Koja je muka naterala predsednika države Srbije da sad, povrh svega, prži još i palačinke na Tik Toku? Ovaj performans sa kutlačom i tiganjem koje je sasvim očigledno prvi put uzeo u ruke pa ne ume ni da razlije testo po tiganju, nije bez cilja.
Prvo, cilj je da Aleksandar Vučić zauzme i poslednji kutak koji do sad nije zaposeo, a to je Tik Tok. Zašto je to važno? Zato što se tu nalazi omladina, taj veliki rezervoar glasova, biračko telo koje nije osvojeno.
Ako mu je to biračko telo ikada bilo potrebno, onda je to sada. Tvrdo jezgro birača sve je manje, podrška se kruni, doduše sporo ali stabilno. A kad kola krenu nizbrdo, teško ih je vratiti nazad. Rejting naprednjaka pao je ispod 40%, kažu istraživači. Ako još i poštari istraju u štrajku, penzionerima nema ko da odnese penzije, a to je valjda najjači udar na tvrdo biračko jezgro naprednjaka, pred same izbore.
Iako je raspisao parlamentarne izbore, a ne predsedničke, predsednik ne prestaje da kruži po televizijama i nešto govori, kao da u toj stranci više niko ne postoji. Samo što TV opsada izgleda više ne daje rezultate, jer mu narod sve manje veruje, što se takođe vidi u pojedinim istraživanjima. Nije ni čudo. Šta više ima novo da kaže čovek koji je na televizijama sa nacionalnom frekvencijom za poslednja dva meseca „gostovao“ neverovatna 32 sata.
Klasičnu TV publiku, dakle, ne vredi više opsedati. I one koji su mu verovali, sad polako odbija. Ostaje omladina koja je na mrežama, a ne gleda televiziju. Ovaj kanal nije još osvojen, a to je propustila da uradi i opozicija, što joj je jedan od najvećih propusta. Sada Vučić pokušava da na brzinu pridobije mlade. Svaki glas je bitan, ali početak baš i ne obećava.
Ostale kolumne:
Drugi cilj palačinka performansa – potrebno je da se Aleksandar Vučić predstavi kao „dobroćudni čika“ koji, eto, prži deci palačinke. A ne kao generator nasilja koji želi da satre sve koji mu se suprotstave. U državi koja je ogrezla u kriminalu i korupciji, atmosferi nasilja, u kojoj niko nije siguran ni ispred svog kućnog praga pošto mu mogu doći lokalne siledžije da mu zabrane prolaz jer se nešto buni protiv vlasti – to nam je pokazao slučaj poljoprivrednika Jovana Jovanova iz Bavaništa – jasna je taktika da se za opšte nasilje u društvu optuže „oni drugi“. Najstariji i najprostiji trik, za svoja nepočinstva optužiti protivnika pa neka se on brani, biće očigledno primenjen i sada.
Siromaštvo i nasilje su dva lajt motiva za koja ova vlast ne može pronaći dobro obrazloženje, još manje opravdanje. To se više ne može prikriti nikakvim opsenama, marketinškim trikovima, pa ni medijskom presijom. Sada idu izbori, pa će se isukati sva raspoloživa oružja, a pre svega dobra stara prljava kampanja.
Svako ko želi da naprednjacima, a to znači lično Aleksandru Vučiću uzme vlast, najveći je neprijatelj i protiv njega se ne biraju sredstva. Ovo nije regularna, još manje fer politička borba gde neko pobedi, neko izgubi, pa lepo ode s vlasti. Ta mogućnost je ukinuta od kad su presvučeni radikali zaseli na vlast. Oni se za tu vlast bore kao da im od nje život zavisi.
Problem je što velika masa ljudi ni posle decenije žestoke presije ne pristaje da živi u takvom poretku. Glavni grad je u protestima protiv nasilja posle majskih tragedija napravio najveće demonstracije u poslednjih dvadeset godina i pokazao šta misli o ovakvom načinu vladanja. Ispostavlja se da je najveći neprijatelj ove vlasti sam narod koji reši da izađe na izbore.
Vladajućoj garnituri odgovara upravo suprotno – da ljude obuzme depresija i beznađe, da misle kako ništa ne vredi, da se ne vredi boriti, kako njihov glas neće ništa promeniti, kako sve rešavaju „velike sile“ koje podržavaju Vučića, kako su naprednjaci svoju podršku već kupili (i to našim novcem) i da zato 17. decembra ostanu kod kuće. Naprednjaci će svoje glasače već izvesti pred biračke kutije, milom ili silom, ucenom, potkupljivanjem, kako god bude trebalo, kao i do sada.
Ali taj rezervoar se smanjuje.
Zato im sada nikako ne odgovara da neko animira ljude da se otrgnu iz svoje rezignacije, da poveruju kako je legalna promena moguća, da iskoriste građansko pravo i uzmu svoj život u svoje ruke i da prosto glasaju. Izađu na biračko mesto, zaokruže koga žele i odu kući. Deluje prosto, ali upravo je to stvar koju ova vlast nikako ne želi.
Svaki čovek na biralištu više, za njih povećava šansu da te izbore izgube. Posebno u Beogradu. A kad izgube Beograd, kraj je blizu.
Pročitajte još:
I to je dame i gospodo, sasvim jednostavno, razlog zašto tabloidi pod kontrolom vlasti i njihovi analitičari biju iz svih oružja po inicijativi ProGlas i po njenim potpisnicima. Proglašavaju ih nasilnicima, lobistima, lažnom elitom. Ali to je sve. Jako mršavo, neubedljivo, i vlast je toga svesna. Treba joj neki jači odgovor za ovih mesec dana do izbora. Treba joj nešto čime će ljudima da objasni kako je za njih štetno slobodno glasanje na slobodnim izborima, smenjivost vlasti, sloboda govora i delovanja, država koja vas štiti od nasilja i kažnjava nasilnike, a ne obrnuto.
Zato će vladajuća garnitura verovatno pojačati napore da razbije tribine, da satanizuje potpisnike ProGlasa ne birajući ni reči ni sredstva, zato pokušava da objasni ljudima kako se to nešto buni „lažna elita“ sa kojom, je li, običan narod nema ništa zajedničko.
Ko je u ovakvoj državi elita? Da li su sada društvena elita likovi koji divljaju po ulicama u svom pošteno zarađenom lalmbordžiniju, pa policija uhapsi lambordžini, a nedužnog vozača pusti? Ili su elita svi oni ljudi, stotine hiljada njih, koji taj poredak stvari ne prihvataju i spremni su da se protiv njega bore? Da li ih ima dovoljno da otetu državu vrate i sebi i onima koji sada nemaju snage da se bore? Koliko ih ima, videće se na izborima ako ljudi na njih izađu, čak i pod ovim nefer uslovima.
Videlo bi se već i sada, bez državnog ili bilo kog drugog novca, bez medija, bez autobus karavana, bez pretnji i ucena, samo kad vlasnici velikih sala po svim srpskim gradovima ne bi odbijali da ih izdaju za tribine ProGlasa, u strahu od odmazde vlasti. Ali se ti ljudi plaše. Znaju gde žive. I to vam je tako, što lepo kaže prva naprednjačka zvezda Tik Toka, a nije Aleksandar Vučić.
Komentari ()
Vidi sve komentare