Ponovo primedbe iz dijaspore na biračke spiskove. Više državljana Srbije javilo nam se sa tvrdnjom da im je zbog greške administracije onemogućeno da glasaju na predstojećim predsedničkim izborima.

I dok država poručuje građanima da ubuduće dobro pogledaju procedure, u organizacijama civilnog društva kažu da je to samo jedan problem – mnogo veći je loša koordinacija administracije.

Jednostavna registracija za glasanje u inostranstvu, kako su je opisivali nadležni, za pojedine državljane Srbije pretvorila se u noćnu moru. Iako je uredno i na vreme obavila sve što je od nje traženo kako bi se registrovala, Tijanu Milošević koja živi u Norveškoj, obavestili su da neće moći da glasa.

„Nadležna opština je reagovala. Izvinili su se, istog dana su reagovali, i rekli su da se propust desio njihovom greškom, da su dobili preko 1.100 naloga da izdaju rešenja da se glasa u inostranstvu i da samo moj nisu obradili i da ne može ništa više da se uradi pošto je rok istekao“, kaže ona.

U nadležnom ministarstvu rekli su za N1 da se rokovi moraju poštovati, a da je Tijanino pismo u to ministarstvo stiglo sedam dana nakon roka. Zbog tog kašnjenja ona može da glasa, ali samo ako doputuje u Srbiju. Sa druge strane, pojedini državljani Srbije suočavaju se i sa činjenicom da, ako su odjavili boravak u Srbiji i prijavili se u zemlji u kojoj žive, gube pravo da glasaju. Tako je prošla i porodica Tarana koji živi u Nemačkoj.

„U subotu uvece oko 21 sati konzul je pozvao moju surprugu i rekao da ne mogu da nas upišu i da je dobio dopis da moramo da imamo ličnu kartu odnosno boravak u Srbiji. Meni smeta što ne mogu da glasam kao srpski državljanin, što nije po Ustavu“, kaže Stefan Tarana.

Kina, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kanada, Grčka, Nemačka i Norveška. Iz tih zemalja javljali su se državljani Srbije tvrdeći da imaju problema prilikom prijavljivanja za glasanje. U CRTI, organizaciji koja vrši monitoring izbornog procesa, kažu da pojedinačnih problema ima širom planete, i da su oni bili raznoliki, od loše informisanosti građana, do lošeg rada administracije.

„Na liniji ambasade uprave ministarstvo lokalne uprave državne uprave, ta sama komunikacija oko izmena i ažuiriranja biračkog spiska nije adekvatna i nije standardizovana i to u ovom slučaju izaziva toliku zabunu i produkuje propuštanje rokova i da neko ostane bez biračkog prava“, kaže Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA.

Prema zvaničnim podacima, za glasanje u inostranstvu upisano je 11.590 birača, dok ih je za poslednje predsedničke izbore sprovedene 2012. bilo upola manje – 6.016.