.

Birački odbor na mestu broj 17 zapisnički je konstatovao da je glasalo 2.050 od ukupno 2.018 birača, dok su njihove kolege sa biračkog mesta broj 42 evidentirale da su pravo glasa iskoristila 1.532 birača, uprkos tome što je u birački spisak upisan 1.521 građanin.

N1/Republička izborna komisija

Ilustracije radi, na biračkom mestu broj 18 na Paliluli birački odbor je ustanovio da je glasalo 1.969 birača, od kojih je samo njih 717 ubacilo listić u glasačku kutiju. Sumnjivo? Očigledno ne. Niko od njih dvadeset i kusur nije povikao „hej, ljudi, pa fali nam više od 1.200 listića u kutiji?!“. Zapisnik su, bez ikakvih primedbi, uredno potpisali članovi biračkog odbora kako iz vladajućih stranaka, tako i iz opozicije.

I to nije sve. Manje greške u popunjavanju zapisnika sa glasanja može i mora da ispravi Gradska izborna komisija, koja je to učinila u samo četiri od ukupno 11 slučajeva koje smo pronašli. Greške na ostalih sedam ni oni nisu primetili. Međutim, čak ni ispravljene podatke sa ta četiri biračka mesta nisu uneli u izveštaj o ukupnim rezultatima izbora, tako da je sve ostalo po starom. A razlika između broja birača koji su izašli na izbore i broja listića u glasačkim kutijama popela se na neverovatnih 9.693, iako je ona realno čak sedam puta manja – 1.342.

GIK ispravio četiri zapisnika, ali ne i ukupne rezultate

Kako je za portal N1 istakao jedan od članova Gradske izborne komisije, na sednici tog tela 6. aprila ispravljeno je više desetina spornih zapisnika, a među njima su i četiri u kojima je pogrešno upisan broj izašlih.

N1/Gradska izborna komisija

„Kod zapisnika u kojima nema logičko-računskih grešaka, već je očigledno da je reč o omaškama u popunjavanju zapisnika, izborna komisija na osnovu izveštaja o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora donosi rešenje o ispravljanju zapisnika. Zbog čega nisu sve izmene iz zapisnika unete u ukupan izveštaj o rezultatima izbora zaista ne znam“, kaže član GIK s kojim smo razgovarali, naglašavajući da taj pogrešno unet podatak nema nikakvog uticaja na rezultate izbora i raspodelu odborničkih mandata.

Ipak, poražavajuća je činjenica da će u zvaničnim dokumentima Gradske izborne komisije zauvek ostati netačan podatak o broju birača koji su 3. aprila izašli na beogradske izbore, a koji je zapravo za 0,5 odsto manji od upisanog.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević ističe u razgovoru za portal N1 da podaci o rezultatima beogradskih izbora po biračkim mestima „konačno omogućavaju da vidimo odakle razlika u broju birača koji su glasali i broju listića u glasačkim kutijama“.

„To ukazuje na dve stvari: prvo, još jednom je potvrđeno da članovi biračkih odbora na većem broju biračkih mesta nisu sposobni da valjano popune zapisnike. I drugo, opet se pokazuje nesposobnost dela opozicije da kvalitetno isprati izborni proces. Već nekoliko sedmica od pojedinih opozicionih političara, pa čak i članova Gradske izborne komisije, slušamo da je razlika od preko 9.000 listića dokaz izborne krađe“, napominje Vučićević.

N1

Sagovornik portala N1 podseća da su pojedini predstavnici opozicije čak navodili da se radi o dokazu prakse „bugarskog voza“, iako kod tog modela izborne krađe, objašnjava Vučićević, nema odnošenja glasačkih listića, već se listići predaju sledećem glasaču, stoga nikako ne može da dođe do manjka listića u kutijama.

„Iz svega mogu da izvučem dva zaključka, pri čemu nisam siguran koji je manje obeshrabrujući. Ili je deo opozicije namerno obmanjivao javnost u pokušaju da progura svoju agendu da se ne radi o izbornom porazu već o izbornoj krađi, ili se pak radi o nesposobnosti komičnih razmera, pa oni stvarno, iako od početka imaju uvid u izborni materijal, nisu uspeli da utvrde šta je uzrok razlike“, zaključuje Vučićević.

Sve o rezultatima izbora i reakcijama čitajte na našoj stranici IZBORI 2022.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare