Ana na litijumske baterije

Ako bi ko odgovorio: ništa, sve smo već videli - pogrešio bi... Ili ne? Jesmo li gledali predsednika Srbije kako se obraća naciji? - Jesmo! Jesmo čuli premijera kako govori o kompromisu? - Jesmo! A šta je sa predsednicom Skupštine? - E, nju smo čekali! Ko bi to normalan izjavio?

Ipak, čekana ili ne, birana ili nametnuta, Ana Brnabić se uvek nekako pojavi i nametne. Međutim, kolektivni (možda i individualni) odbrambeni mehanizam doveo je do toga da, i kada se ona pojavi, niko ne primećuje, jerbo i kada nešto kaže - ne kaže ništa. Osim što to ništa može biti puno neistina i ofarbano zlom namerom. To se već da primetiti, pa je njeno pojavljivanje na nacionalnoj televiziji sinonim da dolaze neke nove klevete, nova targetiranja, novo krivljenje stvarnosti i kreativno shvatanje istine.

Protest protiv iskopavanja litijuma u Loznici dovitljivo je nazvan - svelitijumski sabor. No, nije računao kreator da spram sebe ima političku liju, predsednicu Skupštine, koja je takvoj ideji doakala, pa smislila nešto bolje - festival licemerja. Ovo je izjavila pred širokim auditorijumom nacionalne frekvencije, zaslepljenim ekranima televizijskog predajnika. Ili izdajnika. No, da se vratimo na reči ili pokušaj reči predsednice najvišeg narodnog doma.

Osim trabunjanja na temu ko je sve i na koji način došao u Loznicu, predsednica Skupštine bavila se i govornicima i njihovim govorima. Pomno je slušala verbalizovanje misli pred širokim auditorijumom od strane ekoloških aktivista, te se uhvatila za "neće se voditi ratovi oko litijuma, nego oko vode". Tu ih je čekala.

- Niko da pita opozicione političare zašto su prodali sva vodoizvorišta dok su bili na vlasti, za 60 miliona evra bez javne rasprave. Osamdeset odsto flaširane vode sa izvorišta Srbije nalazi se u rukama stranih kompanija. Za to su krivi oni koji su bili u juče u Loznici - rekla je ona.
Te, ne tako davne, 2019. godine, započet je talas prodaja banja koje su u vlasništvu PIO fonda. Najavljena je prodaja svih 27. Godine 2023. prodata je Gamzigradska banja, dok je Banjski kompleks Zlatar u Novoj Varoši prodat 2021. godine. Mataruška i Bogutovačka banja su se na dobošu našle združeno kao jedna firma i prodate su 2021. godine. Iste godine, prodata je Kuršumlijska banja, kompaniji AD Planinka, koja poseduje i hotel "Radan" u Prolom banji i hotele "Kopaonik", "Jelek" i "Bela jela" u Lukovskoj banji. Firma "Milenijum resort" iz Beograda 2019. je kupila Vranjsku Banju.

Tako su ekološki aktivisti rasprodali sve što mogu u periodu od 2019. godine, pa do ove tekuće, gde nove vlasnike čekaju Ribarska banja u Kruševcu, "Gejzir" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj Banji, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, specijalne bolnice za rehabilitaciju u Bujanovcu, zatim specijalne bolnice u Vrdniku, Banji Koviljači, Ribarskoj i Sokobanji. Sve to rasprodaju ti zlikovci: Marijana Trbović Petković, Ljiljana Bralović, Dragan Simović, Ivan Milosavljević Buki, Zlatko Kokanović, Slobodan Vukosavić, Ratko Ristić, Ljiljana Tomović, Nebojša Petković. A Ana im ne da! Ovaj pasus ne pije vodu, zar ne?

Naravno da ne pije, kad je i vode sve manje u Srbiji, a pitanje i da li će je pod ovom vlašću uopšte i ostati. Vazduh odavno nemamo, davimo se i gušimo u prljavštini. Ostala je zemlja. Malo su je poklanjali Arapima, sada je na red došlo da se buši, raskopava i raskokava tamo gde ne može Beograd na vodi. Dakle, tri osnovna elementa za život, ova vlast žuri da rasproda i razdeli u ovom poslednjem mandatu.

Za bar jedan, ustali su neki ljudi i rekli da to više ne može. Dali su rok od 40 dana za promenu odluke ili će blokirati Srbiju, kako su najavili. Samo da nekome ne padne na pamet bojkot. To bi baš umelo da prepadne ovu vlast.