Radovi na Muzeju savremene umetnosti trebalo bi da budu završeni do maja ove godine, a stalna postavka bi trebalo da bude spremna do otvaranja muzeja koje je planirano za 20. oktobar. U stalnoj postavci, kako je rečeno za N1, naći će se i radovi Gotfrida Helnvajna, koje je donirao Muzeju.

U Muzej savremene umetnosti nemoguće je ući celu deceniju. Za to vreme, svaki ministar kulture, a bilo ih je čak sedam, obećavao je da će baš za vreme njegovog mandata, Muzej izložiti deo svoje kolekcije.

Ove godine će, izgleda, čekanju doći kraj, bar tako tvrdi direktor muzeja Slobodan Nakarada. Za sad je završena prva faza, u kojoj se radio krov i depoi muzeja.

„Moramo neke stvari da revidiramo, a to je krov koji firma koja je radila, a to je Montera, nije do kraja odradila kako treba tako da ćemo sad u drugoj fazi staklenu površinu krova prečešljati. Računamo da onog trenutka kad mi završimo rekonstrukciju da ćemo imati zgradu koja zadovoljava sve muzeološke standarde, i koja će nam omogućiti da izbegnemo sve ono što nas je i nateralo da idemo u rekonstrukciju. Taj ‘efekat staklene bašte’ gde su se dela topila i boje topile, zbog toga što je temperatura na petom nivou dostizala 50 stepeni”, ističe Nakarada.

A kolekcija broji više od 8.000 dela i trenutno se čuvaju u trezoru Narodne banke, jer je odlučeno da depoi, iako završeni, nisu dovoljno bezbedni.

Među njima je i fotografija koju je muzeju donirao Gotfrid Helnvajn, koja će najverovatnije biti deo stalne postavke. Ipak, za deset godina koliko muzej ne radi, mnogo se toga promenilo, a da bi velika imena izlagala u Beogradu, nije im dovoljno samo obezbediti prostor.

“Moramo da razmišljamo o tome da muzeji moraju da postanu i sistem koji zarađuje. Mi dolazimo u fazu da će sada sve te ozbiljne međunarodne institucije zahtevati od muzeja, bilo kog, garancije i zaštitu za njihova dela. Tu se onda postavlja pitanje koji muzeji imaju takav budžet da mogu da plate osiguranje za određena dela velikih umetnika koja treba da dođu ovde”, objašnjava Nakarada.

Radovi bi trebalo da budu gotovi 19. maja. Nakon toga kreće se sa postavljanjem pokretnih zidova koji će razdvajati scene, postamenata za skulpture, ali i sa vraćanjem umetničkih dela tamo gde im je i mesto – u depo muzeja.

Zgrada MSU na Ušću otvorena je 20. oktobra 1965. godine, a projektovali su je arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović. Oni su te iste godine dobili nagradu Grada Beograda za arhitekturu, a zgrada je proglašena za nacionalno dobro. Očekuje se da će ove godine na svoj rođendan, Muzej savremene umetnosti otvoriti svoja vrata.