Na listi Srpske napredne stranke za parlamentarne izbore i ovoga puta vodeće pozicije zauzele su nestranačke ličnosti. Međutim, koja je verovatnoća da će oni, koji se prihvate neke važne funkcije, to i ostati. Odnosno da li je obavljanje nekog državničkog posla moguće bez članske karte SNS-a?

Struka napred, političari pozadi. Naprednjaci su se za parlamentarne izbore opredelili za dobro oprobanu recepturu.

Na samom čelu je vrsna lekarka Danica Grujičić.

„Sve ono što je uređeno poslednjih godina u zdravstvenom sistemu Srbije je nešto što zaista obećava da uskoro možemo da imamo najbolji zdravstveni sistem, ako ne u svetu, onda bar u Evropi“, poručila je ona u kampanji.

Odmah do nje je cenjeni matematičar Stojan Radenović koji gleda pre svega rezultate.

„A to sam i po profesiji bio, kada ocenjujem studente i đake, ako imaju rezultat, čak iako su malo prepisali prihvatam“, izjavio je on.

Tu je i molekularna biološkinja Jelena Begović koja se, osim za mikroskopom, dobro snalazi i za govornicom.

„Srbija se razvija i sada je ključno da ne stane sa tim razvojem. Ne smemo da se zaustavimo“, rekla je ona na jednom predizbornom skupu.

Takve simbioze karakteristične su za populističke partije smatra novinarka Jelka Jovanović. Dodaje, ključna reč je interes – stranke da pokaže kako je podržavaju stručnjaci i kandidata da nešto promene.

„Ali zašto vlast ucenjuje ljude, to je glavni problem. Jer ovde čini mi se da je u pitanju jedna prosta ucena – e kao, mi ćemo to da uradimo ako ti pristaneš da budeš među prvima“, navodi Jovanović.

Nestranačnost samo privid

A koliko su nestranačke ličnosti zaista „nestranačke“ i da li će to ostati kada zvanično stupe na neku funkciju? Dosadašnja istorija SNS-a pokazala je da često to ne bude slučaj.

Recimo, ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević u prošlom izbornom ciklusu predstavljana kao stručnjak i član medicinskog dela Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa. Nekoliko meseci nakon izbora, stupila je među naprednjake.

Ministar građevinarstva počeo je kao ugledni biznismen i simpatizer Aleksandra Vučića. Nije mnogo prošlo od dolaska na poziciju, uzeo je člansku kartu SNS-a.

Kao najočigledniji primer može se uzeti Ana Brnabić – u avgustu 2016. postavljena je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave. Svako malo naglašavalo se da je reč o nestranačkoj ličnosti, sa bogatom ekspertizom. 2017. postaje predsednica Vlade, 2020. po drugi put, ali sada kao članica vladajuće partije.

Politikolog Boban Stojanović ocenjuje – „nestranačnost“ je svakako samo privid.

„Onog momenta kada postanete kandidat određene koalicije ili stranke vi postajete i makar posredno član te stranke, odnosno, njihov predstavnik i potpuno je nebitno da li ste formalno član“, ističe on.

Vučić se već „opekao“ sa Radulovićem

Sa velikim brojem nestranačkih ličnosti na visokim pozicijama krenulo se prilikom prve rekonstrukcije Vlade Ivice Dačića 2013, podseća Stojanović, kada se, kako kaže, Vučić prvi put opekao.

„Pre svega sa Sašom Radulovićem, koji se nije utopio u SNS, već je formirao svoj proklet koji je jedno vreme bio i najjači opozicioni pokret. Od tada mislim da ta forma nestranačke ličnosti samo je uvod u postajanje članstva Srpske napredne stranke“, uveren je on.

Ni sa nekadašnjim ministrom finansija Lazarom Krstićem, koji je izbegao ulazak u SNS, Vučić nije imao sreće. Zato posle toga sve ključne resore vode stranačka imena, verna partiji i lideru.

Sve o izbornoj kampanji i aktivnostima kandidata, stranaka i koalicija čitajte na našoj stranici Izbori 2022.