Za izbore nespremni i „za dom spremni“

Bar tako je izgledao u onom studiju RTS-a, a svaki neobavešteni gledalac koji je te večeri uključio televizor pomislio je: Vučić je jedan veoma normalan tip, takoreći humanista, čovek spreman da bobu kaže bob, popu da kaže pop, a ludačkoj izjavi da kaže da je ludačka izjava.

E sad, jedini problem predstavljala je neobično neprijatna činjenica koju je trajno zabeležio zloglasni Jutjub: da je autor te „ludačke izjave“ izvesni Aleksandar Vučić, koji je pola života proveo kao mali od skandala srpskih radikala.

– Šefe, vidite, ovaj liči na vas! – mora da mu je rekao neki omladinac Srpske napredne stranke – rođen u julu 1995, baš u vreme izletanja „ludačke izjave“ u etar – koji je autora upoznao tek tokom njegove druge inkarnacije.

– Ma jok, to je neki ludak koji me progoni već decenijama… Tera kosu ko ja, ima nos ko ja, ima boju očiju ko ja, ima čelo ko ja… I stalno ponavlja ludačke izjave – mora da mu je rekao „šef“ i trajno zabranio upotrebu Jutjuba u stranačkim prostorijama, jerbo Jutjub, opšte je poznato, kvari omladinu.

– Jao, šefe, vidite, čak se i zove kao vi – mora da je nastavio omladinac-naprednjak da proučava snimak gde neki dvadesetpetogodišnjak u košulji s kratkim rukavima i kravatom maše rukama poput velikog vojskovođe sa govornice Skupštine Srbije, u zloglasnoj epizodi „sto za jednog“.

Ubeđen da se radi o šefovom dvojniku, jer šef je, jelte, jedan pristojan, nenasilan, nešovinistički čovek, koji pritom ne nosi demode košulje s kratkim rukavima i kravatom i ne maše rukama, već ih drži mirno, sa budistički spojenim prstima.

Posle je novinarka TV mreže Euronews intervjuisala Vučića i ponovila ono pitanje od pre deset godina, o „ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana“, a Aleksandar Vučić je skromno priznao: „Imao sam mnogo glupih izjava, ali ta je apsolutno izvučena iz konteksta“.

Izvlačenje iz konteksta je jedna vrsta čupanja repe: uvati se baba za dedu, pa deda za izjavu i izvuku izjavu iz konteksta, te onda nastrada siroti Aleksandar Vučić, koji je, jelte, šampion „ludačkih izjava“ izvučenih iz konteksta, i trebalo bi to njegovo dostignuće da zabeleži i Ginisova knjiga rekorda.

Vremenom se izveštio: naučio je da broji do 10 kad mu padne na pamet neka „ludačka izjava“, pa je ne izgovori, jer je u međuvremenu spletom neverovatnih okolnosti postao predsednik Srbije, vrhovni vođa i mudri učitelj nemudrih sledbenika.

Ali kao što kod Čehova ona puška koja visi na zidu u prvom činu mora da opali u trećem, tako i kod Srba svaki radikal koji je visio na zidu kod Šešelja u prvom činu devedesetih, pa onda postao naprednjak, mora opet da opali neku glupost u trećem činu i ponovo postane radikal.

Jer, recimo, čega sve možeš da se setiš kada u predizbornoj kampanji obilaziš domaćinstvo porodice Malbaša u selu Svilojevu kod Apatina? Na primer, možeš da se setiš kako će izgledati Srbija bez Vučića na vlasti, a glasine o tome kako će Srbija u tom momentu izgledati počeo je da širi sam predsednik Vučić, smišljajući najneverovatnije scenarije, uglavnom ludačke.

– Kada oni dođu na vlast, biće pravljene turističke ture da se ide na Tompsonove koncerte – kazao je predsednik onomad u Svilojevu.

– I ne samo to – nadogradio je izjavu gostujući na zloglasnoj Televiziji Informer: „Zapamtite šta sam vam rekao, teraće Srbe da viču ‚Za dom spremni‘ i da viču kako im je lepo što viču ‚Za dom spremni‘. Ima da vam govore: nije samo Severina, i Tompson je dobar“ – govorio je Vučić na televiziji Informer, čiji je urednički koncept jasan: „Napadnite jednog Vučića, mi ćemo da izmislimo sve najgore o najmanje stotinu časnih i poštenih Srba“, kao nastavljači svetle tradicije „sto za jednog“.

A i kada nemamo šta, proglasićemo ih ustašama, što je poslednji stadijum neoradikalske panike.

Svi koji su protiv Vučića, dakle, to su najobičnije ustaše, koje će, ako kojim slučajem dođu na vlast, terati Srbe da viču „Za dom spremni“, organizovaće im prevoz na koncerte Marka Perkovića Tompsona, a nije isključeno da će Studentska lista promeniti i azbuku, pa će, u slavu ustašama, prvo slovo azbuke biti U, a ne A.

I tako je „za izbore nespremni“ predsednik rešio da udari ispod pojasa protivnike sa „Za dom spremni“ i da kampanja bude najgora i najneregularnija u novijoj srpskoj istoriji: ako vas ne podmite sa šest soma dinara, ako vas ne potplate sa penzionerskim dodatkom, ako vas ne hipnotišu sa 40 televizija koje non-stop pričaju samo o njegovoj istorijskoj veličini i gaze sav pošten svet koji je protiv Vučića, onda će vas plašiti najgorim radikalskim izmišljotinama o vremenu koje dolazi.

Ustaše će iskakati iza svakog ćoška, strane obaveštajne službe će vrebati svuda okolo, finansijeri „obojene revolucije“ biće svuda oko nas, vrveće sve od „ludačkih izjava“ koje su mu izvukli iz konteksta, mamicu im izvlakačku.

Ako narod 25. oktobra uveče počne da se naoružava kako bi odbranio zemlju od nadolazećih ustaša koji će terati Srbe da viču „Za dom spremni“, pitanje je samo da li će u štabu SNS-a priznati da su bili „za izbore nespremni“ i da su za to izmislili ono „za dom spremni“, ili će reći: „Samo nastavi, narode, Srbija je isključivo naša privatna svojina, pa je malko i vaša, te nas u to ime spasite od ustaša!“

Čak se i rimuje za epsku pesmu postizbornog ciklusa.