Bež’te, žene, stiže Zdravko Čolić

Ovakav tekst na Fejsbuku je pre osam godina napisao Željko Veselinović, opozicioni lider Saveza za Srbiju, i onda se digla kuka, Ana, Bakarec, Informer i motika da objasni kako je to poziv na silovanje premijerke Brnabić, što i jeste bio poziv na silovanje premijerke Brnabić, zato što je Željko Veselinović uvek delovao kao nenavođeni projektil srpskog višestrančja i svi su se pitali: otkud on među liderima proevropske opozicije koja, po samoj orijentaciji, ne treba nikome da poželi da se nađe zaključan u četiri zida sa obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora.

- Ispao si glup - mora da mu je rekao neko od opozicionih kolega, pa je nenavođeni projektil Veselinović neveselo izbrisao svoje pisanije o obdarenim Afroamerikancima i Ani Brnabić, i izvinio se za svoju objavu koja je bila raskošna mešavina imbecilizma, rasizma, seksizma, lezbofobije i poziva na silovanje.

U međuvremenu je Željko Veselinović, kao i svi nenavođeni projektili, osnovao svoju stranku, Radničku partiju, koja je, doduše, mogla da se zove i Partija obdarenih Afroamerikanaca, i pre neki dan smo saznali da je ta stranka završila na listi Srpske napredne stranke, gde je na 66. mestu njihov kandidat Đorđo Đorđić, kome, pretpostavlja se, tepaju Đoka, mada verovatno nije u pitanju obdareni Afroamerikanac, već naš čovek, obdareni opozicionar koji želi da se dočepa obdarene vlasti. Tako nekako.

Stranka čoveka koji je predlagao da se siluje Ana Brnabić, elem, našla se na istoj listi sa Anom Brnabić, baš u kampanji kada Srpska napredna stranka vraća onu svoju čuvenu devizu – „linč, silovanje, nasilje“ – nastalu po motivima mudrih Fejsbuk objava Željka Veselinovića od pre osam godina.

Kako je Veselinović u međuvremenu postao njihov ponosni pomagač, simpatizer i veoma obdareni koalicioni partner, silovanje je ovog puta pronađeno u kratkom filmu studenata Fakulteta dramskih umetnosti koji su napravili parodiju o usamljenom i moćnom čoveku kome se bliži kraj vlasti.

Zapravo, o predsedniku Vučiću, koji je upravo u tom trenutku držao govor u jednoj sali ljudima sa svih strana sveta – neobdarenim i obdarenim Evropljanima, neobdarenim i obdarenim Azijatima, neobdarenim i obdarenim Arapima, pa i obdarenim i neobdarenim Afroamerikancima – u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Ne zna se da li je sala bila zaključana, kao što je onomad predlagao Ž. Veselinović, mada se čini da nije, jer je većina obdarenih i neobdarenih pobegla u nepoznatom pravcu. Činilo se da je sala bila praznjikava i praznila se iz sekunda u sekund tokom direktnog prenosa.

Elem, da se iz Njujorka vratimo u Beograd - na kraju filmića studenata FDU, ljudi stručnih za filmske režije, vide se dva stopala u nekoj tuš-kabini i između dva stopala se vidi da je tu na podu neki sapun. Koji je, logično, ispao nekome na pod, a moguće da je na podu od kada je kupaonica puštena u rad.

- Užas! Oni hoće da siluju predsednika Vučića! - počelo je od tog momenta, kada je viđen sapun na podu, da odjekuje od Kurira do Informera i svih ostalih poznatih filmskih eksperata, koji su u viđenom umetničkom delu prozreli pakleni plan „blokadera“ – da predsednik Vučić jednog dana ode da se okupa, ali mu baš u tom momentu ispadne sapun. Kakav zaplet!

Što svakom može da se desi, Bože moj, ispadanje sapuna je masovna pojava među ljudima koji se tuširaju i nema tog kupača koji se nije suočio sa ovom pošasti savremenog čovečanstva.

I ne samo to – neko je na nekoj društvenoj mreži predložio da se ljudi izjasne šta raditi sa „ćacikama“ posle izbora – pa je i to Ana Brnabić shvatila kao poziv na linč, silovanje, nasilje, te je napravila prvi svetski samit „ćacika“, zapravo članica SNS koje su se tog dana autovale kao „ćacike“, i gde su one kukale nad svojom sudbinom zajedno sa Anom Brnabić, pa je cela instalacija ličila na nešto između Hora bečkih dečaka i Hora autovanih „ćacika“.

Na kraju se sa Instagrama oglasio i predsednik Vučić koji je svim ženama Srbije poručio da ništa ne brinu i da se on već za dva dana vraća u Srbiju gde će predvoditi borbu protiv onih koji žele da siluju i njega i sve ostale.

„Poručujem svim ženama Srbije – ne morate da brinete“ – kazao je kao neki Supermen koji je upravo prethodno uspeo da otera sve svoje silovatelje iz glavne sale Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde su, po prastarom paklenom scenariju Željka Veselinovića, blokaderi nameravali da ga zaključaju sa raznim obdarenim ljudima iz celog sveta.

Međutim, svi ti obdareni ljudi su u međuvremenu pobegli iz sale tokom njegovog istorijskog govora, što je u stvari bio mudri plan predsednika da zavara protivnika unapred spremljenim smaračkim govorom koji niko nije mogao da sluša do kraja.

I tako je na kraju predsednik opet predupredio svetsku zaveru neobdarenih blokadera i obdarenih ljudi sa svih strana sveta – spremio je govor tipa „rasteruša“ koji rasteruje sve neprijatelje Srbije, obdarene.

I kao što se nekada govorilo: „Bež’te, žene, ide Zdravko Čolić“, sada je iz Njujorka uskliknuo „Ne brinite, žene, stiže Zdravko Čolić“, i sve žene u Srbiji su odahnule.

Osim možda one devojke kojoj su četiri muškarca pomerila vilicu u Novom Sadu, a onda je četiri muškarca predsednik lično pomilovao.

Brinuo je valjda očinski da nekome od njih četvorice, ne dao bog, ne ispadne sapun...