Ima onaj vic – Lala rešio da ga provozaju malim avionom, pa sedne u avion i poleti sa pilotom u nebesa.
Pilot već posle pet minuta napravi luping, onaj opasni akrobatski manevar kada se avion u jednom momentu nađe skroz naopačke.
Jedan luping, drugi luping, treći luping, i tokom četvrtog lupinga pita pilot Lalu: “Kako je, Lalo?”
A Lala skamenjen, okrenut naopačke i vezan za sedište, samo uzvikne: “Ako je krv žuta, ja sam mrtav”.
Tako je nekako bilo i sa Velikim Vođom Republike Srbije koji je u poslednja četiri meseca imao toliko najepohalnijih lupanja, toliko najakrobatskijih lupinga, koga su neki klinci doveli do osam nervnih slomova jer ne zna šta će sa njima, da kad su ga ovih dana najbliži saradnici pitali: “Kako je, Veliki Vođo Republike Srbije!?”, on je samo uzviknuo: “Ako je krv žuta, ja sam mrtav!”
Lala se, ko što znate, tokom ona četiri lupinga totalno ušorao, dok se Veliki Vođa Republike Srbije ne samo ušorao, nego deluje kao da je obavio još neke slične al’ malo veće fiziološke radnje.
I onda je Veliki Vođa Republike Srbije rešio da pokaže da su uz njega svi najčasniji ljudi Republike Srbije, pa je na Andrićevom vencu organizovao kamp, koji je počeo kao studentski kamp, a sada liči na nudistički kamp usred Beograda.
Takozvani studentski kamp toliko je ogolio njegovu neponovljivu vlast da nudisti iz celog sveta već bukiraju mesta da dođu u ovo carstvo svakakve, najviše moralne golotinje.
I logično je bilo se u Pionirskom parku na Andrićevom vencu konačno, ali ne u čast Andrića, spontano napravi Prokleta avlija, ogledno dobro gde svi zainteresovani mogu videti kako izgleda pakao.
Prokleta avlija trenutno izgleda kao ona stara zagonetka: “Puna škola ćaka, niotkuda vrata”.
Ograđena ogradama, žicama, traktorima, u Prokletu avliju se lako ulazi, al teško izlazi. Kao i u svakom paklu, i tu na vratima piše. “Ostavite svaku nadu vi koji ulazite ovde. Ali biće vam sve plaćeno, bez brige, za ideale ginu budale, dok mi ginemo po autorskom ugovoru za statiranje u kukuruzu”.
Po Prokletoj avliji bauljaju najdivniji primerci srpskog društva. Sem studenata koji žele da uče, tu su dede koje žele da muču, babe koje žele da čuče i svi oni koje znamo još od juče, a neke i od prekjuče.
Prvo su došle veterani Crvenih beretki, Jedinice za specijalne operacije, koja se u međuvremenu transformisala u Jedinicu za specijalne ćacije.
Potom je stigao Kapetan Dragan, nekadašnji komandant elitnih Knindži, koji su se u međuvremenu izgleda transformisali u elitne Mindže, jer su u blizini primećene elitne starlete pa je transformacija elitnih Knindži u elitne Mindže bila vidljiva i golim okom.
Tim povodom su u Prokletu avliju stigle učesnice Zadruge i jedna suvozačica nekog spektakularnog mafijaškog ubistva.
Stigao je, naravno, i Branislav Lečić, dramski umetnik prepoznatljiv po mnogim velikim ulogama, koji se trenutno posvetio reklamiranju preparata za prostatu, pa je i tu bilo logično da obiđe ovu čudesnu prostotu.
Lečić je Branislav još pre 35 godina bio jedan od vođa studentske Plišane revolucije, pa je karijeru zaokružio održavši govor studentima koji žele da uče, dedama koji žele da muču, i babama koje žele da čuče, te je tako zaokružio svoju prosvetiteljsku misiju, jer će vrlo lako postati vođa i ove takozva P(l)išane revolucije u Prokletoj avliji.
Svrnuo je i Dragan J. Vučićević, maskota P(l)išane revolucije, čove o kome postoje dve škole mišljenja: za njega normalni misle da nije normalan, a nenormalni da je normalan. S obzirom na prirodu njegovog fenomenalnog medija koji se bavi prosipanjem kofa fekalija po poštenim ljudima, moguće da je njegova uloga tu bila čisto tehnička, jer neko treba da isprazni kofe iz “toi-toi” toaleta raspoređenih širom Proklete avlije. A nema nikog pozvanijeg od njega da uradi taj delikatan posao.
Došao je i Đorđe David, veliki pevač, toliko veliki da ga obožavaoci zovu Veliki Đoka, a kad se skine go do pojasa zovu ga Goli Đoka. U svakom slučaju, pravi Đoka na pravom mestu.
Bio je tu i Miša Vacić, za koga se najpre mislilo da je doktor nauka, ali se vremenom shvatilo da je on doktor jauka, jer ko god ga vidi udari se šakom po čelu i vikne: “Joj živote, s kim mi živimo!”
Sa terase iznad Proklete avlije ovoj spektakularnoj ekipi svake večeri maše Veliki Vođa Republike Srbije, srećan što su svi veliki ljudi došli u Prokletu avliju da ga podrže u ovoj neverovatnoj P(l)išanoj revoluciji, jer ko što reče Lala, ako je krv žuta…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare