Gde je grešila opozicija devedesetih i da li je današnja savladala te lekcije

Poredeći devedesete sa današnjom situacijom, grbović je rekao da je i sada država oteta od strane autoritarnog režima, ali da sve ostalo nije za poređenje.

"Devedesetih smo imali rat, sankcije, danas toga nema, rata ima ali daleko od nas. Devedesetih ste imali stiuaciju koja je ključna, da mladi koji su bili nezadovoljni nisu mogli da napuste državu, već su bili primorani da ostanu i da se bore. Danas se ti problemi rešavaju jednostavno, uzme se pasoš i napusti se država. Ključna razlika je što su devedesetih Zapad i EU nedvosmisleno bili na strani opozicije, danas je drugačije. Medijska situacija bila je drugačija, cenzura je bila izražena, ali ste imali lokalne medije koji su dopirali do različitih slojeva društva do kojih mi danas teško dopriemo", objašnjava Grbović.

Panajotović ja na to dodao, kako je rekao, drastičnu razliku u atmosferi.

"Građanski rat i teške sankcije koje su naterale opoziciju da traži načine udruživanja da bi se srušio režim. To što su te generacije doživele zbog sankcija i ratova teško je porediti sa sadašnjom situacijiom. Sve je to uticalo na način na koji se opozicija udruživala. Početak devedesetih je početak višestranačkog sistema, kada se opozicija rađala i kada je bilo različitih ideja kako se udruživati, ali je narodno nezadovoljstvo u drugoj polovini 1996. dobilo takav stepen da su tadašnje opozicione partije morale da preduzmu mere da bi se udružile. Tada je došlo do koalicije Zajedno, narodno nezadovoljstvo pretvorilo se u nešto što se moglo oceniti kao euforično raspoloženje, spremno da realizuje svoje snove o demokratiji, bili su to ciljevi teško ostvarivi, a opozicija nije uspela da ostvari jedinstvo da bi se ostvarili tako veliki ciljevi", rekao je Panajotović.

Grbović smatra da su promene koje je tadašnja opozicija uspela da ishoduje u Srbiji bile bolje u odnosu na stanje iz kojeg su došli. Kako smatra, ono što treba da bude prednost današnje opozicije je da su "bogatiji za iskustvo, pa makar to bilo iskustvo grešaka".

"Znamo šta bi trebalo da se uradi tog 6. oktobra, znamo šta je recept, a to je jedinstvo. Imate jednu listu, na kojoj je PSG, koja obuhvata konglomerat političkih stranaka i organizacija, taj recept smo primenili. Ali ne treba da se ponove greške koje podrazumevaju mnoge stvari. Mnogo toga možemo da naučimo iz tog perioda, videćemo da li smo lekcije savladali. Mi pristupamo odgovorno. Ostvarili smo malu pobedu, pobedili smo sami sebe", rekao je Grbović.

Kada je u pitanju lustracija, koja je izostala početkom dvehiljaditih, Grbović kaže da će ona morati da se odradi sa "hirurškom preciznoćšu" kako ne bi prerasla u nepravdu.

"Taj postupak ne bi smeli da sprovode političari, neću ga ja sprovoditi, a da bi se doveo do kraja morate da ozdravite pravosudni sistem, da se formiraju nezavisne komisije. Mora da bude nedvosmisleno jasno da je neko ugrozio javni inters. Neophodan je proces, mora da ide paralelno sa krivičnim postupkom. Taj proces ne može da se završi brzo, trajao bi i godinama jer se radi o stotinama i hiljadama osobama, da se što pre uspostavi temelj, da se donese zakon o lustraciji i da se počne s primenom", kaže lider PSG.

Panajotović je dodao je da je pre zakona o lustraciji potrebno osvojiti vlast.
"Koalicija Zajedno je počela sa najboljim namerama, ali mi smo znali i pre nego što se ušlo u koaliciju da su postojali nesporazumi među stranakama, ne računajući da će ti nesporazumi prerasti u razlaz i raskol, a do toga je došlo samo pola godine posle pobede na izborima. Jedan od razloga je netrpeljivost dve centralne stranke DS i SPO i lidera. 1997. kada je trebalo odlučivati o tome kako će izgledati nastup na izborima, došlo je do nesporazuma DS i SPO, sa dužnosti gradonačelnika Beograda smenjen je Đinđić, jer SPO nije prihvatio njegov pogled na to kako da izgleda demokratska vlast. Tada se srušila koalicija Zajedno, a to se slično dogodilo i sa DOS-om. Da bi se došlo do lustracije potrebno je mnogo truda, treba izbeći greške, jer taj zakon koji je donet posle 2000. nije primenjen ni u jednom članu", rekao je Panajotović.

On objašnjava da je bio veliki uticaj lidera i da su oni koji su tada bili poslanici znali da među liderima postoje nesuglasice i da će to da dovede do propasti narodne energije koja se stvorila nakon pobede na izborima.

"Među današnjim akterima ima onih koji su učestvovali u DOS-u ili koaliciji Zajedno, nisu iza sebe ostavili mane koje su učestvovale u raspadu obe koalicije. Ono što se teškom mukom ostvarilo, utrošilo se na lak način. Mi koji smo sada van politike i pratimo šta se dešava, već se uočavaju činjenice da postoje drastične razlike u pogledima na centralna pitanja koja se postavljaju", doaje Panajotović.

Grbović odgovara da je normalno da sujeta postoji, ali da je mudrost kako će uspeti da te sujete prekriju i da se nešto uradi uprkos njima.

"Svaki lider, član i građanin zna da je svačija uloga važna, ali niko nije toliko važan koliko misli da jeste i niko nije nezamenjiv. Svi mi smo pred izboom da li ćemo biti manji šrafovi ili veliki klinovi koji se zabijaju u točak istorije. Bolje da budete manje značajni u uspehu nego najznačajniji u neuspehu. Ono što je do nas je da u ovakvim uslovima izbor učinimo lakšim. Ja verujem da je lista na kojoj je PSG učinila najviše u tom pogledu, žao mi je što front nije širi, ali to nije naša odgovornost", kaže Grbović.

Panajotović je istakao da je zbog sujeta lidera došlo do propasti koalicije Zajedno i DOS-a.

"Čudna je jedna činjenica, DOS nije propao jer ga srušila opozicija, DOS je srušila članica koalicije - DSS. Ne bude li se sadašnja opozicija naučila nečemu, do takvih situacija će doći, pa ćemo se čuditi kao je bilo moguće da neko nije savladao sujetu i da se uspeh potroši na sitne sujete. Jedna od opština gde je pobedila koalicija pokazala je da se mandat može izgurati, jer je našla način kako se boriti protiv republičke vlasti. Nivo entuzijazma koji je postojao za vreme protesta je bio drugačijeg kvaliteta nego sada", smatra Panajotović.

Lider PSG dodaje da je primetio da je u dosadašnjoj kampanji veći entuzijazam u unutrašnjosti zemlje.

"Ono što je meni značajno u prethodnih par godina kada god sam odlazio u unutrašnjost slušao sam dve rečenice – prva je "kod nas je malo specifično", a druga je "veliki je strah". Sada je drugačije. Prva rečenica je "mislimo da ovde može da se napravi dobar rezultat", "vi ćete ih pobediti", taj strah sada prerasta u motivaciju i verujem da će se preslikati na rezultate izbora i na izlaznost", rekao je.

Kaže i da jesu značajne razlike među partijama u koaliciji, ali da bi mandat vladi bio da u četiri godine sprovede sve reforme, kako bismo naredne izbore dočekali u atmosferi političkog pluralizma, slobodnih medija...

"Prešli smo određeni put i verujem da ćemo izgurati do kraja. Treba podsećati na to iskustvo devedesetih, dužnost je da odemo korak ili dva dalje nego šta je ta generacija uradila. Masa ljudi, koji svoje razočaranje prenose na nove generacije, desilo se da nečija očekivanja nisu ispinjena, ne možete da negirate pravo novih generacijia da se nadaju i da će napraviti korak, dva više. Mladi su politički apatični jer su godinama zasipani negativnom energijom. Ja nisam uspeo u svemu što sam pokušao, neuspeh je sastavni deo života. Mnogo smo uradili 5. oktobra, a mnogo je ostalo neurađeno. Verujem da možemo da uradimo više", poručio je Pavle Grbović.