Dulse Ponteš za N1: Volela bih da snimim džez-bluz album

Dulse Ponteš spada među najznačajnije savremene svetske vokale. Širom sveta poznata, između ostalog, po čuvenoj interpretaciji pesme "Canção do mar" ("Pesma o moru"), koja je postala najizvođenija portugalska pesma svih vremena, Dulse Ponteš spaja tradicionalni fado sa savremenim stilovima i novim muzičkim formama.

"U dušama svih nas postoji stalna potraga za nečim", rekla je Ponteš govoreći o imenu svog novog albuma. "Mislim da muzika to može da izrazi, s jedne strane na način gde postoje mnoge interpretacije i gde je moguće da se osoba identifikuje makar sa nekim delovima onoga što se zove hodočašće. Hodočašće traje čitav život, i, ko zna, verovatno i posle toga, sve više verujem u to", dodala je.

Ponteš kaže da ići na hodočašće znači putovati kako biste pronašli samoga sebe i sopstvenu misiju koju svako od nas ima, ali i zajedničku misiju koja bi trebalo da funkcioniše kao zajednička misija. Ne kao nešto što radimo samo za sebe lično, već kao izgradnju nečega što nas prevazilazi i što pokušavamo da dostignemo, pokušavamo da budemo najbolja verzija sebe samih, najpre ispred ogledala ali najvažnije, pred drugim ljudima, jer samo na taj način može doći do preobražaja, dodaje.

"Živimo u tako čudnom vremenu, u svetu se dešavaju veoma neobične i teške stvari, tako da umetnost, bez sumnje, ima misiju da, ako ništa drugo, onda bar probudi ili makar pokuša da probudi, jer, imam utisak da je osećajnost uspavana jer je svega mnogo, mnogo informacija, mnogo tehnologije, što je u redu ali u određenoj meri i ne treba gubiti osećajnost. Mislim takođe da se pojedini muzički žanrovi prave sa namerom da izazovu drugačija osećanja kod ljudi. U početku, muzika se izvodila samo na specijalnim ceremonijama, ona je u nama i obeležava najznačajnije trenutke u našim životima i ne treba nikada dozvoliti da muzika napusti to mesto i ja verujem da nikada neće otići sa tog mesta jer jako verujem u ljude, u ljudski rod", rekla je ona.

"Fado sam počela da slušam i pevam zbog Amalije Rodrigeš"

Ponteš je rekla da je u mladosti slušala klasičnu muziku, fado, anglosaksonsku muziku i sve što je u kući mogla da nađe na pločama.

"U to vreme sam slušala sve, brazilsku muziku takođe, bosa novu. Moja prva ploča je bila sa veoma snažnom klasičnom muzikom. Tada sam imala sedam godina i moj stric, Karlos Ponteš, pevao je fado. Povremeno sam išla da ga slušam. To su uvek bili porodični događaji, porodični susreti ali sam fado počela da slušam i da pevam zbog Amalije Rodrigeš. U kući se pojavio njen album, pisalo je "Amalia Rodrigeš", LP sa crno belom fotografijom i sa naslovom “Ljudi koji peru stvari u reci”. Na toj ploči je bila i pesma kompozitora Fada Vitorie "Gente negra do Santo Estevão". Taj glas i taj osećaj koji sam imala su doveli do toga da sam se zaljubila u fado do kraja života", dodaje.

Kada je nazivaju naslednicom Amalije Rodrigeš, kako kaže, zahvalim se.

"To je velika čast, ali, Amalija je jedinstvena i ovo bi moglo da izgleda pomalo kao da se pretvaram da sam previše skromna, ali Amalija je imala svoj sopstveni identitet i mogla je da peva šta god bi poželela i sve što je pevala, uvek je pevala sa fadom u duši. Čak i "Summertime". Ako slušamo, ona je pevala "Summertime" i opet se čuje fado. Ja sebe smatram pevačicom koja voli da interpretira različite uloge, različite stilove i izuzetno sam počastvovana ako neko pravi takvo poređenje, ali ja imam izuzetno poštovanje prema svim svojim učiteljima, a Amalija je bila jedan od njih, Zeka Afonso takođe, portugalski folklor uopšte, portugalski narod, naravno veliki učitelj Enio Morikone sa kojim, srećom, i dalje radim. Treba poštovati učitelje a da to nije neka kruna koja ne postoji i koja bi, ako bi uopšte postojala, večno stajala na Amalijinoj glavi i eto, to bi bilo to", objašnjava kantautorka.

"Pesmu mora" je već izvodilo desetine drugih umetnika i najviše je emitovana na televiziji. Pojavljuje se i kao muzika u raznim filmovima i serijama, a i dalje se veoma traži na koncertima. Ponteš kaže da se vremenom umori od nekih pesama i zbog toga stalno ima potrebu da radi nove stvari. U ovom trenutku, ima potrebu da napusti "Hodočašće" i da počne da radi na sasvim novom projektu.

‘Pesma mora’ se menja, menja se u različitim aranžmanima i od nje se ne umorim. Naravno da je ne pevam kod kuće i, ako mi traže da pevam ja kažem: "Nemojte molim vas", jer znam da ću morati često da je pevam i zapravo volim da je pevam i veoma je interesantna priča koja je vezana za Pesmu mora. Na internetu postoji blog koji se zove "Priča o jednoj pesmi" i govori o čitavom putu koji je ova pesma prošla, još pre nego što ju je Amalija snimila kao pesmu o usamljenosti a postojali su i drugi ljudi koji su je snimili, neverovatno zaista i toplo vam preporučujem da posetite blog “Priča o jednoj pesmi” jer je zaista neverovatno i čak ni ja nisam znala ali sam oduvek, još kao devojčica gajila naklonost prema toj pesmi, od trenutka kada sam je prvi put čula a nisam je prvi put da je peva Amalija već Agoštinju. On je brazilski pevač koji ju je takođe snimio. Ta pesma se urezala i uvek sam imala potrebu da …, postoje neke pesme koje obeleže život i veoma sam srećna zbog toga što je, i uvek će biti, u meni.

Tokom karijere Ponteš je sarađivala sa nekoliko internacionalnih umetnika kao što su Cesaria Evora, Kaetano Velozo, Andrea Bočeli, Mariza Monte, maestro Enio Morikone. Upitana sa kim bi još volela da se pojavi na bini ili da snimi zajedničku pesmu, Ponteš je navela Pitera Gejbrijela i Bena Harpera.

"Ben Harper je bio u Portugaliji i govorio je o meni, bila sam jako srećna zbog toga i pokušaću da stupim u kontakt sa njim. Bene jesi li tu? Još uvek pevaš bluz? Ja obožavam bluz! Zapravo, fado je portugalski bluz, i ja ću se sigurno naći sa tobom. Već je trebalo da snimim duet sa Piterom Gejbrijelom ali sam u to vreme bila onemogućena zbog problema sa izdavačkom kućom, bila sam pod ugovorom sa izdavačem i eto, šta da se radi", kaže.

Trideset godina karijere

Ponteš ove godine obeležava tridesetogodišnjicu karijere.

"Zanimljivo je da se i ja razvijam sa osobama koje me okružuju. To je ogroman blagoslov. Ogroman. Ponekad možemo da izaberemo a ponekad ne. U muzici je možda lakše izabrati. Nekad je potrebno malo vremena a sa dolaskom interneta i socijalnih mreža je to znatno olakšano. Postoji i ogroman uticaj multinacionalnih kompanija i različitih lobija da se stalno puštaju isti izvođači ili koji čips treba da jedemo, a ljudi imaju pravo na čips i ja obožavam čips ali neki ljudi ga ne vole. Čips sa ukusom luka nije čips, jel tako? Postoji taj uticaj i uslovljava ljude, naročito nove generacije, kada ih neprestano bombarduju istim stvarima tako da oni posle povezuju određene pesme sa crtanim filmovima, video klipovima,.. tako da, nove generacije, pogotovu mlađi uzrasti i deca su oni za koje se brinem jer je taj trend već nekoliko godina unazad počeo da se ubrzava ali takođe verujem da postoji i suprotna struja".

Ipak, ona kaže da joj rad tek predstoji. "Mogu da kažem jednu stvar koju je već puno ljudi uradilo i nije nikakva novost. Jako bih volela da snimim jedan džez-bluz album. Jako bih to volela", rekla je.

Kaže da ne poznaje muzičku scenu na Balkanu, ali je obećala da ću je upoznati.

"Već imam nekoliko diskova koje treba da odslušam ali je jako slabo poznajem, toliko slabo da je to sramota. Totalna sam neznalica. Moram da zaronim i razumem. Biću iskrena. Mogla sam da pretpostavim da ćete mi postaviti ovakvo pitanje ali nisam želela da odgovorim nešto što nije istina. Već imam neke diskove i potražiću i pronaći ću još neke, različitih stilova. Veoma me zanima folklor, u svim zemljama me uvek veoma zanima folklor. Počev od moje zemlje naravno ali, da krenem na primer od Italije, kada sam bila na festivalu u Taranti, ili kada sam se upoznala sa folklorom Španije, folklornim stilovima Argentine. Ljudi misle da je Španija samo flamenko. Nije. Argentina je samo tango. Nije. Portugalija je samo fado. Nije. Folklor je mnogo više od toga. Ne mogu da kažem da ne volim i nove projekte, nove izvođače i kompozitore, sve me to veoma zanima kao i novi muzičari".

Ona kaže da je srećna što će imati koncert u Beograd.

"Trebalo je zapravo da dođem u martu, ali se moj otac u međuvremenu razboleo i umro. Koncert u Beogradu je prvi otkad je on otišao, tako da je za mene veoma poseban, ne samo na duhovnom nivou, već i zbog kontakta sa njim i kontakta sa publikom. Na koncertima se potpuno predajem i to su situacije koje me obično prate na svakom koncertu, to potpuno predavanje. Ogoljeni, zagrljeni, zajedno, na tom zajedničkom putovanju. Osećam da postoji još nešto i nadam se da je to nešto dobro, ne znam, ali mislim da postoji još nešto drugačije u meni otkad je moj otac preminuo", rekla je Ponteš.

Pogledajte intervju maje Sikimić s Dulse Ponteš: