Može li Šapić da bije po ulici?

biljana stepanovic kolumna
N1

Sad nam se, dakle, otvoreno preti. Da tu poruku prenese, odabran je Aleksandar Šapić iz očiglednih razloga: preterana pamet mu ne smeta, sklon je, hm, svakojakim iskakanjima kojima zgranjava čaršiju, a nije ni originalni naprednjački kadar, pa se od njega lako može ograditi ako se ukaže potreba. Dugo je za te namene služio Vulin, koji je u poslednje vreme opravdano odsutan.

Šta nama poručuje Šapić? Više ni jedne izbore, kaže, niko neće priznati. „Sutra ih mi nećemo priznati, ići ćemo da se bijemo po ulici, ako nas neko takne reći ćemo to nije demokratija. Tu nema kraja, ulazimo u anarhiju, ulazimo u jedno bezvlašće koje apsolutno vodi u građanski rat“.

Dakle, tu smo. Da li se nama sasvim otvoreno, da ne bude dileme, poručuje da je opravdana bojazan razumnih ljudi da ovaj režim mirno na izborima vlast dati neće? Nego će da se „bije po ulici“ makar to značilo i građanski rat? Čisto da na vreme znamo koliko je režim spreman da podigne ulog, pa da se prema tome i ravnamo. Da vidimo jesmo li i mi na to spremni, ili ćemo ipak odlučiti da je bolje da se povučemo, a njih da ostavimo na vlasti bez ometanja?

KOLUMNE AUTORKE:

Pokrali izbore jesu, ali nisu spremni da trpe da se neko tome protivi. Da li smo i po koju cenu mi spremni da se borimo protiv izborne krađe i za svoje slobodne glasove, ili nam je pametnije da se na vreme pomirimo sa situacijom, o tome nam se daje da razmislimo.

Ova Šapićeva opservacija možda jeste izletela iz njegove pameti, ali tu imamo mali problem: pošto je veoma opasno mahati šibicom u zapaljivoj atmosferi kakva je u Srbiji baš povodom krađe izbora nastala, ako se naprednjaci sa ovom otvorenom pretnjom ne slažu, mogli su odmah da reaguju i da se od nje ograde. Ali prva dva dana niko se nije oglasio. A to je siguran znak da oni ovaj incident planiraju da iskoriste kao probni balon.

Ako krene loše, ako stignu packe i nove opomene od onih koji „nama ne mogu da komanduju“ ali izgleda pripremaju kontrolnu misiju koju tehnička predsednica Vlade Srbije „neće da primi“ ništa lakše nego reći – ma to agresivni Šapić po svom običaju priča besmislice, mi naprednjaci smo ozbiljni ljudi. Ako pak ova izjava prođe neprimećeno, Šapić je ponovo preneo poruku na domaćem terenu gde je i namenjena i završio posao.

Svi smo bili svesni, nije da nismo, da presvučeni radikali nikad neće biti spremni da obezbede fer i poštene izbore, jer tad ne mogu da pobede. Primenili su sve moguće smicalice, pritiske, ucene, potkupljivanje, bugarske vozove i crne džipove, medijsku kontrolu, obmane i presne laži, ama baš sve, dok se najzad nije stiglo i do „uvoza“ birača iz inostranstva.

Premeštanje stanovništva po Srbiji se možda ne bi ni otkrilo da se nije preteralo, pa se u igru ubacio i sabirni centar u Beogradskoj areni. Ovoliko očigledna i masovna upisivanja fiktivnih birača u biračke spiskove dovela su celu stvar do apsurda. Sama ideja izbora je kompromitovana, jer to pod ovakvim uslovima više i nisu izbori.

Zato se ili moramo vratiti osnovnim principima demokratskih izbora, slobodnog glasanja i priznavanja rezultata, ili naš vladar mora da se proglasi za cara i ukine parlamentarnu demokratiju. Treće opcije nema, a ovo stanje je neodrživo. Posebno je neodrživo zbog činjenice da je policija, čiji je osnovni zadatak da štiti zakon, aktivno učestvovala u nezakonitom upisivanju prebivališta ljudi čak i po trafo stanicama. Pa koji je to državni organ kome se još može verovati i očekivati da radi po zakonu?

I gde smo sada stigli? Vlast je sama pozvala misiju OEBS-a da prati izbore, verovatno ne očekujući da ova to shvati bukvalno, nego više onako formalno. Bili su i prošlog puta, sigurno su uočili i neke nepravilnosti, ali je sve glatko prošlo. Sad su se okolnosti dramatično promenile, a brljotine vlasti Evropa nije spremna dalje da toleriše. Evropski parlament se izjasnio jasno da jasnije ne može biti i čeka se još zvanični izveštaj ODIHR-a. Kakve god da budu formulacije, blaže ili oštrije, pozitivan ne može biti. Novi izbori moraju se organizovati pod drugim uslovima i to je sada zadatak za Vučića da na vreme shvati.

Inače su se interes zemlje Srbije i interes Aleksandra Vučića kao njenog predsednika definitivno i konačno razišli, ako su se ikada i poklapali. Što se više upinje da sebe poistoveti sa Srbijom, to se rascep više primećuje. U interesu samog opstanka Srbije jeste da se vratimo poznaniju prava i poštovanju zakona. Aleksandar Vučić po tim principima ne može da vlada.

Ostalo je samo još pitanje da li će se, kada i po koju cenu shvatiti da dolaze nova vremena i da tranzicija mora biti razumna i mirna. Izjava Aleksandra Šapića i ćutanje naprednjaka tim povodom pokazuju da ovi ljudi upravo to ne razumeju. Treba samo biti uporan, razumeće.

Kolumne autorke:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare