Šta je to u ljudskom biću što ga vodi ka Vučiću?

A Goran mi kaže: „Nisu svi isti, sve gnjide su iste.“

Tako je reditelj Milutin Petrović pre sedam godina u intervjuu Novom magazinu opisivao razgovor sa svojim profesorom Goranom Markovićem, a onda je ovih dana Milutin Petrović u nekom kafiću prišao svom profesoru i rekao mu: „J... se“.

Goran Marković je objasnio: „On (Milutin) je stvarno bio dobar i plemenit čovek. Nisam ni naslućivao da može u to da se pretvori. Ja ne znam da li ga je neka muka naterala na to da odjednom ovako reaguje.“

Ispostavilo se da nisu samo sve gnjide iste – kako koji normalan čovek iz nepoznatog razloga završi u kandžama sveopšteg naprednjaštva, on postane isti kao i svi ostali primerci naprednjačke elite. Jadan, bedan, podmukao i prost.

Cela priča počinje bizarno, na sastanku komisije za dodelu Sretenjskog ordena drugog stepena, a ta komisija uvek ima muku kako da objasni odlikovanima zašto nisu dobili Sretenjski orden prvog stepena. Zapravo, niko nema pojma kakva je razlika između Sretenjskog ordena prvog, drugog i trećeg stepena i koji su kriterijumi.

Kao i sve gnjide, i svi ordeni su isti, a u državi Srbiji služe da se popuni protokol predsednika Republike o Danu državnosti, kada medvedi izlaze iz svojih jazbina. I ako se medved vrati u svoju jazbinu, zima će još potrati, veruje se u narodu, a kad istog dana vidite ko je sve izašao da primi sretnjski orden, postane vam jasno da srpskom nadrealizmu nema kraja.

Ordeni su, inače, stvari koje jednog dana obično završe na buvljacima, kada ožalošćena rodbina odlikovanog tu gvožđuriju proda na kilo. Pa možete natrčati na Orden narodnog heroja na nekom ćebetu prostrtom u prašini zemunskog buvljaka, kao što će za sto godina neko kupiti Sretenjski orden drugog reda na kome piše „Milutinu Petroviću“, ne znajući da je ta dragocenost promenila jednog plemenitog i dobrog čoveka – i to nagore.

Sela, dakle, komisija za ordenje da zaseda i odmah odlučila da Sretenjskim ordenom drugog stepena odlikuje Porodilište u Pasjanu i Dom učenika srednjih škola u Nišu, a onda se neki član komisije dosetio da treba okačiti orden i Milutinu Petroviću, čije je stvaralaštvo, kako su ocenili u komisiji, u rangu sa Porodilištem u Pasjanu i Domom učenika srednjih škola u Nišu.

Svaka čast pasjanskom porodilištu i domu niških srednjoškolaca, ali, gospodo, ja neću primiti taj orden dok lemate ljude po ulicama, j...e se – očekivalo se da kaže Milutin Petrović, plemenit i dobar čovek, jer je sve još gore kada čujete da orden ima da vam uruči predsednik Republike Srbije, kome, što se kaže, normalni, dobri i plemeniti ljudi orah iz ruke ne bi uzeli u ovom trenutku, a kamoli Sretenjski orden, i to drugog stepena. Da je u pitanju Sretenjski orden prvog stepena, pa ajd’ i da se razmisli...

Plemenit i dobar čovek je, međutim, taj orden primio, ali je usput rekao i „j... se“, mada to nije rekao komisiji i dodeljivaču ordena na centralnoj manifestaciji, već svom profesoru i kolegi Goranu Markoviću u nekom kafiću, i odmah se kandidovao da mu sledeće godine ista komisija i isti predsednik dodele još dva ordena – Orden za hrabrost i Orden narodnog heroja. Koje će dobiti zajedno sa kolegijumom Informera, Kraljem obrva, Bakom Prasetom i tiktokerom Aleksandrom Šulcom, zvanim Lepi.

Milutin Petrović je tako sa svojim ordenom iznenada završio na naprednjačkom buvljaku – i svi su, naravno, postavili čuveno pitanje: „Šta mu bi? Delovao je kao kul tip? Koja ga je muka naterala?“

Goran Paskaljević je davno snimio film „Poseban tretman“ prema tekstu Duška Kovačevića „Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću?“, čija priča prati doktora Ilića koji sprovodi kontroverzne metode lečenja alkoholičara, insistirajući na fizičkoj aktivnosti i „posebnom tretmanu“, tematizujući tanku granicu između lečenja i ponižavanja. I otkriva se da je doktor zapravo jedna despotska ličnost.

Neki novi film pod naslovom „Šta je to u ljudskom biću što ga vodi ka Vučiću?“ bio bi psihološka drama sa elementima tragikomedije, gde grupa normalnih, plemenitih i dobrih ljudi odjednom postaje ono što nije. I to svojom voljom.

Od Ivana Tasovca, preko Goce Čomić, do Milutina Petrovića – svi ti ljudi su smatrani za apsolutne „careve“ dok ih jednog dana neka (ne)poznata sila nije uvukla u nešto čemu oni ni na koji način ne pripadaju. I tu je u pitanju tanka linija između lečenja i ponižavanja – gde jedna despotska ličnost sa skoro bolesnom strašću u svoj brlog uvlači dobre i plemenite ljude samo da bi pokazala da i najbolji i najplemenitiji ne mogu da mu odole. Dobiće neko ministarsko mesto, neki orden drugog i trećeg stepena, pare za novi film i aplauz opskurnih zvanica na državnoj ceremoniji, ali će na kraju ostati upamćeni samo po tome, dok će svi zaboraviti onu njihovu dobru i plemenitu fazu.

Mašina za mlevenje dobrih i plemenitih ljudi radi punom parom. Očekivano je da u taj brlog upadnu raznorazne Karleuše, Bokani i slični, ali šta će u tom brlogu genijalni Nikola Pejaković ili plemeniti Milutin? Koja vas muka na to može naterati?

To bi verovatno morali njih da pitate, reći će vam svako, ali čak i kad ih pitate, dobijete odgovor: „Ma od..bite, bre!“ Kakav je dobila novinarka koja je ovih dana poslala poruku novopečenom nosiocu Sretenjskog ordena drugog stepena.