Samoodbrana je legitimna, napad nije: Nećete nam gaziti decu

Savršeno je nebitno da li je huliganima naređeno da kidišu na studente, ili je to lična inicijativa. Činjenica je jedna: njima je gaženje ljudi predsednik države Srbije eksplicitno dozvolio i predstavio kao legitimno. Zato je i lično odgovoran za postupke maloumnika koji su ga poslušali.

Nizom ludosti, neverovatnih izjava i postupaka, kao i celokupnim delovanjem tokom proteklih dvanaest godina, pripadnici vladajuće klike na čelu sa svojim vrhovnim guruom doveli su sebe u poziciju da manevarskog prostora više nemaju. Vrhovni guru je od prvog dana „vladavine“, kako je svoju državnu službu shvatio, činio sve da zemlju, ali i sebe samog, upravo dovde dovede.
Uzaludna su bila upozorenja da narod „kuva“, da se ludilo, lopovluk, agresija i nasilje više ne mogu trpeti i moraju se hitno zaustaviti, dok još nije kasno. Nije imao ko da čuje i da shvati. Sada je, evo, kasno. Uzalud nam čovek koji čak i ne glumi da je predsednik svih građana, a ne samo vođa kriminalne grupe, obećava da će ubuduće da pazi šta govori. Nije uspeo to obećanje da održi ni pola dana. Već u sledećem „obraćanju“ nastavio je sa svojim starim podmetanjima, spinovima i neistinama. Ne može iz svoje kože.

Ali više nije ni bitno šta on govori. Sve što je imao da kaže, rekao je. Govorio je i govorio i govorio, uzurpirao frekvencije i društvene mreže i ispirao nam mozgove, ali sad je dosta i to više niko ne želi da sluša. Razbijena mu je u paramparčad i medijska blokada. Osim beznadežnih slučajeva, svi sve znaju.

Uz čvrstu podršku različitih svetskih centara moći bio je umislio da je bog i učinilo mu se da će to stanje trajati večno. Oni su naravno znali da ne može trajati večno, pa su svoju podršku naplaćivali tako što su ga pritiskali da isporuči sve što je njima potrebno i što im je obećao. Ne podržavaju ga zato što mrze Srbiju, a vole njega, nego svako tu ima svoj interes. Neko politički, neko finansijski, a on se obavezao da ispuni oba.

Svetski moćnici tretiraju ga kao „asset“ dakle vlasništvo o kome će da brinu dokle god za njih ima neku vrednost. Kad više ne bude u stanju da im donosi korist, tog će se vlasništva osloboditi. Čista ekonomija. Ako tada kad ostane bez podrške uspe da se negde skloni i izbegne ruku pravde, teško da će ga dojučerašnji prijatelji pustiti da zadrži sve ono što je u protekloj deceniji nagomilao i što sad smatra sopstvenim vlasništvom. Smatraće da im je upravo toliko dužan, ako se nađe na njihovoj teritoriji. Prosto, to tako ide.

Zato sada prijatelji opserviraju situaciju i gledaju dokle će ga i koliko podržavati. A dokle, zavisi ipak od svih nas, građana Srbije. Ako naš otpor bude dovoljno jak, dovoljno masovan i ako budemo dovoljno odlučni da iz svojih života ovo zlo izbacimo, činjenično stanje će morati da se prihvati. Posebno što zbog stanja u društvu više neće ni moći da isporučuje ono što je još ostalo (Rio Tinto, Expo itd.) pa time njihov „asset“ gubi vrednost.
Naprednjački guru to dobro zna. Zato ovako grčevito pokušava da sebe vrati u fokus i da dokaže da je još bitan i najbitniji. U toj panici, logično, pravi sve veće greške. Zašto, zato što drugačije ne ume. Ponavljam se, ali moram: čovek koji je ostao duboko u 20. veku, nikako nije u stanju da razume ovu decu 21. veka.

Osim toga, karakter mu ne dozvoljava da shvati šta to znači kad neko traži da se nešto radi časno i pošteno, niti zašto neko zahteva pravdu i odgovornost. Sam nikada nije patio od odgovornosti, nije dolazio u dodir sa pravdom, niti je podneo posledice svojih postupaka, još od 90-ih. A da je on sam ikad igde postupio časno i pošteno, to ni Google ne pamti.

Od kad je došao na vlast, koju na poštenim izborima sam nikada nije osvojio, nije poštovao ni zakone ni Ustav države Srbije. Zato nam to ne može ni ponuditi, pa nudi ono što može - lažni referendum o sebi, dok nam njegovi sledbenici decu tuku na fakultetu i gaze na ulici. Čovek koji je i bukvalno izlazio iz frižidera da oduševi svoje rijaliti TV sledbenike, ne može da razume omladinu koja njegove bizarne performanse niti gleda, niti je to zanima.

Koga onda uopšte zanima nekakav smešni informativni referendum koji opet pokušava da nam poturi kao društvenu igru kojom bi sa scene odgurnuo studente i sebe vratio u prvi plan. „Ne želim ni dana da budem predsednik ako me građani neće“, tako se prenemaže. Pa dobro predsedniče, podnesite onda ostavku, pa da vas ponovo pošteno biramo. A u međuvremenu će i institucije da urade svoj posao i time ispune zahteve koje su studenti postavili. Da se utvrdi istina i odgovornost. Da saznamo ko je glavni krivac za smrt onih 15 ljudi ispod tona betona. Za početak.

Nama je sad ostao samo jedan put: ko ima zrno mozga i savesti, ko nije kupljen i ucenjen, ko nije izdajnik svoje zemlje i naroda, mora sada da stane ispred, a ne iza studenata. Oni su učinili šta su mogli i znatno više od toga. Uložili su svoju pamet, svoje vreme, svoju energiju, svoj entuzijazam, svoju želju da žive u normalnoj zemlji, a ne u ovoj ludnici. Vlast u skladu sa svojom pameću podiže ulog – hoće da im objasni da i živote stavljaju na kocku. A to je već previše, tu se svi moramo isprečiti.