Ponedeljak je uveče, oko osam, sedne tako prosečan Srbin pred televizor s "ugrađenom" nacionalnom frekvencijom da gleda nešto pametno, neki film, neku seriju, možda fudbal, kad ono na ekranu piše: “Konferencija za štampu”.
– Je’ l ovo ona moja španska serija? – pita supruga muža.
– Nemam pojma! – kaže muž, intimno ubeđen da je ipak neka Premijer liga.
– Jao jeste, moja omiljena serija! Radnja je sledeća: glavni junak pokušava da prebrodi emotivnu krizu jer ga niko ne voli, al’ jednog dana otkrije da ga Kamera voli! – prepričava ona mužu glavni zaplet.
– Iiiii! Je l’ se venčao sa Kamerom? – pita muž.
– Ma još nije! On samo misli da ga Kamera voli, ali ga Kamera u stvari ne voli! Tu je caka! Kapiraš?
– Aha, neuzvraćena ljubav! On voli Kameru, ali ga Kamera ne voli! Strašan zaplet, moš misliti! Ja ne znam, Milka, dokle ćeš ti da gledaš te budalaštine?
– Idem ja sada da napravim večeru, a ti mi prenosi šta se dešava! – kaže supruga.
I Milka tako pravi večeru u kujni, a muž prenosi šta se dešava zagledan u televizor.
– Evo, on je i dalje zaljubljen u Kameru, a i Kamera gleda samo u njega! – izveštava muž iz dnevne sobe.
– Divno! – viče supruga iz kujne: “Šta sad radi?”
– On se sada udvara Kameri tako što priča stare švalerske fazone o Duing biznis listi. Znam tu foru! To sam i ja radio kad sam bio u njegovim godinama! Priče o Duing biznis listi uvek pale kod žena, a ponekad i kod muškaraca.
– Divno! Šta sad kaže? – viče Milka iz kujne.
– Sad priča Kameri da smo četres treći na Duing biznis listi… I to, koliko sam ga shvatio, četres treći smo na Duing biznis listi po broju špijuna po glavi stanovnika! – objašnjava muž.
– To je tako romantično! Šta radi Kamera? – pita žena iz kujne.
– Kamera mu se sad približava! – viče muž i sam usplahiren razvojem situacije.
– Oh! Poljubiće ga! Šta sad rade? – čuje se supruga iz kujne.
– Kamera mu se i dalje približava! A on hladnokrvno priča o Siriji! – prenosi muž.
– O Siriji!? Možda će da idu na medeni mesec u Siriju? – ushićena je supruga tamo negde iz kujne.
– Sada je počeo da se dere na nekog čoveka! Taj čovek liči na novinara! – iznenađen je muž.
– Znam, jao, to je Kamerin stariji brat, novinar! On stalno stoji na putu njihove ljubavi! Šta sad radi?
– I dalje se dere na Kamerinog brata! Ali pominje neku Frederiku Mogerini!
– Znam i nju još od prve epizode, veštica, i ona stoji na putu između njega i Kamere! Šta sad on radi?
– Sad upravo gleda u plafon i ćuti!
– Jadniiičaaak! To je tako romantično!
– Kamera se sad udaljava!
– Oh!
– Kamera mu se opet približava!
– Predivno!
– On sad priča da mu je teško, da je imao transfer blama… Ali! Zahvaljuje se svima na pažnji i odlazi – ne može muž da veruje koliko je napeta ta španska serija da je prekidaju baš u trenucima najveće životne drame glavnog junaka.
I onda prosečan Srbin reši da se odmori od glavnog junaka i španskih serija, te ode na Sajam knjiga gde glavnog junaka i španskih serija sigurno nema.
Ali, kao što je i put do pakla popločan dobrim namerama, tako je i put do ovogodišnjeg Sajma knjiga popločan mogućnošću da vam nešto otpeva Sandra Afrika dok se istovremeno manikirate i konsultujete s astrologom zagledani u naslovnu stranu Informera na kojoj piše: “Jeb’o lud zbunjenog”. Ili u onu drugu gde piše: “Ima muda”.
Tekući Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, naime, osmišljen je tako da ako ste se baš nameračili da dođete do knjiga morate prvo da prođete kroz Informer.
To srećom ne podrazumeva i da ćete izaći u njihovom štampanom izdanju, već samo da ćete morati da prođete, a vaš je izbor da li ćete tuda proći ko pored turskog groblja ili ćete tuda proći ko pored Informera, malog seoskog groblja za kočničare reformi.
Sistem je sledeći: prvo kupite kartu za Sajam kniga, kada kupite kartu onda uđete, a kad uđete onda ste primorani da jedinim mogućim putem na koji vas usmerava ograda prođete kroz halu gde se održava Sajam medija.
Nezgodacija je jedino što je ulaz u Sajam medija preko koga se stiže do Sajma knjiga zapravo sajamski štand uglednog oglednog medija zvanog Informer, ukusno dizajniran gomilom poučnih naslovnih strana po zidovima. Na štandu je osmišljen i prigodan celodnevni program čiji je koncept preuzet od međunarodnog vašara u Šapcu i internacionalnog cirkusa “Medrano”.
U sredu recimo, na štandu Informera od 13 časova gostovao je Bla-bla bend, od 17.30 časova gostovala je Sandra Afrika, a od 16 do 18 sati posetiteljke Informerovog štanda mogle su da dobiju besplatan manikir u izvedbi neke naše poznate manikirke.
U četvrtak u podne tu je bila Ruška Jakić, posle je bio Aca Lukas, pa Era Ojdanić, pa onda Lepi Mića. Dok je od 16 do 19 posetiteljke besplatno sređivao naš poznati frizer.
U petak će da bidnu, kako piše na tabli za obaveštenja, Amadeus bend, Ražnatović Svetlana i Škorić Mira, a vaše knjige potpisivaće besplatno neka šminkerka ako kojim slučajem promašite omiljenog pisca.
U subotu, na štandu Informera, osim razmene mišljenja sa Zmajom od Šipova zakazanog za 14 časova, moći ćete da se od 17.30 do 21 čas posavetujete sa astrologom Stefanom Dragojlovićem.
– Mars vam je ušao u polje Saturna, a Saturn vam je upravo ušao na štand Informera – objasniće vam astrolog šta vam se zapravo desilo u tom trenutku dok ste pokušavali da se domognete Sajma knjiga.
A ako baš imate sreće možda tamo sretnete i vlasnika Informera, ponosnog autora čuvene sentence: “Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce”, čoveka koji je uspeo da od Sajma knjiga i medija napravi Sajam medi(j)okriteta. Problem je jedino što mu je sličan poduhvat na volšeban način uspeo i sa državom.
Sajam knjiga se, inače, održava pod sloganom: “Knjige u ruke”.
– Knjige u ruke! Jao, pogledaj kakvi su mi nokti! Kako da uzmem knjigu u ruke s ovakvim noktima!
– Ne brinite gospođo, na sve smo mislili. Prvo manikir, pa tek onda možete da uzmete knjige u ruke – objasniće na ulazu domaćin štanda, autor izjave: “Zvona, braćo moja, praporce, a ne knjige, jebale vas knjige!”
– Ajmo mi kući sa ovog Sajma knjiga. Možda ima nastavak one španske serije! – reći će supruzi onaj prosečan Srbin, aktuelni učesnik Prvog srpskog sajma medi(j)okriteta. Koji će potrajati.
