Diktatura

Kako se to dogodilo, ko je napravio takvu selekciju i odakle je uvezeno toliko neljudskog materijala? Je li to domaća proizvodnja, šumadijska i moravska tipologija ili onostrana bratska genetska pomoć?

Nitkov je na sve ulice izveo sve što ima od policije. Te legije nose na sebi bogatu opremu, za njihovo odevanje i oružje se nije štedelo. U rukama imaju sve što je potrebno za razbijanje ljudi.

U tim tuđinskim trupama sadržano je sve što izaziva strah: presvučeni nasilnici, mobilisani kriminalci lojalisti, psihopate, sadisti i sav taj polusvet koji na sebi nosi plavo odelo a ono bi moralo da sakrije sve pobrojano. Konačno, to nije bilo moguće, suština stvari je u nahranjenom i dresiranom materijalu bez uma. Tako se ostvaruje diktatura kao poslednji čin opsesije vladanjem. Bez brižljivog izbora nasilnika lišenih mišljenja - to nije ostvarivo.

Taj čovek ili ko zna šta je, postoji samo uz konflikt i nasilje. On je lišen osobina koje ga drže među ljudima, niti ih može imati. Ostao je bez logike da pojmi bilo šta osim svojih frustracija. On zna da ne sme da izgubi moć koju je stekao usled dugotrajne nebudnosti društva. Njegova kukavička poza blaziranog čudaka izaziva nemir i strepnju, samo zbog toga što pod svojom rukom drži sredstva „legitimne“ sile. Ta sila nije legitimna pa ni legalna, kao ni on, ali ni on ni njegove osvajačke trupe ne bi mogle da postoje da ima zakona.

Diktatura počinje tamo gde zakoni prestaju da važe. Na samoj granici svevlašća je anarhija. Dahija će iskusiti, makar na kratko, pogodnosti apsolutne vlasti – ako je sedenje na nožu pogodnost - a onda i haos koji nastaje kao neizbežna posledica despotije. I ta će ga implozija progutati, bez bilo kakvog povesnog traga.

Ima običaj da ode negde, tamo bude ružni autsajder koga izbegava pristojan svet, a on se otud javlja kao sudija svima. Javljao se iz Sevilje i ne znam šta je govorio. Jezik odvojen od centrale, nebulozna bujica pretnji, zvukova i curenja tečnosti koji izazivaju nova čuđenja: šta je ljudi ovo, kojim smo grehom to stekli i kako nas je zajahalo?

Proglasio je sve novinare N1 i Nove S teroristima. Vidiš nitkove, nisam to znao o sebi, otkrio si u meni ekstremistu pod stare dane. Da ne spremaš neki Gvantanamo za te hrabre momke i devojke, pa i za mene, okorelog bombaša? Javi na vreme da pokupim sve svoje tekstove u kojima te ima i predam ti zbirku. Da čitaš o tome ko si bio.

To, što nas je zajahalo okončalo je izbore u Kosjeriću u maniru Benita Musolinija, dovodeći svoje nasilne odrede da zlostavljaju mali grad. Dokazuje sebi kako nikada ne može da izgubi i to u času kad mu je ostalo samo nekoliko oslonaca.

Uz bezumnu silu, tu je Dačić Ivica, dvorski klovn i luda, koji postaje opasan u dokazivanju odanosti. Mora da je njegovo delo progon naroda sa četiri marice u ulici Vojvode Stepe. Ko bi drugi to mogao da naredi? Ako nije on neka kaže ko je učinio to masovno ubistvo u pokušaju? Ivica vozi marice za ubijanje na ulicama, tu je sadržana sva trivijalnost naše tragedije koja tek počinje.

Odnekud se javio ulizički podanik kastratskog glasa, Jovanov Milenko i zacičao kako bi neko morao da padne pod točkove policijskih vozila, jer revolucija traži svoje žrtve! Paž koji vodi porodičnu verziju zastrašujućeg tzv. tv programa, D.J.V. javno je tražio da policija lomi rebra, ruke i noge kako bi naučila „blokadere“ da ne šište na boga od gipsa. To je inače jedini program koji gledaju huljini biološki stvaraoci i brinu za njega.

Na ulicama svih gradova u Srbiji ljudi se opiru diktaturi kako umeju. Od sile imaju samo sebe i svoju nadmoćnu pamet a policija ih progoni u državi gde su jedino lupeži i razbojnici ugledni građani. Hulja je sinoć zapretio da će pohapsiti sve. To je njegova životna ideja, smisao i cilj postojanja: ne voli da vidi oko sebe slobodne ljude. Hoće li stići?

Njegov je presto u smrdljivom šatorskom naselju, tamo igra šah sa lojalistima i uživa u prisnom druženju sa omiljenim studentom.

Tačno za Vidovdan bila je predviđena svetska promocija knjige „Kako sam pobedio obojenu revoluciju.“ Postoje najmanje dva razloga zašto knjige nema niti će je biti. No jedan je sasvim dovoljan: diktator je nasilan i gadan, ali nepismen.