Jelovnik za štrajk glađu

Šta je Toma želeo da postigne? Da sam sebe, kao stručno lice odvede do odra i svojom nevinom žrtvom obeleži hroniku palanačkog groblja. Nije mu se dalo. Šire se glasine da je još živ.

Bilo je ovde opasnih gladovanja. To je, sem zatočeničkih izuzetka, kad izlaza nigde nema - patetična i neubedljiva ucena svojim životom: evo, ako ne uradite ono što tražim, počeću da ne jedem a uz to i da ne pijem. Ne pristajem na infuzije, lepo ‚oću da umrem! Ko mi šta može?

Ali, glad ne trpi odluku da se trpi glad. I tako štrajkač odlučan da skonča ako se ne učini po njegovoj volji, počne da jede u potaji. Mnogo je lakše tako.

Kad se najede - izađe na mesto gladovanja i javno pati. Evo, vidite, ni senka od mene! Slikaju ga takvog, možda poslednji put. On maše rodbini, deca ga mole, žena preklinje, pišu se oproštajni govori i doteruje biografija. Ali on je neumoljiv.

Baš zapeo da ode tamo gde mu se nikako ne ide. Ali, reč je reč, a nikome ne pada na pamet da mu ispuni poslednju želju. Svoju želju ispuniće lično kad ga lako nagovore da nije vredno umreti ni za šta. I on teška srca, umesto svoje, žrtvuje svinjsku glavu u junećem škembetu.

Onaj student-pajac iz Doboja, najavio da od 1. juna počinje da gladuje sa svima iz smrdljivog parka koji žele da gladuju. Sve dok mu se ne omogući da uči, to jest dok ne prorade fakulteti. Ako mu se ne udovolji, gladovaće do kraja sa svima i tek će iskopine u budućnosti pokazati čega je sve bilo na tom smetlištu. Kao u Pompeji, videće se anorektične pepeljaste siluete koje odlaze u nebo držeći u nekadašnjim rukama prah svete knjige o pobedi nad obojenom revolucijom.

Nije moguće gladovati tek tako. Štrajk glađu zahteva jelovnik koji pomaže da se izdrži gladovanje. Mnogo se lakše gladuje kad se jede.

Za potrebe štrajka glađu i žeđu tih kreatura koje navodno žele da uče, biće angažovan tajni ketering ispred skupštine. Za prvi dan su predviđene hrono dijetalne pljeskavice od mlevene kineske govedine, sa crnim lukom, biberom, alevom paprikom i tortiljom od heljdinog brašna. Unutra pirotski urnebes i ruska salata sa mađarskim jajima.

Pljeskavice se uzimaju tri puta dnevno, po dva puta, pre jela.

Za drugi dan isto, zbog doslednosti, uz sarmice sa zeljem i kiselim magarećim mlekom i leskovački voz.

Poželjne su palačinke od projenog i sojinog brašna sa pekmezom od tikvica i istucanim bademima, prelivene sirupom od brusnice, maline i surutke.

Za užinu debrecineri, sprža, safalada, masna feta, peglana alpska kobasica, pohovan krmeći mozak i goveđi repovi u dunstu od senfa i jabukovog sirćeta. Čvarci od mangulice u maslinovom ulju pred pokušaj spavanja, pile u supi žilijen i sote stroganov.

Treći dan je najkritičniji, jer se od gladi javljaju vrtoglavice, gubitak orijentacije, začeci razuma, konvulzije i povrćanje žuči.

Tada se štrajkačima, da bi mogli da gladuju do agonije a i za ritualno jutarnje olakšavanje, za doručak puštaju najbolji govori šefa, kao

nasušna duhovna hrana. Tako se dostiže potpuna raspamećenost a za laki ručak se udeljuju sendviči sa parizerom i sardinama, bez luka, kako bi se ublažio smrad. Sendviči daju gladnima osećaj sitosti i sektaškog pripadanja a na večeru dolazi šef lično sa loncem punjenih liganja. To je tradicionaalno nacionalno jelo iz Ćipurića koji je spremao još Anđelkov deda iz porodičnog lignjarnika. Babe iz SNS-a doniraju gibanice i orasnice, letnje pihtije i jaja na oko.

Za četvrti dan je predviđen kraj štrajka, jer se to više ne može izdržati. Tada je zakazano pečeno jagnje i prase sa nanogicom iz Grčićeve pečenjare, kako bi se izmoždeni bolesnici oporavili od odricanja.

Nazdravičar posebnim vinom iz Jajinaca je Đuka, koji najavljuje otvaranje novih zagađenih utvrđenja na Tašmajdanu u Manježu i Bezistanu, za narod i državu. Mojsilović donosi vojnički pasulj sa pasuljanskih livada. Inoka Prvoslava Perića dovoze u običnom bentliju. On blagosilja gladovanje, škropi tamjanom i bosiljkom i seća se svog isposničkog života i asketske kaluđerske skromnosti.

Student-pajac izjavljuje da mu nikada u životu nije bilo teže. Ali zna da će ga prisni zagrljaj sa učiteljem utešiti i usrećiti.

Sa zapada se ukazuju crni oblaci nad Beogradom. A i sa severa i juga, sa svih strana. Sevaju jake munje i pucaju gromovi a vetar obara šatore i nužnike.

Sprema se strašna oluja, reče neko.