Posle kampanje i izbora, koje su gosti emisije "Rekonstrukcija" ocenili na skali od mutnjikavih do potpuno prljavih, novu dinamiku na političkoj sceni Srbije mogu da donesu Sava Manojlović i Zdravko Ponoš. Zajedno ili odvojeno, politikolog Boban Stojanović smatra da njih dvojica mogu da odnesu glasove i pozicije i opozicije, dok marketinški stručnjak Igor Avžner ocenjuje da je čak i čišćenje političke scene dobitak za građane Srbije.

Stojanović je u emisiji Rekonstrukcija rekao da je epilog izbora i raspleta situacije posle razgovora Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa to da sve opozicione liste, osim DSS-a, u apsolutnom broju imaju manje glasova nego što su imale 3. aprila kada su izbori održani.

„Ljudi su demotivisani, ne sviđa im se ovaj rasplet. Beogradski izbori će proći kao 2018. i onda da se pripremaju za neke lokalne. Jedino što može da se desi novo, što će se roditi zdravo su Zdravko Ponoš i Sava Manojlović. To su ljudi koji mogu da preotmu birače svih ovih koji su izašli na izbore. Da li zajedno, da li odvojeno, čuo sam i jedne i druge priče – mogli bi nešto da pokupe i grade nešto novo. Sad je trenutak za to“, rekao je Stojanović.

Novinar Nikola Tomić smatra da posle izbora najbolju poziciju ima koalcija „Moramo“, za koju kaže da ima potencijal da privlači ljude i na lokalnom nivou.

Za dvojac Ponoš – Manojlović kaže da može da donese novu dinamiku, ali ne može da proceni kome i koliko glasova može da uzme.

Marketinški stručnjak Igor Avžner ističe da posle izbora ništa nije izgubljeno, a da je čak i čišćenje političke scene velki dobitak za građane Srbije.

Kada su u pitanju desno orijentisane stranke i koalicije, Tomić smatra da desno-populističke priče imaju jak potencijal zbog odnosa sa Rusijom i svega što iz toga proizilazi, dok Stojanović procenjuje da priliku za rast ima umerena desnica, odnosno DSS konkretno.

Kampanja od mutnjikave do najprljavije

Sumirajući predizbornu kampanju i ceo izborni proces, Avžner kaže da se na to može gledati iz dva aspekta – jedan je iz ugla odnosa političara prema političarima, a drugi je iz odnosa prema građanima. Iz ovog drugog ugla, kampanja je prema narodu bila najprljavija, a sve stranke su već izneverile obećanja koja su dala biračima.

„Niti ima mira, niti ima stabilnosti. Svakodnevno slušamo da li će biti atomskih udara i gledamo u jedinog pobednika izbora – Aleksandra Vučića. Takva obećanja nije davao iskreno već je iz istraživanja video da su ljudi zabrinuti i obećavao nešto što ne može da pruži“, rekao je Avžner.

Kada je u pitanju lista Ujedinjeni za pobedu Srbije, kaže da su se razjedinili odmah posle izbora i izneverila svoje birače.

Tomić za kampanju kaže da je bila „mutnjikava“ i pozivajući se na posmatrače i izeštaj Evropske komisije, napominje da su bile poštovane osnovne slobode, ali da je bilo nepravilnosti u smislu favorizovanja predstavnika vladajuće koalicije.

Za Bobana Stojanovića kampanja je bila izuzetno priljava, a u celom procesu izborni dan ocenjuje kao najčistiji. „Da se ponovo prlja počelo je 4. aprila za naredne izbore“, kaže Stojanović.

„Sve što se desilo od izborne noći, poruke poslate određenim ljudima i na određeni način, već je to bila kampanja za izbore u Beogradu, možda neke prevremene lokalne i parlamentarne. Da su bili čisti izborni dan i formalna kampanja, opet ne bismo mogli da kažemo da je čista“, objašnjava politikolog.

Avžner smatra da je kampanja bila katastrofalna, a za prorežimske medije kažu da su korišćeni strateški da se nacija dezinformiše i dovede u mentalno stanje koje odgovara vlasti. Sve to naziva „strateškim manipulisanjem ljudima“, koje se ogleda i u tome da mnogi birači nisu znali na kom se sve nivou održavaju izbori.

Ukrajina – ko se snašao, a ko ne

Kada je u pitanju rat u Ukrajini i njegov uticaj na samu kampanju i rezultate izbora, Tomić ocenjuje da je ukrajinska kriza došla u najgorem mogućem trenutku za vlast.

„Cela Evropa se svrstava, svi vaši ekonomski planovi budu ugroženi jer su zavisili od cene gasa i odnosa sa Evropom. Ovoj vlasti nije trebala kriza. Kada gledam ukupnu političku scenu, neki su se bolje snašli, uglavnom tvrda desnica. Ne mislim da je napravila revoluciju na ovim izborima, ali su uspeli da pređu cenzus i uzeli su i Srpskoj naprednoj stranci jedan broj glasova. SPS je to dobro iskoristio, Vučić kako-tako, a najslabije proevropska građanska opozicija koja se nije snašla u datom trenutku“, rekao je Tomić.

Stojanović kaže da je Aleksandar Vučić uspeo da preokrene krizu u svoju korist, a da bi za njega i SNS bio veći problem da se sad raspisuju izbori i ulazi u kampanju.

Ipak, ukrajinsku krizu je najbolje iskorisio Ivica Dačić, dodaje Stojanović i objašnjava da je to učinjeno povezivanjem rata sa emocijama iz devedesetih i odnosa u regionu.

„‘Za dron spremni’ mu je donelo jedan procenat“, podseća Stojanović na izjavu Ivice Dačića kada je dron sa istoka pao na Zagreb.

Međutim, najveći profiteri su, smata Stojanović, umereni desničari i DSS među njima.

„Ne bih rekao da je SNS izgubio previše glasova, a njemu je dobro došlo. Ljudi su umorni od BDP, BDP, rast, rast, rast. Odlično se prešaltao na ‘mir, stabilnost, Vučić’ i počeo igrarije sa graškom. Ljudi u takvim situacijama žele ono što je isto“, objašnjava politikolog.

Avžner podseća da je SNS počeo kampanju sa „dela govore“ i da je stranka do kraja ostala sa tim sloganom, a predsednik se „inteligentno i fantastično ubacio“ sa „mir, stabilnost, Vučić“ i iskoristio situaciju.

Govoreći o uticaju medija na kampanju i izbore, Avžner ističe da su mediji najbitniji i da opozicija, ipak, jeste nešto dobila time što je imala priliku da se pojavi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Iako je, napominje, to bilo manje od 60 minuta tokom cele kampanje.

„Ponoš je imao malu poznatost. Pojavljivanje na Pinku, na Prvoj, njemu je podiglo poznatost. I dalje 40 posto građana ne zna ko je Ponoš“, rekao je Avžner i dodao da je kampanja bila kao fudblska utakmica koju igra centrafor Vučić i istovremeno prenosi meč i sudi, a sa druge strane terena nema nikoga.

Da li su izbori posle svega bili legitimni?

Tomić kaže da jesu, dodajući da to pokazuje i ponašanje opozicije koja svojim izjavama daje legitimitet. Stojanović se ne slaže sa ovom ocenom, već napominje da se plaši da legitimizujemo izborni proces ovakav kakav je.

„Legitimitet daju građani, izašli su u velikom procentu, daju politički subjekti – izašli su svi relevantni, i daje međunarodni faktor na neki način i u tom smislu imamo pod znacima navoda legitimitet. Ali ako kažemo da je ovo normalno i da u režimu u kom imate institucije, ali neko ima toliku prednost i zloupotrebljava sve resurse, ne mogu da kažem da imaju legitimitet. U tom smislu bi mogli da kažemo da Kim Džong Un ima najveći legitimitet“, rekao je Stojanović.

Prema njegovoj oceni, za legitimitet izbora nedostaje osnova demokratije, a to je „pristanak građana koji slobodno i neucenjeno glasaju“.

Tomić ocenjuje da i pored svih primedbi na izborni proces i svega što se dešavalo na terenu, opozicija se vratila u parlament, odakle će ponovo imati institucionalne mehanizme.

„I opozicija nas je prevarila. Ušli su da igraju poker sa vladajućom partijom i u toj partiji nema limita. Sve je u novcu, osim onoga što je u medijima“, rekao je Avžner.

Hoće li biti izbora u Beogradu ili ne?

Govoreći o ponovljenim izborima u Beogradu, Tomić kaže da opozicija treba sa sobom da se usaglasi da li želi da izađe na te izbore ili ne, a da izborne uslove počne da popravlja upravo od beogradskih izbora.

Stojanović podseća da je trenutna situacija u Beogradu 56-54 u korist vlasti i da predsednik Aleksandar Vučić neće dozvoliti nove izbore ukoliko opozicija bude imala šanse za pobedom.

„Vučić će da povuče neki potez ako mu to donosi više koristi. Raspisaće izbore samo ako je duboko siguran. On je već 4. aprila povukao potez da rasturi opoziciju, potez susreta sa Đilasom jer je to automatski izazvalo razdur. To je vrlo racionalno. Ako bude promil šanse da opozicija pobedi, on ih neće raspisati“, uveren je Stojanović.

Tomić veruje da će ponovljenih izbora biti ako se opozicija okupi i zajedno ih zatraži, dok Avžner ocenjuje da se priča o opoziciji koja ne postoji.

„Ako bih ja imao trolu bio bih trolejbus. Pričamo o opoziciji koja ne postoji. Na političkoj sceni treba da se desi rekonstrukcija kompletnog političkog tela“, kaže Avžner i napominje da je opozicija izneverila svoje birače sastankom Đilasa i Vučića.

Stojanović smatra da bi pomenuti sastanak imao efekta jedino da je cela opozicija stala iza njega i poslala svog izaslanika. Ovako je, dodaje, Đilas ispao najveći gubitnik.