Sa Ovčara i Kablara Brnabićka progovara

I mnogo pre nego što je jedan drugi hodao po Beogradu na vodi, izgrađenom samo da bi dokazao da i on može da hoda po vodi.

Išlo je to ovako: kada se na Galilejskom moru podigla oluja, Hristovi apostoli su bili u čamcu koji je jedva odolevao jakom vetru. Tada je Isus sišao s gore i počeo da hoda po vodi prema čamcu. Apostoli su se mnogo uplašili kad su videli da im se neko približava hodajući po vodi. Isus ih je umirio: „Ja sam. Ne bojte se.“

Apostol Petar mu se obratio: „Gospode, ako si to stvarno ti, pozovi me da dođem k tebi.“

Tada ga je Isus pozvao. Tako je Petar usred oluje izašao iz čamca i počeo da hoda po vodi prema Isusu…

I tako je apostol Petar prohodao po vodi.

Isus, međutim, nikada nije hodao po staklenom vidikovcu na planini Kablar. Hodati po nečemu staklenom što je izgradila vlast Srpske napredne stranke ne samo da je čudo nego i luda hrabrost, jer vam u njihovom slučaju ni armirani beton ne garantuje stabilnost.

Ali se našao čovek koji je i to uspeo, u četvrtak, 30. jula 2026. godine posle Hrista.

Prvo se malo nećkao, a onda hrabro zakoračio na stakleni vidikovac i umesto apostola Petr pozvao neku Suzanu.

– Gde je Suzana da me slika? – pitao je u direktnom prenosu na svim televizijama.

– Gospode, ako si to stvarno ti, pozovi me da dođem k tebi – rekla je Suzana.

Tada je čovek pozvao Suzanu.

Onda je i Suzani uspelo da hoda po staklenom vidikovcu koji je projektovala vlast Srpske napredne stranke. Tako da onaj sa Kablara, za razliku od Isusa Hrista, ima i dokaz da je hodao po staklenom vidikovcu, pošto apostol Petar u trenutku Isusovog hodanja po vodi nije kod sebe imao „ajfon 17 Pro Max Plus“, pa se Isusovo čudo zasniva na rekla-kazala, dok je ovo uslikano i spremno za nova jevanđelja.

I onda je taj čovek, nazovimo ga predsednik Vučić, u direktnom prenosu ustanovio da je vidikovac super, da su Kablarci mnogo srećni što imaju novi vidikovac od stakla za koji ulaznica košta 500 dinara, i to su valjda jedini ljudi na svetu koji se raduju što će ih pogled sa vidikovca, koji je do sada bio besplatan, ubuduće koštati 500 dinara. Pritom sada još mogu za te pare i da propadnu.

Za sve građevinske projekte napravljene čvrstom arhitektonskom rukom naprednjaka trebalo bi plaćati svima koji se usude da tu kroče najmanje po 500 dinara.

– Svima koji žele da hodaju po staklenom vidikovcu na Kablaru država će platiti 500 dinara, a imamo i jake veze i na odeljenju traumatologije čačanske bolnice, tako da ne brinete za svoju svetlu budućnost – bila bi odlična reklama za kablarski vidikovac, za koji je – nećete verovati – odmah po otvaranju lično predsednik Vučić utvrdio da do njega ne može lako da se stigne jerbo ne postoje pristupne saobraćajnice.

Pitao je, kako se videlo u direktnom prenosu, sveprisutnog apostola Drobnjaka:

– Je li, ko će ovde da dolazi, sportisti, planinari? – kazao je, pošto se ispostavilo da do vidikovca treba pešačiti kilometar uzbrdo.

– Napravite put za automobile! – ponovio je Isus sa Kablara, ljutito.

– Slažem se, slažem se – ponavljala je u direktnom prenosu Ana Brnabić, drevna junakinja pesme: „Sa Ovčara i Kablara, čobanica progovara…“

– Ali to će da košta 35 do 40 miliona po kilometru – rekao je potom apostol Drobnjak u svoju odbranu u direktnom prenosu, odgovarajući na pitanje zašto je napravljen vidikovac do koga mogu da se uzveru samo bivši osvajači Mont Everesta i eventualno Nil Armstrong i Edvin Oldrin.

Apostol Drobnjak umalo nije rekao da je otežan pristup vidikovcu na Kablaru osmišljen namerno, da bi što manje ljudi došlo da šeta po staklu koje su smislili uvek pouzdani naprednjaci, najveći graditelji u istoriji civilizacije posle Egipćana, Rimljana, Inka i graditelja krivog tornja u Pizi.

Zapravo, još od rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu svaki naprednjački građevinski objekat pravi se sa što manje mogućnosti da mu neko priđe, jer se tako brine o bezbednosti građana Srbije, za šta im treba skinuti kapu. Bezbednost građana je najvažnija, zna to i Drobnjak, pa se zato svi građevinski poduhvati prave samo da bi se svečano otvorili. I da bi glasači saznali da imaju stakleni vidikovac do koga se teško prilazi.

„Ali to je, dragi građani, zbog vaše bezbednosti, jer nam je najvažnije da što manje građana eventualno stane na ono staklo“, objasniće već to nekako apostol Drobnjak.

Planirano je bilo da na kraju otvaranja staklenog vidikovca na Kablaru Ana Brnabić održi prigodan govor gde bi ovaj poduhvat uporedila sa izgradnjom drevnog grada Maču Pikčua u Peruu, ali se od toga odustalo jer je procenjeno da je veoma rizično zahtevati od Ane Brnabić da tečno izgovori Maču Pikču.

To je lascivnije od „lača mati“, a direktan prenos otvaranja nije bio zabranjen za mlađe od 18 godina.

Srećan vam vidikovac i vidimo se na nekom drugom vidikovcu. Ima lep i na Gazivodama.