Ovde slobodno žive davno umrli književni junaci: Don Kihot, Ostap Bender, Gargantua i Pantagruel. Buvar i Pekiše, Sava Savanović, dobri vojnici Švejk i Ivan Čonkim, sreski špijun Aleksa Žunjić… Slobodno dopišite ime svog heroja, svakome će od njih biti dobro da se iz svog zemnog praha pojavi u zemlji Srbiji. Oni su se vratili, i postali fenomeni u posebnim oblicima života, tamo gde ništa osim mrtvih uspomena nije večno.
Ko ne veruje u vampire, neka pogleda radikale, davno mrtve a oživele u novim pokušajima da budu besmrtni. Njihova je travestija čudovišna, i čini se da im kraja nema. No naša sudbina nije njihova krivica. Pre će biti da je njihovo trajanje ožiljak na našim dušama. Radikalski preobražaj u nešto drugo je samo privid. Sve što ovde vlada ili gamiže sazrelo je u Šešeljevom stomaku i odatle izašlo prirodnim putem. Majka Šešelj je misaoni i telesni pokrovitelj svog sumornog čeda, još ga drži na izdašnoj sisi i doji pelinom neugasive mržnje.
Povezane vesti:
Vladar je otupeo od svevlašća, nemoćan da svoju silu dokazuje u raspadu života i svake slobode, pomno se čuva od bilo kojeg primesa istine. Za njega je ona neprijatelj države i njegov dušmanin. Njeno pojavljivanje u bilo kom obliku ostavlja ga bez daha, izaziva nepojamne grimase i neurotske ispade, nestišljivi bes, misaona kočenja i mahnite ekspresije. Istina je strašna, može ga ubiti svojom snagom. Ne ubija ga samo zato jer ne dopire do njega. Nije istina da on bilo kada govori istinu, istina je da laže, posebno pri tvrdnji da ne laže nikada.
Napravljena je ružna i crvotočna građevina, koja je toliko trula da opstaje samo na temeljima svoje ruševnosti. To je paradoks neprekidnog odlaganja propasti, poznat u nekim teorijama velikih sistema. Oni opstaju jer nema dokaza o sunovratu, iako je rasulo u toku. To može da traje vrlo dugo, apsurd održava ništavilo prividno vitalnim, ali konačna eksplozija na kraju proizvodi spektakularni slom.
Čitava jedna generacija je odrasla u tome, nesposobna da pojmi u čemu je. Deo nje izgubljen je među trutovima sekte, mnogi su postali jeftino kupljeni fanatici, gmižuća vojska regrutovanih nitkova koja zagađuje društvene mreže nezamislivim lažima i uvredama. Tako čuvaju svog idola od morala i istine, na koje su i sami otporni. Kad sve prođe, takvi mutanti neće imati gde da se vrate, niti će razumeti šta se dogodilo sa njihovim nastranim svetom.
Ali, fanatizovana rulja je samo proizvod sumorne atmosfere okupirane države i mrtvog društva. U takvom ambijentu časni postupci su retki incidenti a tumače se kao izdaja. Država ili oni koji rade „u ime naroda“, odlučni su da se obračunaju sa policajcem koji se bori protiv zločina. Slobodan Milenković je svakoga dana u tužilaštvu. Od njega se traži da se odrekne saznanja o tragovima zlodela koji vode ka vrhu. Imao je nepristojne ponude, velike pare i napredovanje, samo ako bi rekao da Jovanjice nema i da je nikada nije bilo. Zato što ta opojna livada može da ih sruši. To je već moralo to da se dogodi, iako je na snazi onaj paradoks o dugom raspadu i metastazi koja umrtvljuje sile otpora.
Izgleda da je život inspektora Milenkovića u većoj opasnosti nego pre 10 dana. Dijana i Đuka su ga proglasili dilerom droge, to je opasan uvod za dramolet o mogućem obračunu u tom svetu, ako se Milenkoviću nešto desi. Ovde je život jeftiniji od metka, u Beogradu se gine kao nekada u Bejrutu. Ritualna ubistva i ćevapi od ljudetine odavno su hipoteka režima koja se ne da obrisati.
Ako neko podigne cev na Milenkovića, to će biti izaslanik države i njenog krema, dakle obračun dilera svega što donosi ogromne pare sa časnim policajcem. Mrtvo društvo ne reaguje na sudnje muke i borbu za život inspektora. Ne ubija nas manjak otpora, bar ne toliko kao letargija i ravnodušnost. Ubija nas strah od sloma svake vrednosti i ubijanja pravde.
Mračni poslovi sa krijumčarenjem oružja ne prestaju. Šta se zaista događa saznamo kad se sruši olupina od letilice koja negde odnosi ubojna sredstva iz neutralne zemlje. Fantomska srpska firma ukrajinskim avionom prevozi „školske mine“ u Jordan. Ne, nego ipak u Bangladeš preko Kavale. U stvari, svejedno je. Ministar vojske u rodoslovu porodice ima pretka koji se rekreativno bavio prodajom oružja. On kaže da je sve bilo legalno i još jeste.
Državno preduzeće SDPR, ne kaže ništa, iako je najveći (legalni) izvoznik oružja. Firme sestre, ćerke i svastike, ekstremno bliske režimu, iznose na ratnu pijacu sve što puca i ubija, uključujući i rabljene ubojne stvari.
Vladar je odmah stigao da se posvađa sa Hrvatima, pošto ga nisu pustili da sa kamerama Pinka bane u Jasenovac. Pred tom aferom, krijumčarski avion se ruši u duboku senku. Vulin, kao pajac baždaren za komšijske svađe, digao je glas protiv ustaštva svake vrste. Vladine štampane stvari su hrvatsku vladu proglasile ustaškom. Vladar je rekao da neće na more, nego na stratište. Prah i pepeo i sveti mir ubijenih mučenika, u senci su njegovog mučeništva.
Mimo svoje naravi, davno smo odustali od otpora. Rado mislimo o sebi kako ne trpimo tuđu čizmu, niti cipelu ovdašnjeg tuđina kome su puna usta naroda u beskrajnim sumornim tiradama.
Preti nam se ratovima, hladnoćom i mrakom. Cene lete u nebo, život je sve skuplji i jeftiniji. Lupeži se bore protiv kriminala. Tužilaštva borbu protiv zločina smatraju zločinom. Poglavica omalan ratničkim bojama, izgubljen je u svom prošlom vremenu. Pleme spava mrtvim snom.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare