Bušni smo u Babušnici

Uvek kada čuješ te vesele vesti za eSeNeS, ne znaš da l’ da se smeješ ili da plačeš, ili da izvršiš harakiri, ili da pucaš sebi čepom šampanjca u glavu i tako prekratiš muke.

Ljudi kada vide Darka Glišića na ekranu sa facom koja je negde između face budističkog monaha koji ima migrenu i face Rodenovog “Mislioca” koga danima muče hemoroidi, znaju da im sledi nešto mnogo, mnogo veselo. isto onako veselo kako izgleda i donosilac veselih vesti, šarmanstni glasnik Glišić sa Uba.

Tako je bilo i u nedelju - Pink je kao breaking news na ekranu iznad neponovljive frizure Verice Bradić, frizure nalik na gnezdo kondora, puštao kajron na kome je pisalo da je Srpska napredna stranka trujumfovala na izborima, i to je trijumfovala tako što je osvojila 100 odsto glasova na 120 biračkih mesta.

Mada moguće da je pisalo i da je Srpska napredna stranka osvojila 120 odsto glasova na 100 biračkih mesta, jer mu to otprilike dođe isto.

Verica je, videlo se, bila u neverici, kakva čast da se baš u njenoj emisiji Srbija konačno transformiše u Severnu Koreju, jer samo u Srbiji je pravilo da što ideš južnije to ćeš pre stići u Severnu Koreju.

-Opa Đurđo! Rispekt! - rekao je srpski narod koji gleda Pink, čekajući da im više detalja o ovoj svetskoj vesti saopšti Darko Glišić, čovek od koga više emocija ima samo Čiča Gliša, direktni askurđel Darka Glišića, od koga je Darko nasledio osećanja emotivnog bogalja koji gaji iskrene emocije samo prema jednoj osobi, i to osobi muškog pola, osobi koja anfas liči na Mišel Obamu.

Onda je Darko Glišić rekao da je Srpska napredna stranka trijumfovala na izborima za koje, doduše, niko živ nije ni znao, na kojima, doduše, stranke nisu ni učestvovale, na kojima, dosuše, ni opozicija nije učestvovala, na izborima za koje bi se čulo tek ako bi neko nekada u narednih 150 godina napisao doktorski rad sa temom: “Uloga mesnih zajednica na razvoj opštine Babušnica i opštine Bela Palanka u 21. veku sa posebnim osvrtom na mesni narezak, mesni rolat sa jajima i Mesija”.

Glišić je otprilike rekao - al između redova - da je “obojena revolucija” pobeđena u Beloj Palanci, jer Belu Palanku ne možeš da obojiš pošto bi se onda zvala Obojena Palanka, a građani su jasno pokazali da to ne žele i rekli ne blokadama Univerziteta u Beloj Palanci.

Takođe, dobre deduške i babuške iz Babušnice jasno su podržali politiku predsednika Srbije na biračkim mestima u Berinom Izvoru, Brestovom Dolu, Gornjem Striževcu, Donjim Krnjinama i Modroj Steni, odakle je Imperija uzvratila udarac kada smo se najmanje nadali.

A tome se niko nije ni najmanje nadao jer ne možeš da se ni najmanje nadaš u nešto za šta ne znaš ni da postoji, kao što niko nije ni znao da se održavaju izbori za savete mesnih zajednica u Babušnici i Beloj Palanci, koje su naprednjaci - sva je prilika - krišom organizovali, krišom potplaćivali birače, krišom glasali, krišom pobedili sa 100 odsto glasova i onda su to javili Pinku da puste kajron usred Hit Tvita, kajron koji je lebdeo iznad glave Verice Bradić, Olje Bećković za neinformisane.

-Bušni smo u Babušnici! - kriknula je opoziciona Srbija kada je Darko Glišić završio izlaganje sa facom medveda koji se upravo probudio iz zimskog sna i provalio da mu ne radi kuvalo za prvu jutarnju kafu.

U stara dobra vremena mesne zajednice bile sumorne institucije sistema gde si – kad god nekim poslom zabasaš u taj tamni vilajet – zaticao dvojicu deda kako igraju šah i puše neku krdžu.

Uđete u mesnu zajednicu, popularnu MZ, a deda broj 1 i deda broj 2 besno vas gledaju jer ih prekidate u istorijskom meču, kakav se ne pamti još od dvoboja Fišera i Spaskog na Islandu.

U ta lepa vremena nikada vas nije zanimalo u kojoj su stranci dede, niti vas je interesovalo ko drži apsolutnu vlast u MZ. Da li je to Partija ujedinjenih đedova ili Šahovska republikanska koalicija ili možda Dedina Ujedinjena Partija Ekumenizma?

Uz to, niko nije znao kad su te dede izabrane na ta mesta gde trenutno sede i pikaju šah, činilo se da je glavna preporuka za taj odgovoran posao bila da znaš šta je kraljev gambit i da imaš pregršt slobodnog vremena kako bi permanentno pomerao figure napred-nazad, levo-desno, ponekad i dijagonalno, te da tokom celog radnog vremena stalno ponavljaš onom dedi sa druge strane table: „Ajde, paceru, sad da te vidim!“

Naravno, dedama nije padalo na pamet da potplaćuju biračko telo mesne zajednice kako bi oni mogli da igraju šah naredne četiri godine od osam ujutru do tri popodne, ponekad i prekovremeno. Dedama je to sedenje u MZ bio hobi i zadovoljstvo, jer su dede obično ljudi koji nemaju pametnija posla u životu nego da po ceo dan igraju šah.

Mada svi naprednjaci nisu dede, izgledaju kao zaludni dedovi čiji je životni san da se uvale u mesnu zajednicu i igraju šah, a iznad šahovske table okače Vučićev poster u prirodnoj veličini, baš tamo gde je drevnim vremenima mesnih zajednica bio uramljen portret maršala Tita posle ranjavanja na Sutjesci.

Naprednjački recept za trijumfe na svim historijskim izborima za savete mesnih zajednica – od MZ Majur u Šapcu do MZ Donji grad u Kuli i mesnih zajednica u Babušnici i Beloj Palanci – bio je jasan: potplati bližnjeg svog birača kako bismo javili na Pinku da smo pobedili “obojenu revoluciju” svuda sa 100 odsto.

Ključno pitanje je: kad su najobičnije mesne zajednice osvajali ko Huni, šta li će tek da rade za bližnjeg svog predsednika koji trenutno sme da organizuje samo tajne izbore po mesnim zajednicama u Beloj Palanci i to da proslavlja na Pinku i Informeru kao da su osvojili većinu elektorskih glasova na Floridi?

A da vidite tek šta će bidne na izborima sa predsednike kućnih saveta i izbore za blagajnike razrednih zajednica. Za više detalja gledajte kajrone tokom Hit Tvita. To su ona slova što prolaze iznad glave Verice Bradić, koja nema bradu al’ ima frizuru. Uvek svečanu, ako tokom emisije stigne neka svečana vest sa našeg juga gde je uvek spremna ogledna Severna Koreja.