Znaš li ti KO SAM JA

Kolumne 16. jun 202409:20 9 komentara
N1

Distorzija grudnog koša, povreda vrata i lista. Nisu to ozlede iz saobraćajne nezgode, pada niz stepenice, niti iz obračuna dve huliganske grupe.

Iz prve možete da prođete samo sa povredom vrata, stepenice mogu izazvati kakvo uganuće ruke, a treće može da prođe i samo sa masnicom na oku. No, ukoliko ste sa 18 godina promišljali i misli svili oko budućeg životnog poziva, te izabrali da to bude vaspitavanje i obrazovanje dece, velike su šanse da će vam se u medicinskom kartonu, jednog dana ove povrede naći.

Jedina nedoumica je da li će one biti od ruke dece, ili njihovih roditelja, baš kako je prošla nastavnica biologije u OŠ „Jovan Dučić“. Znaš li ti ko sam ja – bilo je poslednje što je čula od majke, nezadovoljne ocenom deteta, pre nego će joj „lupati glavu o pod“ i „šutirati“. Istog dana, otac i majka učenice trećeg razreda OŠ „Sveti Sava“ napali su i povredili učiteljicu, nakon što se odeljenje vratilo sa nastave u prirodi. „Otac devojčice je pljunuo i gurnuo učiteljicu, a zatim ju je majka učenice čupala za kosu do te mere da ju je oborila na pod“, navode očevici. Provučena kroz rendgenski snimak, na ova dva primera možemo jasno videti, bolje reći da je na snimku baš izostalo ono, što već svi znademo – postojanje države. No, mnogo veći problem, alarmantan i u potpunosti jeziv je, što je u potpunosti izostalo i postojanje društva.

Gostujući na TV Nova, Filip Balunović je, analizirajući aktuelnosti, vaspostavio dijagnozu, vrlo hrabru i ni najmanje netačnu – ovo više nije društvo. Ovako društvo ne izgleda – zvučao je oštar rez od decenijskih naklapanja vrlih intelektualaca o nepostojanju države. „Članovi društva imaju poveznice. Osnovna karakteristika društva je da postoje neke vrste solidarnog povezivanja. Ako se društvo ili kvazidruštvo sastoji od pojedinaca koji su vođeni samo ličnim interesima i nagonom za preživljavanjem, tu nema uslova ili preduslova da bi društvo postojalo“, obrazložio je Balunović ono što je video na rendgenskom snimku i pre nego su se ova dva događaja odvila.

Znaš li ti ko sam ja – pita onaj koji krši zakon policajca, Znaš li ti ko sam ja – pita član partije bilo koga, kada želi da zaobiđe zdrav razum, Znaš li ti ko sam ja – pitaju deca visokih funkcionera, sumnjivih biznismena, novopečenih investitora, elitnih krugova naše mučene Srbije, dok izrastaju u bizgove bez ikakve mogućnosti da svet posmatraju kroz prizmu moralnog, intelektualnog i duhovnog filtera. Znaš li ti ko sam ja – pitaju i roditelji, koji prebijaju prosvetne radnike.

Nije od juče da su naseljenici ove teritorije bez ikakvih problema okretali glavu na ovo pitanje. Često situacije prepričavali, mnogi sa skrivenim divljenjem, a najčešće i sami koristili, upravo „vođeni ličnim interesima i nagonima za preživljavanjem“, kako smo gore mogli pročitati. Svuda i na svakom koraku smo ispuštali priliku da pokažemo da imamo poveznice. Tako smo iz ruku ispustili društvo, zaboravili na sistem, pljunuli u lice zakonu i svi zgranuti gledamo i čudimo se – kako je do ovoga došlo? A da krivca niko nije tražio u ogledalu.

Došlo je vreme da se promisli. Da se misli preslože ili još bolje pitanja. Kako da dođemo do dana kada će sistem pitati – znaš li ti ko sam ja? Kada će zakon vrištati – znaš li ti ko sam ja?

Čini se da bi za odgovore na ova pitanja, najpre trebalo da nađemo rešenje za enigmu – koje su osnovne poveznice i principi na kojima bi trebalo da utemeljimo društvo? Ima li nas uopšte dovoljno za jedan takav poduhvat? Kako onda da se, okupljeni oko ideje da isto postanemo, organizujemo? Ukoliko nemamo odgovore, ostaćemo Divlji Zapad. Ali naći ćemo mi i u tome dobro opravdanje. Najzad smo zapad, makar i divlji.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare