Šušljik: Još 20 fantastičnih glumaca u "Vremenu zla"

Vreme izolacije iskoristio je za rad na seriji, za promišljanje o tome šta je važno u životu, a stigao je, kaže, i da pogleda predstavu "Hadersfild" na Jutjubu sa sinom, piše Nova.rs.

"Snimanje “Vremena zla” smo morali da pomerimo zbog vanrednog stanja. Pomerili smo ga, praktično, onoliko koliko smo stajali zbog vanrednog stanja, tako da će ono početi oko 1. avgusta", kaže Šušljik.  

U međuvremenu su uradili ono što su mogli: završavali su treću ruku scenarija, koji po motivima iz Ćosićevih romana ("Vernik", "Grešnik" i "Otpadnik") piše Sanja Savić Milosavljević, a reditelj Ivan Živković i on su se bavili i kastingom.  

"Kasting se polako širi i u narednih desetak dana ćemo imati spisak sa oko 20 fantastičnih glumaca koji će se pridružiti projektu", priča Šušljik. 

On je ranije za portal Nova.rs otkrio da će jednu od uloga u seriji igrati Žarko Laušević. Uskoro će, kaže, moći da kaže više o tome ko će se još pojaviti u "Vremenu zla".  

Prilično je aktivan ovih dana, iako je pandemija sve dosta usporila. Izolaciju, kaže, podnosi kao i drugi.  

"Nisam bio presrećan kad se sve ovo dogodilo, ali sam, sa druge strane, video i prednost u time što imam dosta vremena. Sa druge strane, to vreme nekako proleti kroz prste. Stvari koje mi pre nisu bile toliko važne sada su odjednom dobile na značaju, ali i obrnuto, neke stvari koje su se činile bitnim sada više i ne izgledaju tako", kaže on.  

Predstava "Hadersfild" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojoj je igrao jednu od glavnih uloga, zajedno sa Nebojšom Glogovcem, prikazana je nedavno na Jutjub kanalu ove teatarske kuće. Glogovac i Šušljik su za uloge u toj predstavi nagrađeni Sterijinom nagradom, za nju su dobili i druga priznanja, a poslednji put izvedena je pre četiri godine u ovo vreme.  

"Prvi put sam tu predstavu pustio starijem sinu, Đorđu. Gledao je ranije film, ali je bilo uzbudljivo gledati predstavu sa njim, iako ima 11 godina. Nekako sam se i ja, gledajući je, vratio u to vreme i doživeo sam je i pomalo sentimentalno, iako ne volim da gledam predstave tako", kaže Šušljik. 

Takvi snimci su, ipak, značajni kao elementarni dokument, ocenjuje on, ali dodaje i da na njima "izostaje sve ono što pozorište čini pozorištem".  

Sumorne vizije pojedinih pozorišnih umetnika da može lako da se dogodi da se predstave od jeseni igraju i bez kontakta među glumcima, sa obaveznim razmakom među sedištima, Šušljiku zvuče neverovatno.  

"Ne mogu da zamislim predstave bez direktnog kontakta dva ili više glumca na sceni. A prazne sale su nešto najtužnije u pozorištu. Ipak, ne verujem da će to ostati trajno rešenje. Dešavale su se razne kataklizme, pa se pozorište vraćalo onome što treba da bude", zaključuje Šušljik.