Svi njegovi prijatelji

Izvor: Ilustracija/N1, Lazar Lazić

Ostali smo bez prijatelja, a nekada ih je bilo. Nema ih više, ne javljaju se, izgubili su se u beskonačnom prostoru i vremenu. Ne pišu o ljubavi radosti i veselju. Ne posećuju nas i ne pozivaju u goste. Više ih ne prepoznajemo, ne bismo znali ko su i da se iznenada pojave.

Prijateljstva se stiču i rastaču, neguju se da ne prsnu, lepe se na mestima gde su se istanjila. Prenose se istorijom, revizijom povesti, geografijom, predanjima i matematikom. Svaki šoven zna koliko su i šta oni nama a koliko mi njima, Šta bi oni nama a šta ćemo mi njima. Broje se glave koje nam duguju, tačno se zna koliko su naše ubice humanije od njihovih.

Nekadašnja braća su današnji neprijatelji, a prijatelji su nam daleko, ako uopšte znaju za nas. Naši iskonski prijatelji i braća po pravoslavlju, čuvari snage i zaštitnici od svakog zla, naša prva i poslednja ljubav među zemljama i narodima, danas razaraju zemlji i život svoje braće.

Jesmo li već razumeli značaj prijateljstva i ljubavi među državama?

Nema i ne može biti ljubavi među zemljama i među narodima. Emocije se razmenjuju samo među ljudima. Ničija ljubav nije državna stvar. Države se ne mogu voleti niti mrzeti. Onaj koji proglašava mržnju u ime naroda, sam mrzi u ime svih.

Da bi neko mrzeo druge, najpre mrzi svoje koji nisu njegovi a njegovi nisu ni bili. Taj koji mrzi, nema ništa.

On je izgubio prijatelje, ali i neprijatelje koje je birao sebi uveren da i to sme u ime svih nas.

Da nije njih, ne bi ga bilo. Ovde je donet na rukama neprijatelja koje i danas lično neguje.

Stigao je na čelu okupacionih snaga koje su osvojile Srbiju.

Gledajući njega i neprijatelje na istom poslu, nismo u stanju da napravimo razliku.

Razlika je jedino ono što nismo uočili. Sličnost drži na istoj strani njega i one koje mrzi. Nas koje mrzi drži na drugoj strani iste mržnje.

Jedva smo stigli da vidimo šta sve ide na nas, a već smo okruženi sa svih strana.

Neka dopusti ili ne dopusti onda da mu se obratim neposredno, u prvom licu jednine.

Pročitajte još kolumni:

Borio si se za apsolutnu vlast, i imaš je. Evo ti Sizife, dobio si sve što si ikada želeo. Čak mnogo više od toga. Ne znaš šta bi sa svojim željama koje se svakoga dana pretvaraju u nastrane propovedi. Uzmi onda pa vladaj, koristi svoju mudrost, rešavaj stvari. Ne uplići sve nas ako si već sebe, ne traži da ti pomognemo, ne znamo šta tražiš a ne znaš ni ti. Zašto se nama žališ na Kurtija, Plenkovića, Mila, ne diraju oni tebi u dvor niti plaše dvorjane, seize i ostalu služinčad. Nisu oni u moći da nama učine ono što možeš ti. Nadmudri ih, to svima radiš svaki dan. Odbrani sebe od njih a nas od tebe ne možeš.

Želiš da ratuješ? Samo napred. Uzjaši na belom Vulinu u prostor koji smatraš osvojivim. Ne ohrabruj ljude svojim kukavičlukom. Ne diži paniku, drži je u sebi, prećuti makar jednom makar jednu mahnitost. Ispovedi se patrijarhu, dužan je da sve što si mu rekao čuva kao svetu tajnu.

Izađi kao čovek, pa kaži: držim stvar u svojim rukama. Ili je ne držim, izmiče mi, može biti da me je stvar prerasla. U čijim bi rukama inače bila ta stvar koju držiš. Ne zapomaži svake večeri o tome šta nas čeka: sankcije, rat, kraj protoka ruskog gasa. Kako sad odjednom kraj? Prijatelj ti je obećao dotok u nedogled, nisi valjda badava ubacio Z u ćirilicu? Zar je uzalud onaj tvoj pajac trčao do Moskve?

Kaži makar jednom šta da ne očekujemo, čemu da se ne nadamo.

Tvoji prijatelji nisu tvoji, niti su to bili, a neprijatelji su samo tvoji. Da njih nema, ne bi bilo ni tebe. Nemoj da ih deliš sa nama, sve si ih sam stekao.

Još samo malo, i raspodela mržnje biće definitivna. Iz okoline dvora se javljaju narikače i krivokletnici, škartovani, lupeži, važne budale glasnici izolacije, hladnoće i mraka.

U septičke jame „društvenih mreža“ delegirao si nepismene, slaboumne mutante, oblike života koji šire infektivnu mržnju masovnim zagađenjem prostora u kome se nekada živelo.

Srbija je podeljena na dva segmenta koja se međusobno iskreno mrze. Svakome od nas si odredio neprijatelja, ili si ga označio za plaćenika. Uskoro će pola sumnjive Srbije dobiti Gašića po glavi stanovnika.

Tvoje je samo da vladaš, mi ionako nemamo gde. Predaja nije opcija, tako si rekao, ali mi smo se predali i nismo više ni za šta.

Povedi nas tako poražene u pobedu protiv bilo koga, makar to bile komšije i prijatelji.

Komentari

Vaš komentar