Kad se ženi Talijan

Oženio se Miroslav Talijan, brigadni general, komandant specijalne 72. brigade. Evo na ovom mestu, posle mnogo teških tema idilične novele o radosti i ljubavi. I bar jednom uspešnom osvajačkom pohodu srpske vojske. Bila je to specijalna operacija, munjevita i izvedena u potaji. Čestitam sa ovog mesta Talijanu na ženidbi. Nikada nije dockan da kreneš u pustolovinu i tražiš sreću tamo gde misliš da je možda ima.

Ženidba je uglavnom privatna stvar sve dok ne postane javna, mladenci otkrivaju samo za sebe svetu tajnu braka, čak i ako su oboje tako zamršenu misteriju razjasnili sebi mnogo ranije. Nekadašnji pešadijski potporučnik stigao je do zvezda ili nekih drugih nebeskih tela koja će tek upoznati. U pravo vreme. Tek je u 56. godini, a sprema se za penziju.

Udala se ćerka Suzane Mančić, i ta je okolnost, možda odvela Talijana pod ružičasta svetla. Sve što je Mančić radila bilo je javno: slava loto devojke, pevanje i gluma, emotivni slomovi, vođenje ljubavi. U davna vremena, svi su je voleli. Bila je primadona izvlačenja lutrije, erotski talisman i lice za naslove „u crno-belom koloru“. Bila je tema za lakše magazine, a kad je prestala to da bude, sama je stvarala priče. Tako se to radi, važno je da si živ.

Nije poznato koja je od sudbina ili teorija igre i zavere spojila radoznalu devojku i specijalca zaduženog za posebne operacije u čuvanje ugrožene države. Očarani tabloidni reporteri koji su pratili svadbu, tvrde da je ljubav „planula“ odmah, čim su se ugledali. Lepotica i general, „dva su osetljiva srca zatreperila jer su se prepoznala“ znajući da su suđeni jedno drugome. Modeli za digitalne liciderske poruke.

Na svadbi su mladenci zaplesali uz glas Bočelija, Suzana je održala potresni motivacioni govor, a kad je mlada kasnije uzela mikrofon, kako kažu oni zašećereni reporteri, „nastao je lom.“

Nije prvi put da estradna generalska venčanja imaju nijanse javnog tabloidnog kiča, više zbog okolnosti nego iz neposrednog uvida u razmetljivost samog veselja. Za neke žene stvarna ili zamišljena moć je neodoljivi magnet. Sva ta romantična opsena uglavnom trne kad junak skine kostim, natakne papuče umesto čizama i sam ugasi mit o tome ko je on.

Još me drži dobro raspoloženje povodom bračne sreće Miroslava Talijana, pa ne bih da ulazim u mračne dubine drugih sličnih priča. Možda vrhovni mitoman ima problem: šta ako mu inače suvišni vojni vrh krene u kostimirana venčanja i sladak život? Tako se možda beži iz teške čamotinje u koju ih je potopio: kud se žuriš, hej živote!

Nije primećeno da je vrhovni čestitao venčanje važnom generalu. Čulo se da nisu u najboljim odnosima, jer komandant 72. brigade možda nije iskazao poniznost kakva pripada gospodaru. Malo je oklevao u divljenju, kasnio je za tužnim Mojsilovićem. Zbog toga će Talijan, kao taze oženjen čovek verovatno u mirovinu krajem ove godine.

Umesto parade, Talijan se pokazao kao najznačajnija javna slika vojske. Bio je u kostimu koji nagoveštava sreću za buduće vojnike u svim dobima. Među svatovima nisu zabeležena obeležja totema niti bilo koji znak emocija za kult.

Mladoženja će moći da uživa u društvu poznate tašte koja će mu prenositi svoja posebna životna iskustva. To je, naravno lični izbor: stigla jesen i ja se oženih. Vreme je za ajvar i turšiju.

Posle svadbenog obreda, Talijan se vraća u bazu gde nastavlja sa odbranom zemlje. Makar do kraja godine.

Osvrt na jednu mrsnu pravoslavnu svadbu, nastao je ovde samo kao otklon od mučnine koja je zamenjena nejasnom tugom.

Oseća se miris rane zime a nigde vatre. Napolju je apsolutno romantično.