Džim Džarmuš – umetnina trajne vrednosti (drugi deo)

Kako podseća portal Vitraž, Džim Džarmuš je međunarodni renome intrigantnog autora niskobudžetnih filmova stekao ostvarenjem Permanent Vacation (1980), koji je koštao 12.000 dolara i sniman je deset dana. To je više pokušaj pravljenja filma, u kojem glavnu ulogu tumači mladić bez stana, ambicija, posla. Kako je i sam izjavio metafizika uvek dođe tek nakon tehnike.

Nešto kasnije usledio je film Čudnije od raja, koji mu 1985. donosi zlatnu kameru u Kanu. Kao glavni producent filma ostao je bez novca i nakon pijanstava na zabavama spavao po sobama prijatelja. Kada je saznao da je dobio nagradu, poslednji dolar dao je na iznajmljivanje smokinga, koji se, ispostaviće se, nije dopao čoveku zaposlenom na ulazu u salu. Dodeli nagrada nije ni prisustvovao. Tako džarmušovski.

U realizaciji ovog ostvarenja pomagali su mu Venders i Kris Slevernik, koji su mu dali filmsku traku preostalu od filma Stanje stvari. Rekli su mu “imaš minimalni budžet i 40 minuta filmske trake za film od pola sata”. Za vreme montaže prvog dela napisao je scenario za dugometražni film za koji mu je novac pozajmio Pol Bartel. Dok je montirao prvi deo filma u svom stanu na “movioli” sa vertikalnim ekranom, fotograf Robert Frenk je dolazio dva puta nedeljno da vidi poredak i ritam filma, sugerišući mu kako da menja sekvence za finalnu verziju.

Noć na zemlji (1991) je ombnibus na relaciji Los Anđeles – Pariz – Rim – Helsinki, a sve priče veže činjenica da su njihovi junaci taksisti i putnici, a radnja se, kao i u Misterioznom vozu, odvija istovremeno. Film govori o slobodi, kratkotrajnoj intimi odnosa sa potpunim strancem, u kojoj je vožnju od Monmartra do Belvila taksijem – jedan sasvim običani momenat – Džarmuš želeo da izmesti na pijedestal, i da mu svrhu i život.

Glavnu ulogu trebao je da tumači Tom Vejts, ali je usledilo mučno razvlačenje. Dok je čamio u stanu, Džarmuša je nakon izvesnog vremena posetio Vejts koji mu je rekao “Znaš šta, zaboravi taj film. Valjda ćemo ga snimiti jednog dana. Sedi i napiši nešto što je moguće odmah snimiti”. Zamislio je zagasitost i tople boje Rima, osvetljenost Helsinkija i njegove sive tonove, Pariz sa svojim nijansama plavih, praćenih crvenim neonakama. Ostalo je istorija. Iz tog filma Džarmušu se najviše dopala pariska epizoda sa Beatris Dal, koja glumi slepu lepoticu.

FEST, Beograd, Kusturica

Džarmuš u Beograd prvi put dolazi na festival FEST 1992. zahvaljujući međunarodnom ugledu i dobroj volji Emira Kusturice koji je po sopstvenom priznanju za dva sata okrenuo desetak telefonskih brojeva. Džim je tada u intervjuu pokojnom Dinku Tucakoviću, doajenu jugoslovenskog filma, između ostalog izjavio da je “rep crnački CNN” i kritikovao političku preangažovanost grupe U2. Svom mentoru, Samjuelu Fuleru obećao je u Beogradu priču “Konjak i cigare” po uzoru na svoje trilogije, realizaciju i dalje isčekujemo.

Većinu vremena u Beogradu proveo je u kultnom klubu “Akademija”, a bio je gost i restorana “Zlatnik”, koji ih je tada očarao čuvenom “šarenom salatom” sa ajvarom, pindžurom i urnebesom, kao i orasnicama. Srbija je često u srca holivudskih zvezda ulazila kroz hranu i muziku. Džarmušu i Kusturici su tada društvo pravili Bora Todorović i obećavajuća holivudska zvezda Džoni Dep koji je neočekivano svirao sa Partibrejkersima u SKC-u, i to ne samo numeru “Stoj Džoni” kako to mnogi misle.

To veče ostaće upamćeno kao jedno od najprirodnijih spajanja običnog sveta i svetskih zvezda u jedinstvenu energiju životnog, nešto što je danas samo pusti san. Ekipa Partibrejkersa je hodnikom dolazila ka bini uz pratnju pesme Leonarda Koena “Everybody Knows”. Nakon što je prvi red polio pivom Cane im se obratio u svom stilu “Alo, alo prijatelji, puki siromasi, razbacujete se onim čime nemate”.

U nekom 15. minutu koncerta, na binu je izašao Kusturica najavivši Džarmuša koji je najavu proširio na Partibrejkerse i Depa. Učinio je to, kao pravi predstavnik njujorške hip hop scene sa par rima. Džoni, kome su upravo Džarmuš i Kusturica, uz Kasavetesa omiljeni režiseri, dodao je još dve monumentalne rečenice koje i dalje odzvanjaju tavanicama ovog hrama. Za**bi sve. Sve je to p***** dim. Rokenrol.

Ceo tekst pročitajte na portalu vitraz.net