Mala škola bejzbola za naprednjake

Skupe se tako uveče po stranačkim prostorijama, kad nema nikog, svako uzme po jednu palicu za bejzbol i onda igraju bejzbol do kasno u noć.

Jedini problem je što niko od članova SNS ne zna pravila bejzbola.

To nije ništa čudno. Pokojni Bogdan Tirnanić je još u vreme kada nije postojao SNS napisao da mu dve stvari u životu nikada neće biti jasne: kako funkcioniše berza i koja su pravila bejzbola?

Tako i članovi SNS nikako da ukapiraju koja su pravila bejzbola, ali ga uporno igraju jer im se taj sport mnogo, mnogo sviđa.

Oni, doduše, ne kapiraju ni mnoge druge važnije stvari od bejzbola, ali ih uporno igraju. Najviše vole da vode državu i sprovode demokratiju mada nikome od njih nije jasno: kako funkcioniše država i koja su pravila demokratije?

Za sada su skapirali samo da se bejzbol igra tako što svaki učesnik u utakmici bejzbola mora da kupi po jednu palicu za bejzbol. I onda čekaju da im neko baci loptu za bejzbol kako bi je opaučili onom palicom, ali problem je što nemaju lopticu, već imaju samo palice, takozvane motke.

I tako oni stoje po stranačkim prostorijama, drže u rukama palice za bejzbol, takozvane motke, i čekaju da naiđe neko kako bi ga opaučili onom palicom u nedostatku loptice.

Sličan slučaj zabeležen je nedavno u Rusiji: za dve godine prodato je preko 500.000 bejzbol palica, a pritom je kupljen samo jedan par bejzbol rukavica i jedna lopta, dok je u Srpskoj naprednoj stranci zabeležen još zanimljiviji podatak - kupljeno je bezbroj bejzbol palica, ali ni jedan jedini par bejzbol rukavica i nijedna bejzbol lopta.

Tako se desilo da je u noći 28. januara u prostorijama SNS u Novom Sadu organizovan lokalni turnir u bejzbolu. Učesnici ovog interesantnog turnira bili su D. R. (2003), N. B. (2003) i N. D. (2003) iz Novog Sada, kao i S. K. (1995) iz Sremskih Karlovaca, koji su cele noći stajali sa bejzbol palicama i čekali da im neko baci lopticu za bejzbol. Kako bi je opaučili.

Loptice nije bilo, ali su u neko doba noći primeti da se neko šeta ispred prostorija i lepi studenstke parole.

- Juuuriiiš! - uzviknuli su složno i počeli po ulici da jure za studentima vitlajući bejzbol palicama, studentkinji inicijala A.V. su dislocirali vilicu, neke su samo opaučili, i tek su te noći shvatili koliko je bejzbol zapravo veoma atraktivan sport, uzbudljiv i nadasve spontan.

- Kad nemaš lopticu, imaš studente. I uopšte ne moraš da ih kupiš, za razliku od loptice, već oni dođu sami - zapisano je te noći u pravilniku Srpske napredne stranke za pravilno igranje bejzbola.

Već sutra ujutru D. R. (2003), N. B. (2003) i N. D. (2003) iz Novog Sada, kao i S. K. (1995) iz Sremskih Karlovaca, shvatili su moć bejzbola - ne samo da je to atraktivan sport, uzbudljiv i nadasve spontan, nego zbog samo jedne utakmice bejzbola možeš da učiniš neverovatne stvari o kojima igrači drugih, manje atraktivnih sportova, mogu samo da sanjaju.

- Jbt, srušili smo Vladu! Koji smo mi carevi! Živeo bejzbol! - srećna je bila ova četvorka reprezentativnih bejzbol naprednjaka, što su uspeli ono što ni u zemljama gde je bejzbol daleko populaniji nikome nije pošlo za rukom: da zbog jedne bejzbol utakmice padne Vlada a da premijeru padajuće Vlade opadne sva kosa sa glave.

Onda su ih istog dana pohapsili. Izašla im je i slika u novinama na kojoj se vidi kako njih četvorica sede u policiji sa izrazima lica iz kojih isijava mitsko pitanje: “Možda da sledeći put ipak kupimo lopticu?”

Potom su ih svi zaboravili. Čak se nije oglasio ni predsednik Svetske bejzbol konfederacije Rikardo Fraćari, koji je po funkciji morao da se oglasi i zaštiti ove mlade sportiste koji su bejzbol u Srbiji učinili poznatijim za samo jednu noć nego svih osam bejzbol klubova, kolko ih je registrovano od Horgoša do Dragaša, za 38 godina.

Sedeli su u ćelijama i razmišljali kojim drugim retkim sportom bi mogli da se bave kada izađu odatle. Neko je predložio da probaju da igraju polo. Međutim, izračunali su, za polo im je, sem palice, potreban i konj.

- Pitaćemo Dragana kad izađemo, da pomogne - računali su ona četvorica na pomoć u razvijanju sportske discipline zvane polo od kolege iz Informera koji je poslednjih meseci najviše doprineo u popularizaciji srpskog konjarstva.

I baš odatle, sa Informera, jedno veče je stigla pomoć - lično predsednik države javio se u program i rekao da su D. R. (2003), N. B. (2003) i N. D. (2003) iz Novog Sada, kao i S. K. (1995) - junaci koji su samo branili prostorije SNS od bande terorista.

Održao je historijski govor:

"Vojnici! Junaci! Centralna otadžbinska uprava izbrisala je vaš bejzbol tim iz brojnog stanja, vaš bejzbol tim je žrtvovan za čast Novog Sada i Otadžbine. Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za bejzbol i Otadžbinu! Živeo bejzbol! Živela motka!"

Predsednik je još rekao da su oni uzorni sportisti, igrači bejzbola, koji su samo hteli da se bave ovim sportom, ali nemaju para da kupe lopticu, pa su morali da se snalaze.

Potom ih je predsednik pomilovao, čime se kandidovao za novog predsednika Svetske bejzbol konfederacije, što je veoma rizično zanimanje, skoro ko zanimanja predsednik Srbije, jer kad se pobune članovi Svetske bejzbol konfederacije, svakako ima da radi motka.

Mada je bolja bejzbol motka od takozvane govnjive. Tu motku u šteku drži ostatak Srbije koji ne igra bejzbol, al’ ima neke bolje ideje.