Vreme je da se sakupimo - ne mogu studenti sve sami

Nije bilo ni pre godinu dana, a tek sad više nikome nije do pesme i ništa nije smešno. Situacija je opasna, a ovo što vlast radi, vrlo je tužno i žalosno. Sam naprednjački guru izgleda umorno, potrošeno i očigledno bez rešenja koje bi pomoglo da se ova duboka kriza prevaziđe. Umesto da preduzme nešto razborito, beskrajno ponavlja samo stare deplasirane trikove.

Na primer pokušaj studentskog kontramitinga: ni milom ni silom, ni uz mito i pretnje, konvoje autobusa i tone sendviča, ovaj potrošeni režim ni na svom vrhuncu nije mogao da dovuče iz zemlje i regiona sto hiljada ljudi. To smo videli. Ali kada sad tim istim metodama jedva uspeva da napuni salu Sava centra statistima koji glume studente, to je zbilja tužno. Na šta je spao predsednik ove države, to je žalosno. I sigurno nije kraj, još ćemo se mi svačega nagledati.

Uz upadljivo obezbeđenje na svakom koraku, predsednik je tokom ovog performansa pokušao svoju staru tačku: rezultati nikad bolji, napredak, stanovi i na kraju bes i vika. Zašto ništa novo ne može da smisli? Zato što je potrošen na svaki način, vreme mu je prošlo, rok istekao i to su nam i on i ovaj žalosni skup jasno pokazali. Studenti ga nadigravaju bez problema.
Sindikati prosvetnih radnika su nekako dovučeni na takozvane pregovore, iako naravno predsednik za njih nije nadležan, ali nastavnici neće njegov mito, kad im je koliko pre dva meseca u lice sasuto da za njihove plate para nema. Ni studenti se nisu upecali na trulu priču o stanovima. Glumci u pozorištima sasvim jasno pokazuju gde su i šta misle. Postaje sada krajnje nepoželjno, ako baš niste Tipsarević i Ristovski, da se dobrovoljno svrstate uz naprednjake. Takva je klima u društvu zavladala.

Radio je ovaj režim na čelu sa svojim liderom više od decenije, vrlo sistematično, da podeli građane Srbije na "njihove", odnosno pripadnike naprednjačke klike kojoj je sve dozvoljeno i na sve ostale koji su ni manje ni više nego neprijatelji same države, pa se prema njima tako i postupa. Za ove prve zakoni ne važe, ovima drugima zakoni ne vrede. Sasvim jednostavno, pa vi izaberite.

Sada je konačno došlo vreme da se ovaj poredak stvari obrne. Umesto da dozvoljavamo opakom režimu da nas dalje deli, trenutak je da se saberemo. U toj disciplini oni koji seju razdor ne mogu da se snađu. Prvo svako da se sam presabere i shvati u kom se koordinatnom sistemu nalazi. Da li na strani pravde, istine, poštenja i mladosti, ili na strani laži, prevara, pljačke i nasilja. A potom da se svi, ali zaista svi koji dele sistem vrednosti suprotan od ovog koji nam presvučeni radikali silom nameću, saberu i svrstaju zajedno, u samo jednu „kolonu“.

Nema levih, desnih, monarhista, republikanaca, četnika ni partizana, evropejaca i evroskeptika. To je prošlo vreme. Sad je samo bitno da li se svi slažemo oko osnovnih vrednosti. A to je da želimo pravdu i poštenje. Za dalje ćemo onda lakše. Studenti, intelektualci, umetnici, sportisti, prosvetari, poljoprivrednici, advokati, službenici, radnici, pa zatim i stranke. Svi k`o jedan. To je za naše obolelo društvo jedini lek. Moramo da vidimo gde smo. Na Slaviji ili u Sava centru.
To je pitanje istorijskog puta Srbije, pa ako hoćete i njenog opstanka. Jeste li uz mlade, normalne, poštene ljude koji svoju zemlju vide kao civilizovanu uređenu evropsku državu, ili ste na strani mafije, lopova, kriminalaca svih specijalnosti i nacionalnosti, laži, prevara i prodaje savesti za dve crvene.

Ne može se u ovom trenutku biti neopredeljen i "apolitičan" ako ste čovek, a ne ameba. Tolika je provalija između ta dva karakterna, kulturološka i civilizacijska pristupa životu, da nije moguće stajati negde između, jer između zjapi provalija. Morate na jednu od dve obale. Ne vredi, nema laviranja, levitiranja, držanja fiktivne ravnoteže. Došlo se do zida.

Hoćemo li se vratiti sebi, hoćemo li biti normalna uređena zemlja koja je povratila elementarne civilizacijske vrednosti, ili ćemo biti mafijaška teritorija na kojoj vlada zakon jačeg i to još nazivati politikom i "voljom naroda"? Na koju će stranu pretegnuti većinska Srbija zavisi od snage ljudi koji su se sabrali i njihove motivisanosti da se izbore za vrednosti koje brane. Jer ko u ovoj borbi nadjača, taj će odrediti dalji put Srbije.

Vitalno je važno da se Srbija vrati sebi na miran način. Što više ljudi stane uz osnovne vrednosti, da žele da žive u poštenoj i pravednoj državi, oni koji ostanu sa druge strane, stajaće tamo ogoljeni u grotesknom pokušaju da brane te svoje vrednosti – bezobalnu vlast i opljačkani novac. Ovu bitku studenti ne mogu, a i ne smeju da biju sami. Već su učinili dovoljno i više od toga.