Psovanje naroda i neizbežni odgovori

Od jaja nema odbrane. Ništa bolje nije smišljeno za napade na vladajuću bandu. To su omogućili naši petlovi i kokoške, oni su radnici za pobunjenike. Pevac Sofronije i koka nosilja koja se uvalila tom prgavom kokotu u samački stan, mogli bi zajedno da budu zaštitni znak za proizvodnju moderne srpske municije. Nije svakom jajetu suđeno da postane pile niti omlet. Bez jaja nema pokreta otpora.

To je početak revolucije protiv krvavih ruku, obojene u žuto.

Možda je ovaj uvod sa jajima bio neophodan za obrazlaganje današnje teme. Mada su ti proizvodi kratrkotrajne ljubavi među živinom u uskoj vezi sa besom i otporom koji se širi po Srbiji. Učestale su uvrede i psovke, oganj i dim, reči se sve manje biraju ili glačaju po lepoti, jezik postaje oruđe borbe za opstanak. Veliki lom više nije moguće izbeći.

Čovek koji baca jaje i pogađa cilj, ispraća ga iz svoje ruke imenicom i glagolom. Bivši čovek koji se prestavlja kao predsednbik Srbije, svoj inficirani sirotinjski i izrabljeni govorni fond dodatno je zagadio. Zbog toga što ga ne obnavlja, iz njegove misaone prese neprekidno kuljaju iste reči i konstrukcije izvan uma. I sve odvratnije pretnje i kletve, koje u sebi imaju i definitivnu presudu i nepodnošljivi zadah beznađa.

Na primer: ološ, lopovi, bednici! Strani plaćenici, izdajnici. Saradnici hrvatske tajne službe. Satrću vas! Uništiću vas sve, ma gde bili. Idioti, imbecili. Jači sam i pametniji od vas. Hoćete moju glavu. Svi žele moju glavu. Možete da me smenite samo ako me ubijete! Ne bojim se nikoga, sram vas i stid bilo! Pobediću vas, pozvaću celu Srbiju u Beograd. Država će morati da okonča ovo. Uništili ste ekonomiju. Povešću kontrarevoluciju na vas.

Iz ove kajgane u kojoj istinski nema ničega osim nemoćnog jeda, možda valja zapaziti žaljenje nad sobom izraženo plačnim naricanjem.

On već godinama živi sa svojim parastosom želeći da oseti zanos samosažaljenja i opštu patnju za sobom.

Tako napadna javna poza svakako izaziva serijske nervne slomove i nepristajanje na prizor koji se agresivno ponavlja. Sposobnost da proizvodi masovna ogorčenja, usavršena je samoljubljem s jedne i mazohističkim trpljenjem s druge strane. To se više ne može podneti.

Ljudi su pokušali da daju prikladno ime bivšem čoveku koji se pretvorio u užasan izrštaj na telu države. Izdvojila su se četiri nadimka, čiji nivo pouzdanosti neposredno zavisi od toga šta kazuju i definišu.

Nepomenik. Pojam koji se ovde retko koristi. Nije reč iz govornog jezika. Najčesći sinonimi:nesretnik, šejtan, zvekan, ljigavac, blesan, krmak, govnar, nevaljalac, demon, kvarnjak.

Nitkov.Loš, pokraven i zao čovek.Gad bednik baraba, bezočnik, lažov i podlac.
Hulja. Isto što i nitkov, uz dotatnu snagu. Biti hulja znači ono najgore što se može naći u ljudskom biću u koncentrisanoj formi.

Psiho. Nadimak za osobu sa kojom ne bismo želeli da se nađemo nasamo.

Svi ovi nadimci sa svojim sinonimima i simbolima, svakako su teško breme za onoga ko ih nosi. Ali i niz osobina koje ga uzdižu pred očima sličnih. Ako je nosilac tih odlika u moći da neprekidno proizvodi zlo, onda sve ovo ima poseban značaj u slobodnim paralelama i razumevanju zebnje.

U svemu tome postoje uvrede smo ukoliko se odrednica ne poklapa sa stvarnošću. Na mestu koje je uzurpirao koristeći navedene osobine po svom izboru, dužan je da istrpi sve što je javno uočeno.

Psovanje naroda koje svevlasnik koristi kao moć, jeste masovna uvreda. Definicija zla u četiri reči, mogla bi da bude odbrana od uništenja, naročito ako druga mogućnost ne postoji. Pogledajte još jednom ove pojmove i sinonime, i pokušajte da nađete ime stvora kome pripadaju. Iz njih je nastao čitav jedan pokret nitkovluka i huljizma, soj kreatura koji živi i seiri izvan morala i van svakog zakona.

Juče je izbezumljena Ana Brnabić nastavila agresiju na zdrav um i ostatke trpeljivosti. Iživljavanje tzv. predsednice i većine u kozačkoj skupštini nije moglo da prođe uz ponižavajuću negaciju zakona, procedura, i nepodnošljivim disleksičnim ispadima i facijalnim ekspresijama A.B. I tu bivaju poništene teorije zavere, kako su ona četvorica, dakle nepomenik, hulja, nitkov i psiho organizovali haos da bi ugušili delotvorni studentski gandizam.

Sa tim je gotovo, gandizma i pasivne rezistencije nikada nije ni bilo. Studenti su ozbiljno razbili mit o snazi tiranije i oterali diktatora u defanzivu i glupe pretnje. Neizbežan je realan otpor. Možda je samo onaj crni dim bio suvišan u sasvim legitimnoj akciji opozicije. Bili su dovoljni pomije, pokvarena jaja i kučeća lajna.