Selaković, crven ban u parlamentu

Zgrade su oštećene, ili su pred rušenjem. Generalštab ipak nisu samo zgrade i još nema saglasnosti šta one jesu. Šta god bile, taj ministar, sve to u njima, oko njih, u njihovoj istoriji, u sablasnim ostacima i svakom simbolu, oseća kao najdelikatniji komad svog poniznog bića. On lično, u celini, sav je posvećen otadžbini.

U Selakovića je ona stvar najvažniji deo njega. Da nije, ne bi toj stvari od milošte nadenuo ime Generalštab. Narod kaže da je „u tuđoga tatka pogolema patka“, ali Selaković slobodno govori: vidite šta imam i koliko mi je poraslo. Još raste u interesu odbrane države i A. Vučića. Njemu sam posvetio to čudo što mi klatara. Ima u tome snage, topova i cevi, vojničke odlučnosti, od svega po mnogo što plaši moje dušmane i sudije.

Ali, kako da ga zovem, kako da mu tepam? Nazvao sam ga po slavnoj istoriji onih zgradurina koje sam izbrisao iz spiska kulturnih dobara. Sve u dobroj nameri da to pretvorimo u ruševine i damo Trampovom zetu na uživanje od bar 99 godina. Te izgledne pare su za nas propale, i zato je moj šef i moja ljubav izbezumljen od bola.

Ali to ne znači da je ovaj moj ruševina. Taman posla, sačuvaj bože! On se drži, i šef mi kaže: Nikola, svaka ti čast na njemu, davno ne vidoh takvog pitona, osim na kupanju u vojsci.

Treba pokazati opoziciji naše adute, da se stroše od straha svi koji tamo nisu moji, protiv našeg oružja nema protivoružja.

Polazeći od političkih i erotskih interesa države, Selaković je odlučio da ponudi opoziciji to što mu gviri u parlamentu nasred redovnog prolećnog zasedanja. Pa je poručio svima koji misle o njemu sve najgore, a najgore o njemu je najbolje što se može misliti: „Možete da me povučete za Generalštab.“

Da li je u toj tvrdoj pornografskoj rečenici upotrebio još natuknice „taj vaš“ ili „ovaj moj“, postalo je nevažno, jer je ministar javno pozvao posebnu grupu narodnih poslanika koji mu nisu po volji, ili možda jesu, da ga „povuku“ za Generalštab.

To je ozbiljna ponuda, puna izazova i uzbuđenja, ali malo nedorečena. Dakle nije jasno je li Selaković nudio kolektivno povlačenje, budući da je lascivni poziv izrečen u množini. Ali to što falusoliki ministar kulture nudi, nije izvod iz poučne priče o dedi i repi, u kojoj se je repa dala iščupati tek složnim zapinjanjem. Iz ovog slučaja je jasno da je ponuda namenjena svima koji žele da probaju. Jedan po jedan.

Ministar kulture nije objasnio kako bi stvar bila izvedena. Na primer, Selakoviću, rekao si da te povučemo za Generalštab. Daj, pokaži da vidimo, ako je ruina da ne diramo. Obuci onaj mantil, znaš kako to čine nastrani pokazivači generalštabova. Ako si mislio figurativno, mogao si da smisliš nešto gore, iako ti je i ova zamisao vrhunska. Bolje od toga ne umeš.

Raznolika imena razni čudaci daju svom ljubimcu. Ima tu svega, ime je lična tajna i ne kazuje se nikome, osim osobi sa kojom se ta stvar deli. Selaković to želi da podeli sa svima. Ali, zašto malog nije nazvao Glišić, Petrov, Jovanov ili Kričak, na primer. Možete da me povučete za Dačića! Ima ritma, može čak i da se otpeva kad se fukara napije. A on ga istura kao Generalštab koji se klatara onako razoren, gviri i čeka radoznale da mu pristupe. Možda i turiste sa zapada: samo za vas, član vlade pokazuje Generalštab!

Za domaću ponudu Ana pravi spisak kandidata iz opozicije za razgledanje Generalštaba i povlačenje. Svako vuče na svoju stranu, opozicija je to. Eno ga, Nikola je u prijemnoj sobi i želi da omogući povlačenje i potezanje. Sve to mora da bude umereno i pažljivo, sa mnogo dostojanstva u tom političko-erotskom obredu. Bez burnih emocija. Ipak je to kuća naroda.

Prostačine i muželošci stop! Nema u tom Generalštabu ništa što nije ljudsko. Pristup slobodan, ko povuče – povukao je, ko neće ne mora. Posle povlačenja nema kajanja. Selaković je čovek iz naroda, on postoji kao naslovni junak one zbirke Vuka Karadžića, i lično nam govori prozu o sebi i svojim crvenbanskim odlikama.

Zar Srećko Šojić nije proročki rekao svom zameniku: „Biće Panjkoviću povuci i malo mi ga potegni!“

Kad prođe ta jurnjava za opipavanjem Selakovića ispod svoda one javne kuće, javiće se i druge vucibatine sa sličnim predlozima.

Preko Selakovića, vlast je ponudila najbolje što ima.

Generalštab, ili kako ga već ko zove.