Aja Jung preselila takmičenje u Bolonju: Ovde nema zainteresovanosti institucija

Razlozi su, kako u razgovoru za Danas objašnjava Aja Jung, direktor Nacionalne fondacije za umetničku igru, koja je organizator ovog takmičenja, nezainteresovanost nadležnih gradskih i republičkih institucija kulture.

"Projekat koji smo brižljivo pripremali bio je i namenjen i potreban Beogradu. Sreća je što nije i ugašen apsolutnom nevoljom Beograda. Sve što smo radili tokom nekoliko godina, postalo je primenljivo na oko samo 1000 kilometara odavde. I to uz istinsku volju i dobrodošlicu gradskih vlasti i institucija kulture. Bolonja, glavni grad Emilije Romanje, širom otvorenih ruku dočekuje međunarodno takmičenje koje će dovesti baletske talente iz svih krajeva Italije, iz Litvanije, Portugala, Grčke, Srbije, Mađarske, Ukrajine, Bosne, Hrvatske, Poljske, a čiju organizaciju potpisuje mali tim našeg Beogradskog festivala igre i Nacionalne fondacije za igru", kaže Ajaja Jung.

Prva najava međunarodnog beogradskog takmičenja 2019. delovala je ozbiljno. Šta se dogodilo – zašto je izostala najavljena “podrška domaćoj igračkoj sceni” i ko “nije imao razumevanja za međunarodnu smotru koja ima potencijal da odredi budućnost talentovanih umetnika, a da ujedno bude i turistička atrakcija za grad u kome se održava“? Jung kaže da je "nakon nekoliko promotivnih iskrica i lepih reči, ali bez suštinskog razumevanja i udubljivanja u značaj jednog internacionalnog takmičenja za našu sredinu, Beograd ostao nem i nezainteresovan da učestvuje u ovom projektu".

"Nakon dva kruga konkursnih poziva Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu ili ukupno četiri konkursa, događaj koji smo najavili zajedno sa onima koji su obećali podršku u celini je odbijen. U međuvremenu, nismo uspeli da osiguramo nijednu scenu. Beograd ima svega nekoliko pozorišnih prostora. Još je manje onih na kojima se može igrati u špic patikama. Ta pozorišta ostaju hermetički zatvorena za ovakve događaje, nisu spremna da nekoliko dana u nizu žrtvuju u odnosu na sopstveni repertoar ili probe koje još nisu u planu, ali o kojima se “intenzivno razmišlja”. To su srpske “naknadno preuzete obaveze”. Nema više Draškića koji je otvarao vrata bez straha da bi bilo čija hrabrost ili mladost mogla da naruši njegovu strategiju. Naprotiv, ako postoji strategija, ona se kroz promaje potvrđuje."

Takmičenje u Bolonji Nacionalna fondacija za igru iz Beograda organizuje sa profesorima Baletskih akademija iz Beča i Budimpešte, a u saradnji sa Teatrom Duše, koje će biti centar događanja.

"Prepričavajući sve muke kroz koje sam prolazila pod ruku sa najboljim namerama, mojim italijanskim kolegama i bivšem ministru kulture Italije, naišla sam na interesovanje i podršku. Počeli smo da tražimo grad koji bi imao potencijal da prigrli ovaj događaj koji je Beograd odbacio. Tražili smo takođe grad koji ima veliki međunarodni aerodrom, ozbiljne smeštajne kapacitete i koji počinje na slovo B, kako ne bismo menjali logotip koji smo već napravili. Izbor je pao na Bolonju, ekonomski i sajamski epicentar Italije", dodaje.

Govoreći o tome da u umetničkim školama ima sve manje đaka, Aja Jung kaže da "nema zainteresovanih, a pošto se ništa ne preduzima biće ih sve manje".

"Ovde se više i ne prave audicije, nego ko god dođe mi ga ljubazno i svakodnevno molimo da ostane da svira ili igra. Nemamo drugog. Interesovanje se beleži pod mikroskopom i na nivou incidenta, jer se decenijama ne kreiraju baletski uzori, kao ni umetnička budućnost koju deca i roditelji mogu da zamisle. Mi kao društvo ne cenimo mlade umetnike. Naprotiv, njima se podsmevaju. Od drugara iz razreda koji rastu na rijalitiju i silikonima, preko mrzovoljnih nastavnika u školi, do vršnjaka iz kraja koji pljuckaju oko zgrade i šaraju po zidovima… To je tragedija do koje smo lagano, i bez opiranja stigli. Pri tom, kada govorimo o baletskim školama, mi mislimo na tri grada u celoj Srbiji. U Nišu, na primer, ne postoji nijedan baletski studio."

Na pitanje da li Beogradskog festivala igre ostaje trajno u Beogradu, ona je rekla da bi mogla "iz topa da nabroji desetak evropskih gradova koji bi bili presrećni da neko može da im napravi sličan festival".

"Priznaćete, Beogradski festival igre je daleko iznad svega što Srbija ili region nude. Vidljiv na svetskoj mapi. Ipak, svake godine se mučimo iznova, noseći na svojim leđima ogromne frustracije i zlo jedne male zajednice i brojeći rane i uvrede od samozvanih nezavisnih, a zavisno zavidnih. Nekada me je inat pokretao, a danas razumem da sam neko vreme i energiju izgubila u kontaktu sa ljudima sa kojima, da nije bilo Festivala, ne bih ni klupu u parku podelila", navela je.

"Dišem tek kad sam daleko od Beograda"

"Autocenzura na koju sam se obavezala zbog Festivala i Fondacije, zbog svih zaposlenih i njihovih porodica, zbog mojih učenika i njihovih roditelja, kao i zbog svoje dece i porodice, jeste prisutna. Ujedem se za jezik, trudim se da me nijedna budala ne isprovocira, a dišem tek kada sam daleko od mog Beograda, iako je to grad koji najviše volim na svetu. Da li mi je žao? Mnogo. Da li su razlozi vezani za ovu ili onu vlast? Nisu. U Srbiji je ostalo premalo suštinski dobrih i mislećih ljudi. Ti ljudi su zgroženi i zgaženi od strane svakog režima, jer kreiraju onu savršenu razliku koju sistem prepoznaje kao štetnu. Od ‘46. naovamo. Razmislite o jednom, naizgled banalnom, primeru, pa proširite sliku kao palcem i kažiprstom na telefonu. Kada bi iz inostranstva i izgnanstva vratili naše baletske umetnike koji su imali ili imaju svetsku karijeru, mi bismo za nekoliko meseci imali jedan od najboljih baletskih ansambala u regionu. To se naravno nikada neće dogoditi", zaključila je Aja Jung.