Jedino što Vučić nema

biljana stepanovic kolumna
N1

Da li se neko još seća kad je predsednik države Srbije, tamo negde 2020. godine, seo pred kameru, uhvatio „sokoćalo“ koje drugi zovu mobilnim telefonom i krenuo da pušta govore Angele Merkel, skoro pa bogobojažljivo gledajući u onu mašinu, kao da ga sama pokroviteljka iz nje posmatra. A onda nam je objasnio – tako on uči nemački, puštajući govore žene „koju svi u Evropi slušaju s pažnjom, pa i ja naravno“. Svim početnicima kao što je on, preporučio je da koriste njene reči jer će tako najbolje da nauče. Ovaj snimak pustio je na zvaničnom predsedničkom instagram nalogu, ali ga je Javni servis RTS integralno preneo uz propratni tekst. Ko ne veruje, evo linka da se podseti.

Na one koji su bili zgroženi baš ovolikim stepenom neskrivenog udvorištva predsednika sopstvene države, kakav god on bio, prema kancelaru strane sile, nije se ni osvrnuo. Nije u tome ni video nikakav problem, on je znao ko je razredna, i ko će da propituje.

Ali dođe vreme, sve se preokrene. Kad je srpska opozicija posle kardinalne izborne krađe pozvana u Strazbur da pred zasedanje Evropskog parlamenta o tome govori, munjevito je optužena za nacionalnu izdaju. Izdajnička opozicija Srbije, grmeli su svi naprednjaci koji su se dohvatili kamere i mikrofona.

Nikome ni na pamet nije palo da kaže – nismo krali, ako ne verujete dođite da proverite, otvorićemo sve što treba, nemamo šta da krijemo. Ne. Nije tema to što je vlast uhvaćena u krađi glasova svojih građana na tako bizaran i preteran način da to ni EU više ne može mirno da gleda. Tema je zašto se o tome govori. Izveštaj posmatrača ODIHR-a koji su bili na licu mesta još nije ni stigao, a već će po svoj prilici, brže nego što se očekivalo, Evropska unija da imenuje specijalnog izaslanika koji će se baviti istragom sumnji u neregularnu pobedu SNS-a.

Aleksandar Vučić može da odbije da te izaslanike primi, što je faktičko priznanje krađe i pojačavanje problema. A može i da ih prihvati jer više nema kud, a da u međuvremenu nastavi da uklanja dokaze i zameće tragove uz nadu da onda neće ništa naći, samo što se time još dublje ukopava i opet priznaje krađu.

Druge kolumne:

Ipak nema mesta likovanju, dame i gospodo. To što se Srbija našla kao tema pred očima Evropskog parlamenta, Evropske komisije i cele Evrope u ovakvom kontekstu, izuzetno je ponižavajuće po našu zemlju i njene građane, a to nam je takođe omogućio aktuelni režim.

Neko će reći da su Evropljani licemerni, da su znali šta se ovde događa, da je krađa i zloupotreba bilo od početka, ali su sve tolerisali bez reči, iz svojih interesa. Kao što i sada reaguju iz svojih interesa. To je tačno i nije ništa čudno. U svetskoj politici nema prijateljstva, samo interesa. Svaka zemlja se trudi da u datim okolnostima štiti svoj suverenitet i svoje interese najbolje što može.

A Aleksandar Vučić to nije razumeo, kao što svojevremeno, kako je sam priznao, nije razumeo pad Berlinskog zida. Ali tada je bio mlad. Sada to opravdanje nema. Do sada je morao da shvati i jedno gvozdeno životno pravilo: ako dovoljno dugo nerazumno srljate, velike su šanse da u jednom trenutku dođete u situaciju kad za vas više nema dobrog rešenja, već morate da birate samo između jako lošeg i pogubnog. Aleksandar Vučić bi, kao čovek koji se celog svog života bavi samo politikom, i to na onaj njen najgori način, morao da zna kako to ide: prvo te vole, iz svojih interesa, pa te posle više ne vole. Nije politika film, pa da ljubav bude večna.

Za podršku na vlasti Aleksandar Vučić je dobio zadatke koje je prihvatio da uradi, jer je procenjeno da bi najbolje bilo da ih obavi baš on, pošto bi, ako bi to radio neko drugi, najveće probleme i opstrukciju pravio takođe on. Da, o Kosovu je reč. Za to mu je dato vreme i skoro pa sasvim odrešene ruke na takozvanom „unutrašnjem planu“.

Posle skoro dvanaest godina zadati posao je izgleda završio po planu, ali se u međuvremenu od tolike podrške sasvim pogubio. Usladila mu se apsolutna vlast koju je nametnuo i poželeo je da bude večna. U njoj je uostalom neskriveno uživao svakog bogovetnog dana sa svih raspoloživih TV kanala, gde je svesnu, časnu, misleću Srbiju sa uživanjem nervirao redovno, a bacao u očajanje vrlo često, razarajući državu kao da mu je i to dato u zadatak.

Mnogi od nas su smatrali da takvu vlast i takvog predsednika ipak nismo zaslužili ali eto, većina hoće njega. Dobro. To je demokratija. Tiranija većine. Ali ako ga narod zaista hoće, zašto je morao da skoro sve medije drži u ovolikom čeličnom stisku, a na šačicu onih izvan svoje kontrole da sipa munje i gromove. Ako ga narod hoće, zašto je morao da potplaćuje, ucenjuje, čak i bolesne ljude, samohrane majke i socijalne slučajeve, zašto je morao da pravi „bugarske vozove“ na glasačkim mestima, uz zloupotrebu državnog novca i svih resursa, da bi nadmoćno pobedio?

Da li samo iz nesigurnosti jer sam, na iole slobodnim izborima nikad nije pobedio, već se na vlast popeo preko leđa svojih političkih očeva Šešelja i Nikolića, usput ih potapajući? Ili zato što je sasvim svestan da na slobodnim izborima, uz slobodne medije, nikad ne bi imao apsolutnu vlast?

To njegovim „zapadnim prijateljima“ kako je svoje mentore nazivao nije smetalo, sve dok se drži dogovora. Mora se na nešto i zažmuriti zbog višeg cilja, a najbolje na autokratiju u Srbiji.

Samo što je posle decenije ovakve vlasti u krađi glasova prosto moralo da se pretera jer sve više glasova fali, da bi se vlast zadržala. A mora se zadržati, po svaku cenu. Tako se i došlo do glasanja u Beogradskoj areni, a tu se sve odmotalo.

Rezolucija Evropskog parlamenta nije početak ubrzanog kraja režima Aleksandra Vučića. To je bila Banjska, ona je prelila čašu, a krađa izbora je to zakucala. Ovo je formalizacija tog početka kraja. A kakav će kraj biti, to najviše zavisi od samog Aleksandra Vučića i njegove sposobnosti da sagleda situaciju i shvati kad je dosta. Upravo ono što mu nikad nije bila jača strana. Sklon je panici i ishitrenim postupcima. Zato treba očekivati opasne i nerazumne poteze.

Autorka je glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare