Pištalo: Pisca kao mudrog starca pitaju za sve

Pištalo smatra da pisac ima pravo da se demobiliše iz političkih tema. Praćenje politike i političkih dešavanja objašnjava kao "stalno praćenje imena nekih ljudi i pojava, koji niti su najkvalitetniji ljudi, niti su to najbolje pojave".

"Čovek treba da se bavi politikom kada je situacije krizna ili kada je on oseća kriznom, a ne po službenoj dužnosti", ističe Pištalo.

Upitan u kakvoj situaciji bi se uključio u neku političku kampanju, gost Novog dana odgovara da se u kampanje nije uključivao čak ni kada je pisao kolumnu u Vremenu.

"Da bih se uključio moralo bi da preti neko krvoproliće ili neka konkretna pretnja", kaže Pištalo.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević rekao je da kulturu više ne može da finansira samo država i istakao da najveći svetski umetnici kroz istoriju nisu živeli na račun države, već su svoja dela prodavali.

Pištalo kaže da bi još manje novca za kulturu bilo strašno jer se već veoma malo novca odvaja za nju.

"Aristokratski patronat je tolko anahrona stvar da ne znamo kakvu bismo paralelu napravili danas... Mislim da knjiga nije roba i ne može se tretirati kao roba. Ako se samo tako bude tretirala onda nećete postojati hijerarhija vrednosti, a onda će i društvo imati problem sa hijerarhijom vrednosti", kaže Pištalo.

On dodaje da pisci ne mogu da žive od svog rada u Srbiji, sa pesnicima je još gora situacija, a za slikare kaže: "Kako opstaju, meni nije jasno".

"Uvek sam želeo da vidim nekoga ko uzima resor kulture i kaže: 'Ispod određenih procenata, ja ovim poslom neću da se bavim'", rekao je Pištalo.

Kaže da je pročitao blog jednog turiste koji je napisao da Beograd nema šta da ponudi kada je kultura u pitanju, jer muzeji ne rade. Pištalo ističe značak Muzeja savremene umestnosti i podseća na Andrićeve reči, koji je rekao da ne može da zamisli grad bez Muzeja savremene umetnosti.

"To je umetnost koju stvaraju mladi ljudi, savremena umetnost je jedan od pokazatelja budućnosti", objašnjava Pištalo.

Kada su u pitanju besplatne kulturne manifestacije poput Filmstrita, koncerta Beogradske filharmonije ili izložbi fotografija po gradu, gost Novog dana kaže da one predstavljaju demokratizaciju umetnosti.

"Besplatna kultura je jako važna. U Americi postoji ogromna razlika u onome što je društveni kapital - u nekoj porodici se govori o Zevsu i Heri, a u nekoj o tome gde je najjeftiniji paradajz. Iz umetnosti dolazi promena, to morate ponuditi. Volim i one izložbe na Kalemegdanu i ove predstave, na njih može da dođe neko ko nije video nešto slično u svojoj kući i možda se zainteresuje. Ovo je jedna vrsta demokratizacije umetnosti", objašnjava Pištalo.