Petak, dan za čišćenje

Bilo je mnogo pokušaja da se ide kozjim stazama ka poslednjim ostacima razuma graditelja Muratovog logora. To je bila uzaludna nada, tzv. ćacilend je opstajao kao danga neuračunljivog arhitekte. Ruglo u kome je polusvet dobio uverenje o stalnom mestu boravka. Turistička atrakcija za ekscentrične goste koje uzbuđuju tuđe patnje, uz slikanje sa egzotičnim domorocima. Sasvim prikladna okolnost za ovdašnje mazohiste koji uživaju u svom građanskom poništavanju i životu u zagađenoj balkanskoj kasabi.

Beograd, nepokorena prestonica, metropola koju nastanjuju buntovni ljudi. I oni čuvaju svoju slobodu po cenu njenog gubljenja. To je legendarni oksimoron o jednačini ponora. Nismo onakvi kako su nas opisale istorijske čitanke. Da nije dunđera ne bi majstor mogao da projektuje. Da nema garde sačinjene od jajoglavog polusveta, ne bi bio ostvariv teror u ime države koja još opstaje na pendreku, slomljenim kostima i bojnim otrovima. Da nije zločinaca ne bi bilo zločina. Da su žrtve bile odlučnije u čuvanju sebe, zlikovci bi bili pod stražom a ludaci u Toponici.

Tiranija je proizvod socijalnog nevremena i pristajanja na nju, ne može se pouzdano predvideti ishod u tome, niti iznenadna žestina pobune.

Za prvi korak u vraćanju dostojanstva, svakako valja skloniti zagađeni bivak iz centra Beograda.

Na mrežama već postoji proglas, kao mit o navijačkoj odlučnosti. Navijači Partizana su, navodno dali rok za uklanjanje zaraznog naselja do petka, 12. decembra. Ako ne, onda će oni taj posao uzeti u svoje ruke: upašće tamo i porušiti sve šatore.

Pozvali su i navijače Crvene Zvezde, da za taj dan ostave sve razlike po strani i pridruže se svojim sportskim protivnicima u čišnjenju grada. To je, uz sve ostalo, komunalni posao i ekološki poduhvat.

Pozvani su i građani da svi zajedno oslobode grad od otpada i vrate Beogradu i sebi čist obraz.

Navijači u Srbiji imaju protivrečnu političku istoriju. Različite grupe su bile uz vlast ili protiv nje, ili i na jednoj i na drugoj strani. U zenitu vladavine Miloševića, navijači Crvene zvezde su mu pevali ode a pred sam kraj suicidni slogan: Slobodane, spasi Srbiju i ubij se!

Poglavica se već okušao u huliganstvu kao trećerazredni klipan, koji je tek post festum, u svojim fantazijama postao žustar momak. Tek kad se dograbio moći i tuđih para, postao je silnik. Imao je svoje legionare na tribinama koji su sprečavali uvredljive pokliče. Nikada ga nijedna grupa nije zavolela. Ali su bar navijači Zvezde ćutali. Iz tih grupa izrasli su mnogi ugledni kriminalci. Više njih je poginulo u uličnim obračunima. Najgori među njima bili su upotrebljeni kako bi bio sprečen masovni verbalni delikt.

Navijači jesu interesna grupacija, sa jasnom hijerarhijom, podelom teritorije i poslova. Ali im se ne može osporiti kakva-takva politička svest, naročito u dramatičnim okolnostima. Među „partizanovcima“ postoji uverenje da je Zvezda privilegovana i da logoreični tip sa dve leve noge i atrofiranom motorikom vlada srpskim sportom, naročito mrtvim fudbalom, deleći državne pare svojim istaknutim ulizicama.

Uglavnom zbog osećanja nepravde u toj raspodeli, navijači Partizana osećaju strastvenu mržnju prema tobožnjem predsedniku, uz teške, masovno uvežbane uvrede koje više nije moguće sprečiti. Najveća strašila koja su držala navijače u ćutanju su pobijena a neki su, zbog svirepih zločina, pohapšeni. Poglavica je morao da se liši i svojih prijatelja koji su u Ritopeku mleli ljude, pa su uvrede postale sve glasnije i nestišljive.

Navijači Zvezde joć ćute, nema pokliča ljubavi niti mržnje, ali oni su bar pokazali da žandarmerija nije neranjiva. Pre par meseci, posle „velikog derbija“ su se surovo potukli sa jakim odredom žandara i naterali ih u brzo povlačenje. To jest, u bežanje. Država se nije oglasila povodom napada na nju i odgovarajući poredak.

U ovom zanimljivom proglasu, koji navijači Partizana nisu potvrdili ali ni porekli, traži se udruživanje sa zvezdašima. Makar za taj dan, dok se zajedničkim snagama ne očisti đubre.

Valja videti kako tu gomilu privilegovane nečisti, u petak koji prvi dođe, čuvaju sve policijske brigade u Beogradu. To je prirodni odnos podaništva snaga reda prema kultu otpada i smeća. Otpad je ovde elita i ima potpunu vlast.