Najgluplji na svetu

Izvor: Ilustracija/N1, Lazar Lazić

Popis stvari u sopstvenoj glavi jeste ozbiljan posao. Niko ne zna čega sve tamo ima ili nema, niti je to moguće saznati.

Kako u tom misaonom inventaru, ili šta god bilo, sapiens stiče uvid o poretku u centru svog bića, kako dakle saznaje da tamo nečega ima ili nema ničega? Rekao bih nikako, tamo gde ničega nema, ne može biti ni saznanja da ničega nema. Pa opet, iz tako praznih i opustelih prostora stižu žustra, čak agresivna mišljenja i presude o sudbinama. Takvi vladaju i tuđim mislima, uvereni da misle. Iz njihove kaste nam stižu proroci i proviđenja.

Kako bi neko razumeo da je glup, čak najgluplji na svetu, potrebno je nešto zdrave pameti. Za takvo saznanje, i odvanje počasti nadmoćnom manjku uma, valja imati sve ono što meri snagu pameti koja je merljiva samo kad posustane. Recimo u lenosti i pospanosti nestišljivih moždanih neurona koji su negde zastali ili bez cilja i izlaza tumaraju u lavirintima i hodnicima vremena.

Ispada da glupan koji to otkrije kod sebe, a još se hvali da je u tome prvak sveta, ima dovoljno lucidnosti da to i uvidi. Kako je do toga došao? Možda nije ni došao, nego iskušava nove modele samoljublja. Pri samohvali svoje izuzetne tuposti očekuje negaciju: ma daj čoveče, odakle ti ideja da si ti glup? Šta će onda biti sa nama, robovima tvoje pameti?

Pročitajte još kolumni:

Malo smo već zaboravili kako je vlast bila rasklimatana u ovo vrema lanjske godine. Ta trulež je bila sklona padu. U jednom času naš vlasnik je doveden do paklenog straha od sunovrata u ništavilo gde i pripada, pa je lično pozvao onog nesrećnika koji je vodio pobunu. To je bio poziv koji menja sve, mali od bunta je bio fasciniran glasom, ili rikom vođe čopora, verovao njegovim paničnim lažima, i proglasio pobedu. Vođa čopora je pokorio mladog štenca nedoraslog da razume smisao: ekološki problem nije uzrok, nego posledica opšte propasti, tiranija je uzrok.

Tu negde počinje nauka o gluposti, taman kad se vođa pobune predao pastiru sipljivog stada i još bio opsednut, pa i ganut zvukom koji je čuo. Sada u svojim sećanjima kaže da ga je Poglavica prevario, malte ne kao šiparicu. Iskoristio ga, obeščastio ne dopustivši mu da razume trajan gubitak ustaničke čednosti.

Na tom nivou je glupost bila jača od smisla, i još je suverana kao ideja koja revolucionare pretvara u naivne budale. Od takve njene vladavine nema spasa.

Vladar je u svom obračunu sa buntom koristio neku verziju pameti koja mu često izmiče i vrluda nezavisno od njega. Čovek koji se služi uličnim lukavstvima i slobodno raspolaže svim oblicima podlosti, nema mnogo razloga da sebe proglasi tupanom. On je svakako vrlo sposoban kad je tako nesposoban dospeo tu gde je. Iznenada nas je ugrozio svojim lamentom koji nimalo nije lišen patosa, prizivajući sećanje na samospoznaju. Zasmetali su protesti ispred vlade na „godišnjicu kada sam ispao najgluplji predsednik na svetu, jer sam odustao od litijuma…“

Ljudi, znate li šta radite Srbiji? – tako se obratio beslovesnom puku. Kolovođe protesta su dobile pare sa strane i uništile zemlju. Zašto idete pred vladu, tamo ničega nema, odluke donosim samo ja. Dođite pred Predsedništvo.

Tačno se zna gde je nestala pamet i gde se može pronaći. Vođe protesta, javlja nam on, dobile su pare sa strane, pa možda i ta okolnost ublažava bilo čiju glupost pred navalom stranih plaćenika.

Nema pameti koja bi zauzdla inflaciju i otklonila energetski kolaps. Klika ili banda, kako vam drago, prodaće sve što može, pa i ranjeni EPS, kako bi se finansirao opstanak sistema pretvorenog u leš. Državna kasa je prazna. Šta njega briga ako jalovina pojede Srbiju, litijum je poslednja nada koja bi mogla da ga sačuva od socijalne oluje i i sanitarnog kordona povodom nastrane ljubavi prema Putinu.

Ispao je glup što je prekinuo ono što u stvari nije. Najgadnije na svetu nije što je popustio pred svojim strahom, nego priznanje da mu sa nama pamet nije ni potrebna. U fazi odumiranja svega što valja sačuvati, najgore je nositi se sa mahnitim glupanom koji nema obzira ni prema kome, nego žali za razornim idejama. U sećanju na svoju pamet, Vladar žali za još jednim izvorom velike pljačke.

Uglavnom je opljačkano sve što se može, lupežima nije ni potreban veliki um. Samo bezobzirnost. Pogledajte taj tim opasnih stvorova. Njihova nas tupost drži u pokornosti.

Nema dobrih vesti o tome, kako je građanstvo primilo tu javnu, istinski maloumnu, narcističku pohvalu gluposti i ludosti. Možda kao poslednji znak da smo ozbiljno bolesni i nemoćni da brinemo o sebi i spasemo se užasa, potreseni nedostatkom nade. Ostavljeni smo nasamo sa opasnim manijakom. On može da nam radi šta želi, pa to i čini.

Ali, to još nije najgore pred surovom logikom odumiranja kolektivog uma.

Ako je on najgluplji predsednik na svetu, kakvi su oni koji su ga izabrali!

Komentari

Vaš komentar