Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) rekao je u emisiji "Da razumemo" N1 da imamo izbore koji predstavljaju aklamaciju vlasti jednog čoveka, posebno u činjenici da koristi svoju funkciju suprotno ovlašćenjima da bi unapredio izbornu listu kojoj je pozajmio naziv. "Imamo isti problem koji smo imali i pre. Opet imamo institucije koje ne rade svoj posao, ići ćemo u izbore koji će biti upitni kada je u pitanju njihov integritet. Ne možete kao predsednik da radite sve - imam analizu koje je sve teme imao, od igle do lokomotive - spoljna politika, infrastruktura, plate, penzije, regionalna pitanja, ljudska prava, reforme, Kosovo, sve. Onda uzmete Ustav gde jasno piše koje su nadležnosti predsednika i imate nesaglasje, imate besplatno reklamiranje", kazao je Gavrilović. Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija kaže da analizirajući naslovne strane svih 15 dnevnih listova, ima malo promena i da nema značajnih iznenađenja. "To je dominacija Aleksandra Vučića kao predsednika države - od 225 pojavljivanja, u 84 odsto je predstavljen pozitivno, svi ostali iz SNS su imali još 122 pojavljivanja. Ukupno 347 pojavljivanja, samo u Danasu i novinama Nova su se pojavili u negativnom kontekstu. Đilas, Tepić, Ponoš imaju ukupno 87 pojavljivanja, skoro tri četvrtine u negativnom kontekstu, to su tabliodi, a Đilas i Ponoš - glavne zlice", ocenio je Minić dodajući da se Vučić dvaput pojavio i na naslovnici Žurnala.
Gavrilović kaže da je o funkcionerskoj kampanji prvi put bilo reči 2012. godine i da se mora odvojiti partijski interes i šta je država.
„Postoji zakon, Ustav i kućno vaspitanje, ne možete koristiti događaje za kampanju, veliki broj primedbi tadašnje opozicije je da je vlast radila ono što oni sada rade, javni funkcioner ne može koristiti javne događaje. Na televiziji Pink, od sredine februara do sredina marta, Aleksandar Vučić je bio zastupljen 95 odsto od svih pripadnika izvršne vlasti, od toga 97,7 je bio pozitivno predstavljen. Da imamo REM, on bi reagovao. Ovo je kršenje zakona, ne možete da zloupotrebljavate svoju funkciju“, rekao je Gavrilović.
Minić je kazao da što se tiče Vučića, više od 90 odsto pojavljivanje se odnosi na njegovo pojavljivanje kao predsednika Srbije, ali da njega birači prepoznaju i kao predsedničkog kandidata i pojašnjava šta je funkcionerska kampanja.
„Funkcionerskom kampanjom nazivamo promotivne aktivnosti funkcionera za vreme izborne kampanje. To su pseudo događaji, kada funkcioner ode da obiđe neku porodicu, poljoprivredno gazdinstvo ili da obiđe fabriku koja već radi. Pratimo i ostale aktivnosti funkcionera. Imali smo voz, u nedelju je izašlo sedam listova, u šest je bilo ‘Vučić otvorio prugu’, samo u jednom listu da je otvorena pruga, još zanimljivije je bilo kada se pogledaju dnevnici u subotu uveče, od 4-7 minuta priloga, a imate i Pink sa dva priloga“, kaže Minić dodajući da bi otvaranje pruge pred izbore propustio neko samo ako bi to zakonom bilo regulisano.
„Ovo je tempirano da se uradi sada, to daje orgomnu prednost, cilj je da se dobije vreme u medijima van izbornog bloka, to niko živ ne gleda. Suština je u dominaciji u medijima, imate dominaciju kroz funkcionersku kampanju, pa kroz oglašavanje i stranačke aktivnosti koje ulaze u blokove gde su pojavljuju visoki funkcioneri u stranačkom svojstvu. Predsednica Vlade, ministri se pojavlju na skupovima u malim mestima, izuzetno im je stalo da animiraju birače na sve načine“, dodaje Zlatko Minić.
Povezane vesti:
Gavrilović kaže, analizirajući kampanju, da je fokus i najveći broj poruka „desno“.
„Najdominantije tema su nacionalni interes, ekonomija, izborni uslovi, kriza u Ukrajini, izgradnja, spoljna politika. Imamo desnicu koja pokušava kroz socijalne teme da pridobije birače, mislim da se ne obraćaju ljudima koji žive o svog rada, postoji potreba za ‘levom’ ponudom. (O zakonu o radu) smo čuli samo od koalicije Moramo. Srbija ima ozbljne probleme, mi smo društvo velikih socijalnih razlika, time se niko ne bavi“, smatra Zoran Gavrilović.
Zlatko Minić kaže da je problem slanje poruka u kameru ili slanje snimaka sa tribina televizijama i da bi bilo dobro otvarati teme sa određenom ciljnom grupom.
„Ako pravite skup u Domu kulture, naravno da ćete da pričate o subvencijama. Ali, kada vidim kako pričaju kao naučen tekst verujem da svako ko može uzme daljinski i premota. Nedostaje nam debata. Možda bi imalo smisla da se određuju teme – ajde svi o poljoprivredi, a ne ovaj mi priča o Prizrenu, ovaj o kanalizaciji, onaj o stopi rasta“, rekao je Minić.
Bursać: Ukrajinska kriza je „pojela“ kampanju
Politikolog Dejan Bursać iz Novog Sada ocenio je da je ukrajinska kriza u velikoj meri odredila ton predizborne kampanje, ali da opozicija nije našla način da politički profitira na toj temi.
„Kampanja je počela zanimljivo, mogli smo da očekujemo mnogo više nego u prethodnim ciklusima – ukrajinska kriza je pojela celu kampanju, nemamo sučeljavanje kandidata, nego vestima donimina Ukrajina. SNS je brzo pročitala uznemirenost u biračkom telu i brzo su svoje poruke usmerile na mir i stabilnost, odgovorili su na tu tražnju“, rekao je.
Smata da se opozicija se nije najbolje snašla i da im je prostor još suženiji.
„Ne mogu da ponude neku vrstu stabilnosti jer nisu vlast. Pokušavaju da guraju svoje standardne poruke ili kritikuju vlast po pitanju Ukrajine, ali dok ne vidimo neke negativne posledice po Srbiju, te kritike će se odbiti. Desnica je pokušala da profitira, ali ni SNS nije napravila konkretne korake koje bi ih otvorile za kritiku – glasali su za rezoluciju, građani ne vide mogući spoljnopolitički zaokret“, kazao je politikolog.
Govoreći o funkcionerskoj kampanji, kaže da u svakoj demokratskoj zemlji vladajuće stranke gledaju da troše veće delove budžeta u izbornoj godini.
„To nije neobično, u mnogim zemljama se kontroliše da se to ne otme kontroli, imate revizorske institucije, kod nas je taj nivo kontrole dosta nizak“, kaže.
On smatra da je pojavljivanje opozicije na televizijama sa nacionalnim frekvencijama bio „minimum minimuma“.
„Sjajno je što to postoji, to je korak napred. U situaciji kada imate 5 ili 10 godina kampanje, pa se neko pojavi na pola sata ne može to mnogo da promeni, ali dobro je što se čuje i tako kratko. Možda sam suviše kritičan, ali mislim da su kasno krenuli u kampanju“, kazao je Bursać dodajući da smo još uvek daleko od Zapada kad se govori o fer kampanji.
„Bolje je u poređenju sa prethodnim izborima, malo je bilo pod lupom Evropljana, globalni kontekst se malo promenio. U Nemačkoj se promenila vlast, videli smo kad je bila nemačka ministarka spoljnih poslova, i SNS je gledao da malo ublaži ton kampanje- njihov kandidat će iskakati iz frižidrera, ali napadanje opozicije je malo izostalo ovaj put“, zaključio je Dejan Bursać.