Orvelova farma

Trudim se da to ime ne ispisujem na ovom mestu, ne samo zbog ugursuzluka i malera, zbog dobrog ukusa i ekoloških obzira - no pre svega jer je ono u suštini bez značaja. Kako je onda njegov grdobni nosilac ugradio sebe u svaki trenutak koji nam odlazi u nedogled, potrošen i izgubljen, to je ono što nas ubija svojom tajnom. Moralo bi nešto da postoji: lepota, znanje, duhovitost, šarm. Osmeh koji obara. Čak i ružnoća koja ostavlja utisak, harizmatski magnet kojem ljudi ne odolevaju. Čast i poštenje, plemenitost i altruizam, iskrenost u dobrim namerama.

Ali, ništa od toga. U svom romanu Rakova obratnica, Henri Miler piše o misterijama opčinjenosti. Smatralo se da on stvara pornografske romane i lascivne priče o razvratu, sve dok nije proglašen klasikom. Tajne telesnog još niko nije objasnio. To su pitanja strasti a ne razuma. Miler piše skoro čitav esej o „onoj ženskoj stvari“, ne uspevši da vidi šta tamo postoji kao mit o svemoći i o centru svemira. Nije našao ništa, mada je pomno istraživao, jer je odgovor na sasvim drugom mestu: u nedokučivom i u onome što ne podleže objašnjenjima.

U ovdašnjem primeru čak nema ni misterije. Sve se odvija u vulgarnom opštenju totema sa svojim slaboumnim vernicima. A i oni znaju da tamo nema ničega. Rupa koja vlada! Ko god da je uz njega - kao saradnik, ulizica ili sluga, svakako upošljava svoja estetska i etička merila, ma kako ona bila zakržljala. Ako je zadivljen onim što vidi ili se pravi da jeste - onda nastaje pritvorni, perverzni, plaćenički odnos, čista socijalna prostitucija koja se okončava nasilnim orgijama vladajuće grupacije. To jest, prostačke bande.

Posle proterivanja iz Amerike, uljez još boluje i pati, i danas se vraća na dužnost, ako se njegov posao tako zove. Obratiće se naciji navikloj na te tegobne zvuke i prazna štektanja, kako bi objasnio zašto nije želeo da vidi Trampa.

Uzevši svoje fantazme kao stvarnost, pre puta je najavio da će svog prijatelja Donalda sresti najmanje dva puta a ako mu se prohte i više. Tramp uopšte ne zna za njega, mada je morao da čuje: to je onaj koji je zetu dao generalštab, primio njegovog sina dva puta, razgovarao sa njim o poslovnim stvarima. Simpatičan mladić! Vodio ga na večeru, pustio Ivicu da mu peva na uvo i izvodi klovnovske podvige.

Tramp ne zna da ima zeta, a i sina slabo prati. Ne poznaje ni sve članove svoje vlade. Kako bi znao da se provincijski mamlaz sa Balkana sprema da se, poput Arsena Lupena uvuče u visoko društvo na dobrotvornoj večeri?

Lupen je bio lucidan tat, elegantan u svojim prevarama. Ovaj se družio sa protuvama koje je poveo. Svi bi bili na poternicama da nisu promenili imena. Onda je neko video sumnjive fizionomije, njuške koje skitaju i besposliče, nešto mute, ponašaju se sumanuto uz idiota koji ih vodi i odlučio da ih protera. Badava što je ovaj za svoj tanjir tamo platio milion dolara. Makar da je saznao šta sve donosi kelner za tolike pare.

Tako Pinki nije video Trapma, pre će on videti Tita, kaže Radivoje Bojičić. Odleteo je kao paun i vratio se kao tupan. Tri dana je oplakivao sebe, ne mogavši da nađe utehu. Uhvatilo ga je veliko češanje od neizdrža, morao je da odigra tajanstvenu bolest do kraja a zatim izađe slobodno pred polusvet, kao ugledni prevarant, lišen srama i nelagodnosti. Nema čega da se stidi, to je on.

Već je ovde nagovešten logičan obrt: nova obmana koja će se odvijati kao besprizorni vodvilj divljeg šarlatana: u stvari, nije Tramp odbio da me primi. Ja sam odlučio da ga odbijem, iako je bilo više diplomatskih i drugih koraka koji su vodili ka novom susretu. Ali, ja sam tražio tretman koji je imao Tito kod Niksona. Da zapalim cigar havanskog duvana i dunem narandžastom u lice.

Umesto toga, bio mi je namenjen marginalni tretman, kratak susret u nekom hodniku, bez slikanja.

Nešto me je naglo probolo u predelu plućne maramice, sve do jajnika i ja sam odlučio da se vratim tamo gde sam veliki. Zatim letim za Moskvu, ako probadanja prestanu. A možda i neću, imaću svoju paradu pobede u septembru. Najveću koja je ikad viđena. Ako budem tu.

Studenti u blokadi traže momentalno raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih izbora. Sledi nam vrelo leto, kaže Ivanka Popović.

Studenti koji žele da uče jedu po deset pljeskavica dnevo. Dovezeno je još 150 nužnika, Šapić naručio više stotina novih. Beograd dobija lice i obličje horde koja ga drži u žicama.