Lekovito pismo apotekarki iz Peći

Zoran Baki Anđelković, vaš bivši partijski drug iz SPS-a, koji je na vreme napustio brod koji tone, preciznije – Dačića koji tone – i pre neku godinu kolektivno prešao u SNS, u junu 1999, neposredno nakon završetka NATO bombardovanja i ulaska KFOR-a na Kosovo, sreo je na Brezovici grupu Srba koji su bežali.

Srbi su ga znatiželjno pitali  - gde su sada partijski funkcioneri socijalista koji su ih svih prethodnih godina majstorski ložili da je Kosovo srce Srbije i da će se za njega boriti do kraja - a Baki je tada izgovorio legendarnu rečenicu: „J... mi se za SPS, vi ste mi najvažniji.“

Posle je i Baki pobegao sa Kosova, jer on i nije sa Kosova, nego iz Varvarina, iz centralne Srbije. Kasnije se pokazalo da se Bakiju zaista rade razne one stvari za SPS, pa je postao naprednjak, samim tim i direktor Javnog preduzeća Pošte Srbije, jer je Bakiju, razume se, najvažniji on sam. Mora da je u tom trenutku rekao: „J... mi se za SPS, ja sam sebi najvažniji.“

Za razliku od Bakija, vi ste, gospođo Paunović, ostali sa svojim narodom na Kosovu, odakle ste putovali na sednice Skupštine Srbije čak iz Peći, i za taj svoj uzvišeni patriotizam imate i dokaz – naplaćenih 12.000 evra za svakodnevne putne troškove iz Peći do Beograda i od Beograda do Peći.

Ostali ste na Kosovu i to možete svima dokazati potrošenim benzinom, jer je vaše prisustvo na svetoj srpskoj zemlji pedantno evidentirano u računovodstvu Skupštine Srbije pod stavkom „benzin“.

Istina, u Peći vas niko od Srba nije video, što je i logično, jer u Peći živi tek nekoliko Srba, ali niko nije anketirao Albance, kojih tamo ima mnogo, mnogo više. Oni su vas svakako videli, pošto ni ne znaju kako izgledate.

Uglavnom, vi ste jedini funkcioner vladajuće partije koji živi na Kosovu i Metohiji i za to imate račune sa benzinskih pumpi iz okoline Beograda, dok ostali nemaju ni to.

To nije jedini vaš doprinos opstanku srpskog življa na Kosovu i Metohiji. Jer, da bi srpski živalj opstao, mora imati apoteku, gde ima bensedina i bromazepama, najvažnijih pilula za opstanak. Iako niko od nekoliko Srba u Peći ne zna da tamo postoji neka srpska apoteka, a to, sem malobrojnijih Srba, tvrde i mnogobrojni zli jezici iz ostatka Srbije, vi imate dokaz da tu ima apoteka, u inat neprijateljima srpske farmacije na Kosovu i Metohiji.

I to imate pismeni dokaz, zanimljiviji od Miroslavljevog jevanđelja.

Prijavili ste mesečni prihod od 131.000 dinara kao v. d. direktorke Apotekarske ustanove Peć, iako ta Apotekarska ustanova ne postoji već pet godina, mada to tvrde samo oni koji bi da izbrišu sve tragove Srbije na Kosovu, pa i apoteke.

– Srpska apoteka postoji u srcu Srbije i u njoj imate i kardiopirin koji poboljšava krvotok u srcu! – slobodno to kažite prkosno, održite konferenciju za štampu i svima stavite do znanja da je lako iz Beograda braniti Kosovo, dok ga vi ličnim primerom branite tako što putujete čak iz Peći, u kojoj ne živite, u Beograd, gde živite, pa posle istim putem nazad, pritom do prošle godine obavljajući odgovornu funkciju direktorke apoteke u Peći koja postoji iako odavno ne postoji.

Pa šta, i Kosovo je po Ustavu sastavni deo Srbije, iako odavno nije sastavni deo Srbije, pa što ne bi i Apotekarska ustanova „Peć“ bila sastavni deo srpskih apoteka, iako odavno nije. Kada je predsednik Vučić već sve srpske institucije ugurao u sastav Republike Kosovo, vama treba dati Vidovdanski orden sa tri lente i dva zavoja što ste, uprkos tome, sačuvali jednu jedinu srpsku instituciju na svetoj srpskoj zemlji koja nije ušla u Republiku Kosovo, već je i dalje deo vaše, a naše, imovinske karte u Agenciji za sprečavanje korupcije.

Draga drugarice Snežana,

Nije isključeno da uskoro ispliva neki papir da ste istovremeno i direktorka Javnog komunalnog preduzeća „Kosovo i Metohija“, koje je zaduženo za čišćenje Kosova i Metohije. Ali, ponosno saopštite zlim jezicima da tu ne primate nikakvu platu, već funkciju obavljate pro bono. Pošto srce Srbije mora biti pedantno očišćeno, kada ga već Sloba Milošević nije očistio na vreme. Zamerili ste rahmetli Slobi što nije očistio Kosovo, i baš šteta što vi niste bili Slobodan Milošević, danas biste sigurno živeli u Holandiji. I tamo bi vam bilo sve plaćeno: tri obroka, plus smeštaj i džeparac za kantinu.

Uglavnom, gospođo Paunović, sigurno se sećate da se definitivni krah Slobe Miloševića i SPS-a desio 24. septembra 2000. godine, negde oko 22 sata, kada je Sloba poslao Nikolu Šainovića i Ivana Markovića da pred kamerama pročitaju reprezentativne uzorke predsedničkih izbora sa biračkih mesta u selima Klokot Banja i Svinjare, koja su, naravno, na Kosovu.

Ta dva sela spomenuta su toliko puta te večeri da prosto nije bilo sumnje kako su u pitanju mesta u kojima će se odlučiti sudbina predsedničkih izbora. Prema Šainovićevim podacima, stanovnici sela Svinjare dali su Miloševiću 154 glasa, a Vojislavu Koštunici pišljivih devet, dok je Ivan Marković obavestio građanstvo da je Milošević u Klokot Banji dobio 159 glasova, a „Koštunica, naravno, nula“.

Međutim, kada su tokom noći prebrojani svi glasovi na teritoriji Srbije, ispostavilo se da je biračko telo iz Svinjara i Klokot Banje totalno nereprezentativno – Koštunica je u svim ostalim delovima Srbije razbucao Miloševića k'o svinja mastan džak. Ili, bolje rečeno, k'o selo Svinjare Koštunicu.

I Sloba je završio karijeru.

To može da se desi i Aci Srbinu, kome ste poslednjih dana izvinjavali zbog svojih izjava o čišćenju Kosova, pošto i njemu Kosovo služi samo da bi mu odande klicali „Aco, Srbine“, te da bi građani pomislili – kada već Kosovo nije sastavni deo Srbije, bar je Aca Srbin sastavni deo Kosova.

Apotekarski pozdrav, draga Snežana.