Kada bi čuvena skulptura Rodenovog „Mislioca“ jednog dana progovorila, i kada bi neko to remek delo koje prikazuje čoveka blago pognute glave, brade oslonjene na jednu ruku, namrštenih obrva i stisnutih usana, upitao: "O čemu si, keve ti, razmišljao sve ovo vreme onako namršten", Rodenov "Mislilac" bi garantovano rekao - "O Ani Brnabić!"
– Zašto o njoj, leba ti? Zar nisi mogao o nečemu pametnijem da razmišljaš? – pitali bi onda Rodenovog “Mislioca”, a on bi, siroma, uzdahnuo: „Pitajte Rodena! Lud čovek! Sad valjda kapirate zašto sam bio onoliko namršten!“
Međutim, kada bi čuvena skulptura Šešeljevog „Mislioca“ jednog dana progovorila, i kada bi to neremek-delo srpskog radikalizma, čoveka vazda namrštenog, stisnutih usana koji povremeno oblizuje donju usnu, pitali: „O čemu si, keve ti, razmišljao prethodnih 106 dana“, i on bi garantovano rekao isto: „O Ani Brnabić!“
– Zašto o njoj, leba ti? Zar nisi mogao o nečemu pametnijem da razmišljaš? – pitali bi onda čuvenog Šešeljevog „Mislioca“, a on bi, siroma, počeo da se dere: „Kako zašto? Pa neko mora da bude premijer! Da ostvari kontinuitet reformi. Da ostvari kontinuitet podaništva prema mojoj kompleksnoj iskompleksiranoj ličnosti, kao i da ostvari kontinuitet funkcije koja je odlučila da ni o čemu ne misli i ne odlučuje. Da bude premijerka Srbije koja se ne meša u svoj posao, zato što bi se onda mešala u moj posao“.
Predsednik je, elem, 106 dana razmišljao ko bi mogao da bude novi premijer, jer i Biblija kaže: „105 dana razmišljaj o predsedniku Vlade, a sto šestog dana održi konferenciju za štampu i saopšti naciji o kome si razmišljao prethodnih 105 dana“.
– Jadan čovek! Zamisli da 105 dana svakog dana razmišljaš o Ani Brnabić! – uzdahnula je nacija te večeri, 5. oktobra u osam uveče, shvatajući muke predsednika koji 106 dana nije mogao iz glave da izbaci Anu Brnabić, jer nije bilo nikoga ko bi mu rekao: „Izbaci to sebi iz glave!“
Bio je 5. oktobar, 106. dan, mada bi bolje bilo da je bio 106. oktobar, jer Srbija 20 godina čeka 6. oktobar, pa se niko ne bi bunio da je konačno svanuo makar 106. oktobar, a ne 106. dan razmišljanja Šešeljevog „Mislioca“ o novom mandataru.
I predsednik je tada izbacio iz glave Anu Brnabić pravo pred naciju željnu fantastičnih vesti, dodavši da je „Ani“ unapred preneo samo dve želje: da bar 50 odsto Vlade čine žene i da uvede bar dva nova ministarstva. A ona će o te dve želje u pozi čuvenog neremek dela, Vučićevog „Mislioca“, razmišljati sledeće dve nedelje, i na kraju će mu sigurno reći: „Ne može! Ja sastavljam Vladu! Ja sam, bre, mandatar! I tačka!“
Svaka vlada zlatnog doba više je pravljena da bude svetska atrakcija, nego da bude srpska vlada. Kada je ono Ana Brnabić predložena za mandatara u prvom mandatu, sledećih godinu dana se pričalo samo o njenoj LGBT orijentaciji, a niko nije pričao da bi od nje bolji premijer bio i čak i neki robot marke LG, bez BT.
Tada je, ko se seća, iz publike na konferenciji za štampu povodom predstavljanja nove mandatarke, stiglo naručeno pitanje novinara tabloida o seksulanoj orijentaciji buduće premijerke, jerbo je bitno bilo da se naglasi da je Šešeljev „Mislilac“, takozvani predsedniik Vučić, čovek širokih shvatanja, koji je oduvek cenio ljudske različitosti, kome nije bitno da l’ je neko gej ili Džej, da mu nije bitno koje je boje mačka, bitno je da lovi miševe (iz opozicije).
I svi su se posle, cele četiri godine, više bavili Anom Brnabić kao osobom pripadajuće seksualne orijentacije, iako je to isto kao kad bi nekog muškaraca, budućeg premijera, pitali: „Da li više volite vođenje ljubavi u kolima ili na stolu?“
I on odgovori: „Više volim na stolu!“, pa se četiri naredne godine o njemu debatuje samo kao o čoveku koji više preferira vođenje ljubave na astalu, dok uopšte nije bitno što je država kojom vlada završila ispod stola.
I kao što je Ana B. poznata jedino kao „prva gej premijerka u istoriji Srbije“, tako bi taj potencijalni stoni premijer bio poznat jedino kao „prvi premijer u istoriji Srbije koji preferira seks na stolu, naročito trpezarijskom“.
Tako će i o novoj vladi da se priča kao o – prvoj vladi Srbije u kojoj ima 50 odsto žena – a čekaju nas narednih godina verovatno i nove svetske atrakcije:
– prva srpska Vlada u kojoj ima 23 odsto Eskima!
– prva srpska Vlada u kojoj ima 73 odsto muškaraca koji vole da se presvlače u žene!
– prva srpska vlada u kojoj ima 80 odsto žonglera i gutača vatre!
– prva srpska vlada u kojoj ima 66 odsto tiktokerki!
– prva srpska vlada u kojoj ima 82 odsto ljudi sa bipolarnim poremećajem!
– prva srpska Vlada koja ima 45 odsto Aleksandra Vulina!
– prva srpska Vlada koja ima 38 odsto imitatora Elvisa Prislija!
Dok sada to najviše liči na prvu srpsku Vladu u kojoj ima 100 odsto Vučića. Mašala