B(r)atoubilački rat protiv Bate Gašića

I prava je šteta što se ta klečeća partijska organizacija ne zove Koalicija “Klekovača”, bolje bi joj pasovao naziv.

Bio je Bata čovek gvozenog obraza, keramičkog stava i klečećih vrlina. I radio je sve kako ne bi završio kao polupane keramičke pločice u kujni već da bi postao skup ko kineska keramička vaza iz dinastije Ming.

Kada je pre desetak godina kao gradonačelnik Kruševca dodelio Vidovdansku plaketu Aleksandru Vučiću, Bata je rekao: „U Kruševcu su živeli najveći i najbolji Srbi svih vremena. Tada ih je predvodio knez Lazar, a danas Aleksandar Vučić“ – objasnio je tada Bratislav Bata i posle toga napredovao u karijeri: bio je ministar odbrane, šef BIA (skr. od Batina informativna agencija), ministar policije, pa opet ministar odbrane, pošto je ocenjeno da ako Bata ume da uoči sličnosti između Cara Laze i Ace Srbina, ume valjda da razlikuje i minobacač od usisivača, tenk od buldožera, desetara od zidara, atomski zdesna od atomskog sleva, “rafale” od Rafelo kuglica i stranog špijuna od špijunke na vratima.
Predsednik Aca je zbog Batinog predanog obožavanja njega lično, umeo da ga pohvali i umeo je da ga ne da. Kada je za Batinog prvog vakta kao ministra odbrne pao vojni helikopter i izginuli silni ljudi, predsednik Aca je rekao: “Ne dam Gašića”. Kada su se za Batinog vakta na mestu ministra policije desila ubistva u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, a opozicija i građani na ulicama tražila Batinu smenu, predsednik Aca je rekao: “Ne dam Batu”.

Predsednik je Batu voleo skoro ko brata, Bata je predsednika voleo skoro ko brata, a faktički ko boga. I onda je jednog dana, pre nekoliko dana, došlo do toga da je Bata postao viđen za davanje. Te je u Srpskoj naprednoj stranci počeo bratoubilački rat koji više liči na batoubilački rat, jer je cilj tog rata da se nekako ukloni baš onaj čuveni Bata, koga predsednik Aca nije hteo da da ni za živu glavu.

Bizarno je, a reč bizarno nema nikakve veze sa bizonima, da je Batu u kolumni u Politici najpre prozvao čuveni Đuka, čovek koji je u konstantnom klečećem položaju u odnosu na onu božansku pojavu prepoznatljivog stajlinga, zvanu Aca Srbin.

S tim što se samo nagađa da je u pitanju Bata jerbo bizarni tekst bizarnog Đuke ima naslov “Brutov trut na sve četiri strane”, i u tekstu se nigde ne pominje Bata, već Brut i njegov trut.

Jedan pasus bizarnog teksta o Bruti i njegovom trutu ide ovako: “Radi se inače o apsolutnom neradniku, osim ako nije nešto u njegovu korist, ali ujedno i majstoru da koristi sve blagodeti koje mu pozicija omogućava, što nekako i jeste pozicija truta u košnici. Ne radi ništa, ali liže med. U nekom momentu procenio je da mu bliskost sa Brutom donosi ozbiljnu šansu za lično bogaćenje, što je on, u zavisnosti na kojoj bi Brut poziciji bio, obilato koristio”.

Ima i nastavak: “Mnogi kažu da je za tri naredna života zaradio, neki se za glave hvataju da ih je izvarao, neki opet vele da su morali da plate nešto što bi moglo da se nazove reketom kako bi radili, ali – kako god bilo – ovaj politički trut je trljao svoje male i pokvarene dlanove od sreće. Umeo je sa te pozicije i da zapreti, da ti pošalje ozbiljne pretnje, neki kažu i barabe na vrata kako bi nekom zagorčale život, ali najgore od svega što je činio, a sve po Brutovom dopuštenju, bilo je osmišljavanje gadosti i podlosti prema stranačkim kolegama”.

Piše još bizarni Đuka: “Gadosti i podlosti pretakao je u tekstove koje je dostavljao da se objavljuju, što određenim ljudima u opoziciji, što pojedinim uticajnim likovima po društvenim mrežama. Poenta je bila eliminisati svakog potencijalnog ko bi njemu ili Brutu po njihovom viđenju mogao da bude konkurencija ili neko ko bi mogao da im zasmeta. No to je na neki način bila i njegova osveta za sve komplekse koje je ranije sticao. Konačno mu se pružila prilika da od njega mnogo toga zavisi i da udari po svakom ko je uspešniji. Do ludila je osmišljavao laži o svojim kolegama koje su malo-malo objavljivane, dok ih je sve to vreme tapšao po ramenima i predstavljao im se kao iskreni prijatelj i saborac. Takve obično nazovu gnjidama”.

E sad, niko sem bizarnog biznismena Đukanovića, zvanog Đuka, ne znaju ko je tačno tu trut, a ko je tu Brut, ali je jasno da je trut sigurno Bata, koji u ovoj basni može da bude i Brut. Ko ne razume, shvatiće, isto kao što ko razume, shvatiti neće. To vam je karakteristika bizarnih tekstova bizarnih autora o bizarnim pojavama u bizarnim partijama.

Daću Batu! - očekuje se još da krikne pravni naslednik kneza Lazara kada uskoro bude rekonstrukcija Vlade. Tada će lično konačno povući vodu i pustiti Batu kroz najpoznatiji artikal “Keramike” iz Mladenovca u slobodna prostranstva.

Međutim, Bata puno zna, mogao bi da počne svašta da priča, pa će pre Batu poslati u orman u kome je zaključan i Neša Stefanović, zvani Neša Silina, gde će čekati sve dok jednog dana ne bude vreme da počnu ispadaju kosturi iz ormana. Odande će Bata ispasti lepo podgojen i srećan što će moći da razotkrije sva nepočinstva savremenog kneza Lazara.

Čudni neki ljudi, čudna neka partija, čudan neki b(r)atoubilački rat.