Kako je Miloš Pavlović završio u paklu

Miloš je student medicine. Još nije odlučio šta će da specijalizira, ali od kada se svakodnevno druži sa predsednikom, sve je bliži odluci da ode na psihijatriju.

I tog dana je najpre pomislio: „Predsednik je malo šašav, uvek meni uvali neku ideju koju ni kaskaderi neće da rade!“

Ali je shvatio i da nikada ne bi bio dobar psihijatar jer ne bi smeo da kaže pacijentima da su ludi, što jeste u opisu radnog mesta psihijatra. Tako ni predsedniku ne sme da kaže, jer ga mnogo voli.

Predsednik je, dakle, tog dana, pozvao Miloša kroz prozor svoj rezidencije, jer predsednik spava u krevetu rezidencije, a Miloš po predsednikovoj ideji spava u parku, gde ga gađaju, pljuju, polivaju vodom i bacaju mu baklje. Nisu mogli da nađu kaskadere koji bi živeli u Ćacilendu, pa on mora sve sam.

Kada je Miloš došao gore, rekao mu je: “Pazi, sine, imam ideju. Pošto ove blokadere malo, malo, pa neko prebije, bilo bi odlično da i tebe neko prebije!“

-Mene da neko prebije! - uzdahnuo je Miloš sa bosanskim akcentom: „A što baš mene!?“

-Pa zato što si ti simbol ovih idio..., pardon, ovih idiličnih mladića koji se valjaju po ovom parku mesecima, naravno po moj sjajnoj ideji - rekao je predsednik Milošu.

-Ali, predsedniče, ja ne bih da mene prebiju, zato što to boli, znate! - kazao je Miloš.

-Miloše, sine, to ti je dobro i zbog studija. Uzmimo, recimo, da ti odeš da specijaliziraš traumatologiju. Kako ćeš ti jednog dana kao lekar da znaš kako je nekom koga su polomili od batina, ako to iskustvo ne iskusiš sam? - zagonetno ga je upitao predsednik.

-Ali, predsedniče, ja neću na traumatologiju. Ja sam mislio ili psihijatriju ili urologiju - kazao je Miloš.

-Nemoj, bre, Miloše, urologiju, moraš da turaš prst ljudima u d..., pipav je to posao - posavetovao je predsednik Miloša.

-Aha - zamislio se Miloš.

-Dobro, predsedniče, onda ću na traumatologiju, vi ste uvek u pravu - prelomio je Miloš, teško, ali prelomio da će kad poraste biti specijalista ortopedije sa traumatologijom.

Nadao se da će predsednik da postupi kao ono kada ga je ubeđivao da štrajkuje glađu, i ubedio ga, mada Miloš nije hteo da umre od gladi. Onda ga je predsednik posle pet dana ubeđivao pred kamerama da ne štrajkuje glađu. Valjda će i sad predsednik da ga posle ubeđivanja da ode da dobije batine, ubeđivati pred kamerama da ne treba da dobije batine.

-Sad ću ti kažem plan. Treba da odeš mečki na rupu! - uzviknuo je predsednik.

-Mečki na rupu! - kriknuo je Miloš: „Ali, predsedniče, ja neću da specijaliziram veterinarsku traumatologiju, hoću ovu za ljude!“

-Ma ne, majstore, to se kaže u prenosnom smislu. Nećeš da ideš pravoj mečki na rupu, nego da odeš sa ova tvoja dva idi...., pardon, idilična mladića, na kafu u Studentski grad! - poentirao je predsednik.

-Ali, predsedniče, nas će tamo da prebiju!? - kriknuo je Miloš.

-Pa oće, naravno, zato i idete tamo mečki na rupu, u prenosnom smislu, dakle studentima na rupu! - opet je poentirao predsednik.

-Predsedniče, znate, ja po vašem savetu hoću da budem traumatolog, da lično osetim kako je to kad te malo polome od batina, ali nisam mislio da se bavim obdukcijom! Pa znate vi koliko ima studenata u Studentskom gradu, oni neće da nas polome od batina, oni će da nas ubiju od batina! - spontano je počeo da viče Miloš Pavlović, student koji želi da uči od predsednika.

Predsednik je onda značajno namestio naočare.

-Vidiš, sine, ni obdukcija nije loše zanimanje, evo ja se celog života bavim politikom, to ti je takođe jedna vrsta obdukcije, samo na kraju ostaneš živ i zdrav dok ostali izginu. I pred tobom je svetla budućnost čak i ako te ubiju od batina, podići ćemo ti spomenik u Pionirskom parku kao Janu Palahu, jedna škola u Doboju će nositi tvoje ime, na Medicinskom fakultetu će stajati ploča na ulazu gde će pisati: „Na ovaj fakultet je išao Miloš Pavlović koji je svoj život dao za razvoj traumatologije“ - objasnio je predsednik.

-Dobro, to nije loše... - uzdahnuo je Miloš.

-Eto, sad ti pokupi ona tvoja dva idio..., pardon, idilična mladića, i krenite tamo, a ja ću sve ostalo da vam obezbedim. Bićete i na Informeru pola dana uživo, znači, bitno je samo da ih što više iznervirate i kad vas prebiju, vi vatajte taksi i pravo na Informer. Ako vas pak mnogo prebiju, reko sam ovima iz hitne pomoći, da vas prvo odvedu na previjanje i u gipasru, a tek onda na Informer - izdao je predsednik poslednje instrukcije.

I onda se Miloš Pavlović sa svoja dva druga uputio mečki na rupu, pravo u Studentski grad, gde ga svi mnogo vole, zato što je častan, pošten i pametan mladić.

Čim su seli u kafić, Miloš je osetio onaj osećaj koji ima prase u Teheranu, samo, nadao se, posle ovoga niko više neće govoriti da se oseća ko prase u Teheranu, već da se oseća „ko Ćaci u Studenjaku“. I da će tako postati više od istorije.

Dva su loša ubila Miloša od polivanja vodom, bilo ih je bar još 200, onda je Miloš nastavio da trči sve do zgrade Urgentnog centra gde su ga dočekali kao heroja.

Dočekao ga je i ministar zdravlja lično.

-Zdravo, Miloše, ja sam Doktor Smrt! - kazao je ministar na svečanom dočeku u Urgentnom centru.

-Drago mi je, ja sam Miloš - kazao je Miloš, koji, kad je video Doktora Smrta, shvatio je da na časovima veronauke varaju.

-Kada odeš na onaj svet, ne dočeka te Sveti Petar, nego Zlatibor Lončar - pomislio je Miloš.

Posle Doktora Smrta, u Informeru ga je dočekao sam Đavo iz Tasmanije, iz čega je Miloš shvatio da je umesto u obećanom raju ipak završio u neobećanom paklu.

-Sledeći put nek uzmu kaskadera - uzdahnuo je heroj zlog doba.