Ana, čelična krila SNS armije

Potvrda da će borba za odbranu parčeta zemlje biti borba na život ili smrt, kako se to kolokvijalno kaže, stigla je i od čelične lejdi ove vlasti Ane Brnabić. "Opozicija vidi projekat eksploatacije litijuma kao šansu da politički oslabi predsednika Aleksandra Vučića, da se okupe oko te teme i smene vlast". Prevodeći ne toliko kolokvijalni rečnik Ane Brnabić, ovo znači - sloboda ili ništa. Za obe strane. Narod će ili odbraniti zemlju i biti slobodan ili nestati. Vlast će, ili zadržati pozicije moći i slobodu, ili robijati. All in, rekli bi pokeraši. No, dajući ovakvu izjavu, u želji da se progura do dvanaestopalačnog creva, Brnabić je postavila vrlo opasna i nezgodna pravila igre. Ili ista - potpuno izbrisala.

Pevao je devedesetih Rambo o zastavniku Džemu i njegovom fiziološkom problemu. Vojna disciplina sirotog zastavnika, padala je na ispitu svako malo, čim bi naleteo na teglu od džema. Za razliku od nesretnog lika iz Rambove pesme, ništa slatko nema u vojničkoj disciplini predsednice Skupštine, koja svoju lojalnost predsedniku ovog društvenog konglomerata svakodnevno diže na kvadrat. Nije ovo prvi put da ona veliča šefa joj (a podela vlasti? heh prim. aut), ili pak pokušava da mu podigne rejting označavajući ga kao žrtvu. On je preživeo najviše atentata i pokušaja linča u istoriji. No, ova sada izjava i postavljanje situacije "mi ili oni" razlikuje se od prethodnih po trenutku, ili srpski rečeno - tajmingu.

Postojali su trenuci u prethodnoj deceniji kada je neraspoloženje naroda bilo ukresano određenim događajima, pa je iz tog nezadovoljstva buknuo plamen besa. Najčešće je to bilo kratkog daha, ali ne zato što je neko opraštao laži, prevare, kriminal, nepočinstva i tome slično, već zato što to nije artikulisano na pravi način. Kako to po sledu logičnih društvenih, političkih i socioloških kretanja ide, teret iskorišćavanja energije bio je na političkim činiocima. Opozicija ovakva kakva je - bila je apsolutno nesposobna da profitira na tako čemu. I dalje je. Ipak...

Ipak, u situaciji koja preti Srbiji, da bude razorena i raskopana i da "ne ostane kamen na kamenu" u bukvalnom smislu, te da se proročanstva oko poslednjih Srba skupljenih pod šljivom obistine (samo bez šljive, neće moći da raste na jalovini) - situacija je potpuno drugačija. Zašto? Sve ove godine vlast je bila nesmenjiva, jer se na izbore išlo mimo svih pravila sa njene strane, a građani su morali da poštuju slovo zakona. Raja se sada nalazi u defanzivnom stavu! Kada dolazi do nužne odbrane, tada se sva pravila igre stavljaju ad akta. Jednostavnije - u odbrani zemlje od kopanja litijuma ni narod neće poštovati bilo kakva pravila, bilo kakve uzuse, neće slušati apsolutno nikoga i time će stati oči u oči sa predstavnicima vlasti. U takvoj situaciji, raji neće biti potreban kakav faktor artikulacije, neće joj biti potrebni politički činioci, niti išta treće. Ona će želeti slobodu po svaku cenu. Tu su svakoj vlasti u istoriji čovečanstva - šanse bile ravne nuli.

Nije predsednica Skupštine učitala do kraja kakvu poruku šalje građanima. Budući da nije ljubiteljka izreke "ispeci pa reci", ona je po zadatku deklamovala sve što je unapred pripremljeno i zašta je najbolje obučena. Samo je svoje poruke upućene šefu, da iznova dokazuje lojalnost, retorički pojačavala, svesna koliko ju je zadužio kada je i ona uspela u životu. Nije mogla, ni u stanjima bunila, da pretpostavi da će ikada živeti u Jovankinoj vili. Za to nije bila potrebna pamet, niti je u tome pomagao rad, niti se to stiče umećem. To se stiče lojalnošću i čeličnom disciplinom. A gubi se kada se u istoj pretera.