Čim je G.V. zvani Sićve, praćen policijom zvanom Murija, stigao u zatvor zvani Tvorza, uključio je svoj mobilni telefon zvani Fontele, otvorio svoje naloge na Fejsbuku zvanom Fejs i na Instagramu zvanom Insta, te napisao poruku zabrinutim fanovima, mada je izvesno da Sićve nema ni jednog jedinog fana, pa samim tim nema ni jednog jedinog zabrinutog fana. Jer da bi imao zabrinutog fana, moraš najpre da imaš fana. Tek kasnije on postaje i zabrinut.
Ali napisao je Sićve poruku za svaki slučaj, tek da ne neko ne bi pomislio da se Sićve nalazi u zatvoru zato što je uhapšen, pošto je opšte poznato da ljudi u zatvorima ne sede zato što su uhapšeni, već im dođe tako neki dan kada sami sebi kažu: “Hej, javiću se u zatvor kao dobrovoljac! Treba razbiti dnevnu rutinu”.
Sićve, od pre neki dan poznatiji kao G.V, dakle, napisao je na svom mobilnom direktno iz zatvora u kome vam na ulazu oduzimaju sve, od pertli do mobilnog, poruku sledeće sadržine, vezujući pritom pertle:
„Nisam uhapšen, dobrovoljno sam se odazvao pozivu policijskih službenika sa kojima sam došao u Novi Sad i stavio se na raspolaganje istražnim organima kako bi do kraja bile istražene sve okolnosti koje su dovele do nesreće u Novom Sadu” – napisao je Sićve.
Po svemu sudeći njegov dobrovoljni odlazak u Tvorza izgledao je interesantno.
Telefon 92 zazvonio je tog jutra u pola šest, a ljubazna policijska službenica rekla je: “Policija, izvolte!”
-Dobro jutro, ovde Goran Vesić – rekao je Sićve.
-Izvolite gospodine, šta želite da prijavite? – pitala je službenica.
-Želim da prijavim mene – kazao je Sićve.
-Za šta želite da prijavite sebe? – pitala je opet službenica.
-Želim da prijavem sebe u dobrovoljce za odlazak u zatvor – kazao je Sićve.
-Ne može to tek tako gospodine. Od dobrovoljnih stvari imamo samo dobrovoljnu vatrogasnu brigadu – kazala je službenica.
-Ja bih vas molio, ako je ikako moguće, da me primite u zatvor kao dobrovoljca, bio bih vam beskrajno zahvalan! – rekao je Sićve.
-Ama ne može gospodine, morate da napravite neko s*anje, da bi išli u zatvor. Nema dobrovoljno! Ili da psujete ko Goran Ješić, nešto dakle mora da uradite… – kazala je policijska službenica.
-Ali, molim vas, ja sam već napravio toliko s*ranja da sam zreo za doživotni zatvor: Trg republike sam renovorao pa je ispucao, triput obrnute kocke na trgu propale, kad god padne manja kiša posle moje rekonstrukcije izbija poplava u Ulici kraljice Marije, ostavio sam Zvezdu u dugovima, posekao sto stabala na Ušću da bih gradio gondolu koja nikada nije izgrađena, za mog vakta srušila se nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu… – nabrajao je Vesić hiljadu i jedan razlog zašto je baš on idealan dobrovoljac za Tvorza.
-Ne može, druže, ne hapsimo mi po pozivu, nego po nalogu tužilaštva – zalupila je ona slušalicu, naviknuta na razne ludake, na razne tipove koji je zovu da bi se ispričali, ali je niko do sada nije zvao sa željom da se u zatvor prijavi kao dobrovoljac.
Mada, ako je Sićve napisao da se “dobrovoljno odazvao pozivu policijskih službenika sa kojima je došao u Novi Sad”, moguće da je akcija izgledala još interesantnije od prve navedene.
-Kuc, kuc – zakucala je policija u pola šest ujutru na vrata familije Sićve.
-Ko je to? – pitao je Sićve zureći u mrak hodnika kroz špijunku.
-Ovde policija. Došli smo da vas pozovemo da idete u zatvor – rekla je garantovano policija, jer je Sićve i napisao u onoj objavi iz zatvora da se “dobrovoljno odazvao pozivu policijskih službenika”.
Pročitajte i
-Oh, hvala vam puno na ljubaznom pozivu, to je za mene velika čast, evo samo da se obučem i jedva čekam da sa vama dobrovoljno odem u zatvor, kad ste već došli da me pozovote u zatvor. Uvek sam to želeo, da odem u zatvor po pozivu, a ne da budem uhapšen ko da sam neki kriminalac – objasnio im je Sićve zašto je srećan.
I otišao je sa policijskim službenicima u zatvor u Novi Sad.
Čak i kada ga je supruga zvala sutra u zatvor na mobilni, iz njega je izbijalo zadovoljstvo.
-Dragi, kako ti je u zatvoru?
-Super. Imam hranu, kupanje, grejenje… Sve džaba… – nabrajao je Sićve dobrovoljac.
-U to je super! Pazi da te i odande ne najure kao što su te već najurili iz Zvezde, iz Demokratske stranke, iz Skupštine grada Beograda, iz ministarstva… – rekla je supruga, zabrinuta da Sićve ne izgubi još jedan posao, posao plaćenog zatvorenika dobrovoljca kome je naređeno da dobrovoljno ode u zatvor kako bi se pokazalo da je država rešila da se obračuna sa kriminalom i korupcijom i svim ostalima koji su spremni da se ljubazno odazovu pozivu da idu u zatvor, nikako da budu hapšeni.
Ima dakle među nama poštenih ljudi, kakav je i G. V, koji se ljubazno odazivaju na sve predstave našeg eminentnog reditelja inicijala A.V. Koji zna i da režira, ali zna i da montira.
Lopove u zatvor, sloboda Sićveu, neuhapšenom zatvoreniku dobrovoljcu!
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare