Spasavanje kaplara Drida

Slutim da je u odmakloj fazi pisanje knjige koja će promeniti pobunjeni svet: Kako sam pobedio obojenu revoluciju. Ta štampana stvar imaće svoju globalnu premijeru za Vidovdan, 28 juna. Posle Biblije, biće to najčitanija knjiga i udžbenik odkad se za pisanje zna. Takvu sudbinu svog dela najavio je književnik koji nije preterano pismen. Ali važni su tema i delo, a on je pobednik nad revolucijom koja ne prestaje.

Kako napisati udžbenik o pobedi kad nema pobede, a ni obojene revolucije koja bi bila pobeđena. Uostalom, pop Prvoslav Perić, umetničko ime Porfirije, prijavio je u Moskvi Putinu lično da cvetnaja revolucija traje, sve uz pomoć Zapada, koji ne odustaje od rušenja Srbije.
Srbiju ruši Moskva, ona pomaže revoluciju svih boja, javlja iz Vašingtona ekselencija Dragan Šutanovac, Tadićev kadar. I tako zbunjuje ionako rasparčanog vladara šatorskog naselja i zagađene smrdionice oko dvora. On tumara po svojoj otečenoj glavi, ne znajući šta sve vri u njoj i kad poklopac može da odleti sa usijanog lonca.

Tako oštećenog, neki ga hrabre da preduzme mere koje bi ga dodatno učvrstile među neljudima. Prvi među njima je advokad Đukanović, trenutno isušen kao saraga i neprepoznatljiv. Morao bi da mu otpadne onaj preživarski nadimak koji je stečen u vremenu telesne masivnosti i agresivnog rogatog nastupa.

I Aleksandar Lukašenko iz Belorusije mu je udelio neke savete u telefonskom opštenju.

U konačnoj vrednosnoj sublimaciji važan glas iz vladarske unutrašnjosti postaje „meso koje govori“, sa imenom Jelena Karleuša. Njena besprizorna pojavnost je primer od čega se prave naprednjačke zvezde. Ne znamo čime se osoba bavi osim što objavljuje mišljenje negde iz dubine svog bića. Ona uporno podbada psihotičnog vladara na očajničke korake. Na primer, da pusti Kobre na studente, ili da dozvoli slobodno nasilje na novinare N1. Karleuša postaje njegov iracionalan zvuk u glavi i priručno estetsko pomagalo.

Blazirani udvarač gazde, pravnik Milan Antonijević - aktivista za ljudska prava - nije video brutalno policijsko iživljavanje ispred novosadskog DIF-a. Nije primetio pendreke koji su razbijali devojačke glave Video je Patrika Drida kao žrtvu studentske agresije. Tako je Antonijević, koji još nije dobio svu pažnju kamčenu mučnim udvorištvom – došao do kraja svoje evolucije: u najboljim godinama bez percepcije i senzora, bez ideje šta se događa sa ljudskim pravima u Srbiji.

Do novosadske brutalnosti nikada nisam čudo za Patrika Drida. Dekan fakulteta za fizičku kulturu i sport, čovek kaplarske naravi. Profesor za borilačke veštine. Bio džudista, otegao stomak i nosi ga po fakultetu i oko njega. Dobro, to je njegova stvar, iako je teško sa takvim fizičkim statusom bilo koga učiti borenju. Niko do sada nije video takvog dekana, što ne znači da takav ne postoji.

Da bi Drida uvela u kancelarijski posed, policija, koju je lično pozvao da ga uvede, došla je opremljena da bije.
Najpre je Drida neko silom ubacio u zgradu a možda je i upao sam, onda su ga izveli pa je ponovo ušao. Neko ga je izneo, negde su ga poveli. On se sapleo i uganuo nogu. Studenti su mu pomogli, dali mu vodu i odveli ga do ambulantnih kola. Za to vreme policija je nemilice tukla sve redom. Bilo je krvavih glava, lica, onesvešćenih studenata i uzvika: Idite u pakao!

Taj koji ih je slao znao je da su oni već u njemu. Ljude je tukla neprijateljska policija.

U konfuznoj glavi i guzici režima, na jednom kraju je hulja a na drugom Karleuša, ima ideje da se ide silom na sve koji ne pristaju na silu. To je možda zatvoren krug koji će se okončati sam u sebi, možda u tragediji ili spontanom rušenju režima koji zaudara do neba zbog gadnog procesa raspadnja.

Spasavanje redova ili kaplara Drida, možda je generalna proba: da li da bijemo ili da bežimo. Obe su mogućnosti na stolu, svuda oko pisca književnog hita su lica sa poternica. Pre svega njegov asimetrični sijamski blizanac Mile Dodik. Tip koji Srbiju vidi kao kravu muzaru a sve nas kao budale. On ga podbada u svakom bratskom susretu. Oni su sijamski blizansci srpske nesreće. Laktaško-ćipurijska veza radi kao amalgam među lažnom braćom. Njihova dvojnost razara svaku romantičnu sliku o nacionalnim vođama i suočava nas sa neopisivom rugobnošču i vizijom propasti.

Za nitkova, Drid je dekan u civilu, taman po njegovoj mustri. I zbog toga je poslao jake policijske jedinice da ga spasavaju od njegove agresivne bizarnosti. Drid je za samo jedan dan postao slika režimske podlosti, maneken sportskog stila i zdravog života.

On je savršen za lidera šatorskih naselja usred Beograda, ali i za novog rektora čadorskog univerziteta. Huljin gaulajter u orijentalnoj bestragiji od platna, strašnoj naseobini gde obitavaju do ovog vremena nepoznati stvorovi i neviđene nakarade.