Predstava "Lepa Brena project", prema konceptu i u režiji Vladimira Aleksića i Olge Dimitrijević, sagledava kroz fenomen najveće muzičke zvezde bivše Jugoslavije ovdašnje društvo u proteklih 40 godina, a biće premijerno izvedena 18. decembra u Bitef teatru.

Različite aspekte fenomena Lepe Brene obradilo je petoro autora u formi monologa. Brena graditeljstva – prema tekstu Vedrane Klepice, biće Jovana Gavrilović, a Brena biznismenka, prema tekstu Maje Pelević – Jasna Đuričić. Za Brenu pesme tekst Olge Dimitrijević izvodi Jelena Ilić, dok Brenu Jugoslovenku Tanje Šjivar predstavlja Tamara Krcunović, a Brenu seksualnosti, prema tekstu Slobodana Obradovića – Ivan Marković, piše Seecult.

„Lepa Brena project“ odabran je na na konkursu Bitef teatra za nezavisnu scenu, u okviru sezone „Nastavimo iz početka“, a kako je istakao dramaturg tog pozorišta Filip Vujošević, uvršten je u redovan repertoar na osnovu istraživačkog pristupa i temi, i izvođačkim praksama.

„Predstava je na neviđeno dobila publicitet, zbog naslova. Mi smo zadovoljni prodajom karata, ali ono što je još važnije – otvaramo prostor za dijalog koliko su motivi iz popularne kulture legitimni u savremenoj umetnosti“, rekao je Vujošević 11. decembra na konferenciji za novinare u Bitef teatru, koji je koproducent tog projekta sa organizacijom Flyinginger.

  Olga Dimitrijević je istakla da za nju i Aleksića Lepa Brena nije samo pevačica koju oboje vole, „što ne treba kriti, nego je vrsta fenomena kroz koji se na različite načine mogu sagledavati svet i društveni procesi u poslednjih 40 godina – otprilike koliko i traje njena karijera“.

„Razmišljali smo o stalnom prisustvu Lepe Brene u našem javnom prostoru, njenih pesama, nastupa i ikonografije. Čim imamo konekciju s našom savremenom istorijom moramo da govorimo i o istoriji jugoslovenskog kulturnog prostora. Kao što ni Jugoslavija nije neka monolitna struktura, prepuna je kontradikcija i različitih narativa, krenuli smo od toga da ni fenomen Lepe Brene ne može biti jednoznačan. Mi se ne bavimo njome kao ličnošću, bavimo se društveno-političkom analizom pomenutih 40 godina prelomljenih kroz fenomen Lepe Brene, jer smatramo da se kroz popularnu kulturu i kroz najveći šou biznis Jugoslavije ogledaju i sukobljavaju užasno važni aspekti naše društvene stvarnosti“, rekla je Olga Dimitrijević, dodajući da su nakon opsežnog istraživanja teme pozvali autore da obrade pojedine aspekte.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović istakao je da je to pozorište sigurna kuća za nezavisnu scenu i za teatarska istraživanja.

„Nezavisna scena je živa, ali moramo joj pomoći. Bitef teatar se po tome izdvaja u našem pozorišnom svetu, jer prepoznaje vrednost i kvalitet onoga što iznedri taj nezavisni duh. Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević su već bili naši saradnici. Oni su taj novum koji mi želimo da prezentujemo, jer je u osnovi Bitef teatra posvećenost novim pozorišnim tendencijama“, rekao je Latinović.

Prema rečima Latinovića, kao direktor Bitef teatra dobijao je različita pitanja u vezi sa ovom predstavom, čak i da li će Lepa Brena da nastupa. „Čudno je da ljudi iz branše ne prepoznaju šta mi radimo. Ovo je istraživanje jedne teme. Ne bavimo se estradom. Dajemo pogled na jednu temu kroz umetničko dejstvo“, istakao je Latinović.

Koreograf je Igor Koruga, scenograf Nikola Knežević, kostimografkinje Senka Kljakić i Milica Kolarić, a kompozitor Draško Adžić.

Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Fonda za otvoreno društvo.

Koproducent je Schlachthaus theater iz Berna, gde će se predstava u januaru igrati četiri puta i zatim jednom u Cirihu.

U Bitef teatru reprize će biti 20, 21. i 22. decembra.