Crvena linija za Mojsilovića

Iz dvora, krivotvoreni vrhovni komanduje Milanu, koji komanduje vojskom. Kroz jedinice se širi usiljena ljubav prema kralju Ibiju koji je negde zaturio narod a ne zna čemu služi vojska. Među srednjim kadrom pronosi se glas da vrhovni nije sav pri sebi i da je sve dalje od toga. Njegovi postupci već duže vreme su u granicama njegove verzije razuma.

Tamo gde su nekada bile zgrade Generalštaba, Trampov zet namerava da zida hotel. Sve ono što je činilo horizont koji se video iz dna Nemanjine do Slavije - kao jedno od lica Beograda - biće porušeno i na tom licu biće usečen gadan ožiljak. Nemanjina može da postane palanački sokak sa pretencioznim hotelskim zidinama koji će zakloniti Slaviju svojim bizarnim neukusom.

Vrhovni je lično poklonio taj prostor razoren zločinačkim rušenjem '99. Njegova vrhunska ulizička mudrost ga je dovela da ono što je neprocenjivo, neovlašćeno daruje rušiteljima. Njegovo je samo da poravna zemlju za prodaju o našem trošku.

To je već reč o napadu na sve nas, koji se više ne može podneti. Vrhovni je preko svog dresiranog skupštinskog čopora doneo oktroisani leks specijalis, specifični zakon, dakle, koji omogućuje dodatno rušenje onoga što je razoreno, uz kolosalnu pljačku. Ravnanje do crne zemlje, ne bi li Donald Tramp nekako uočio tako ponizan dar. Ako stigne da uoči, moguće je da pomogne kako bi se kreatura zadržala na vlasti još neko vreme.

U mafijaškoj piramidi i poprečnim glodarskim kanalima, očekuju se ogromne količine prljavog novca, koji će ovdašnje donove i njihove kurire dodatno okrepiti. Nema sumnje da u tom poslu vrhovni ima korisnu idiotsku ulogu, igrajući samo na dobit. Bezobziran je, besprizoran i neuračunljiv. Za to što radi nije potrebna golema pamet, niti je uslov da bude normalan. Onostrani um, zakrečen kognitivnim posrnućima, jeste prednost pred ljudima koji ne veruju da je sve to moguće. Izdaja zemlje je u ovom slučaju potpuno lišena rodoljubivih emocija. To je stvar neutažive alavosti i vlastohleplja.

Moguće je, naravno. Sve se odvija pred našim očima. Odbrana Generalštaba nije militarni ritual, niti samo uspomena na istinske i sumnjive vojničke pobede. Te zgrade imaju jaku simboličnu vezu sa istorijom i rodoslovom srpske vojske. Postoji snažan pokret da se to novo zločinstvo zaustavi i spreči. To je mnogo teško, suviše je mafijaške energije i strasti u satiranju zemlje uloženo kroz ideju opšteg poniženja. Svoj jezivi naum feudalac brani poslednjim rezervama podlosti. Želi da uveri svoje crve da je nacionalno nasleđe inače bezvredno, ali ima tržišnu i političku cenu.

Mojsilović se ne oglašava i svoju poslušnost iskazuje ćutanjem. On tako čuva svoj rezervni položaj na Banjici. Da nije prećutao sve što se nije moglo prećutati, verovatno bi bio sklonjen. I to bi bila dobra stvar za njega. Za njegova mandata vojnici garde, su se umesto svog posla bavili hodoljubnim pogrebnim ritualima, nosajući „svete mošti“ Nikolaja Velimirovića po Srbiji. Izgleda da Mojsilović nije znao ni dogmu ni istinu o tome ko je bio „zlatousti Nikolaj!“

Crkva je tu skoro u prostorijama kamene zgrade Generalštaba organizovala neki ritual ili procesiju, ko bi ga znao. Vrh vojske je uslikan kako kolektivno čuči pred nekim popovima, ikonama i totemima. Niko tim ljudima nije objasnio zašto, pred kim ili pred čim kleče, niti su oni tražili objašnjenja.

Vrhovni se više puta poigrao sa Mojsilovićem dok je navodno trajala predratna kriza u predvorju Kosova. Najmanje četiri puta je postavljao haubice okrenute prema Mitrovici. I tri puta dizao borbenu gotovost čitave vojske na navodno najviši nivo. Nije pitao ludaka čemu taj karneval i zašto to radi. Zašto se igra rata i rastače „sopstvene snage“. Ali je rekao javno da će „svaki nalog vrhovnog vojska sprovesti dosledno i bez oklevanja.“

I sad, kad ljudi vide da je lucifer odneo šalu i da konačno nestajemo pred svojom nemoći, pa konačno ustaju da odbrane ono što se ne sme poklanjati ni po koju cenu, Mojsilović ćuti, kao da mu je nečastivi oduzeo sva čula. Njega, njegove profesije i pozicije, najviše se tiče devastiranje grada gde su bili štabovi njegovih prethodnika i poravnanje zemlje koje njegov gospodar nije dostojan.

Izgleda da je takozvani vojni vrh sklon da prećuti sve, makar ih zlotvor isterao i sa Banjice pa smestio u zemunice na Šupljoj steni. Gotovi su da izvrše svaki zadatak vrhovnog, ma koliko sve to bilo suludo i razorno. Niko se od njih nije javio da kaže makar jednu reč u odbrani Generalštaba.

Vojna služba bezbednosti i politička policija vrše istragu nad oficirima i njihovim porodicama, ako nekoga zapaze da je na protestima ili ih podržava na društvenim mrežama. Ili pruža podršku Dijani Hrki ili Jaćimoviću. Tada počinje progon. Kult čudovišta je zavladao, ako ne u vojsci, a ono među njenim sjebanim čelnicima, koji čekaju da i ovo nekako prođe. I o tome vojni vrh ćuti i postaje nosilac represije.

Ali, teško ovo može da prođe dok se ne završi. Ako dopustimo da Nemanjina sa opustošenim zgradama štaba bude poravnata, onda smo zaista gotovi. Nema krivca iznad nas.

I za Milana Mojsilovića, koji je davno prestao da bude oficir, nije dockan.

Dovoljno je da sa generalima izađe pred narod, stane pored one crvene linije i kaže: Evo i mene sa vama. Ne dam Generalštab! Vodim vas u njegovu odbranu.

Zvuči patetično? Pa zvuči! Zato što navedena scena nije moguća. Verovatnije da će Mojsilović verno da prati utvaru na prijemu kod Trampovog zeta. Kad vladar bude predavao zemlju, red je da njegov prvi general preda mač.