Aleksa Gajić: Sa protesta u galeriju, iz galerije na protest, napravila se baš lepa gomila ljudi željnih kulture i slobode

Kako je došlo do izložbe koji je bio motiv?

"Izložbi je prethodilo objavljivanje moje monografije "Prošireno polje stripa a i šire". I ova knjiga teško da bi izašla da urednica izdanja Ivanka Vukobratović nije insistirala na objavljivanju i pogurala izradu. Tada se pojavila i potreba za nekom izložbom kao vidom promocije monografije i preko multimedijalnog uemtnika Nenada Džonija Rackovića upoznao sam Borku Božović, vlasnicu galerije Haos, koja je opet dalje izgurala izložbu. Iskreno, da je do mene, verovatno ne bi bilo ni knjige ni izložbe kao ni prethodnih 12 godina".

Šta posetioci mogu da vide na izložbi?

"Na izložbi su prikazani neki od radova koji su nastali u zadnjih 12 godina. U pitanju su tri vrste radova – dvodimenzionalni, odnosno ilustracije i dosetke koje sam radio za svoju "Koordinatnu trilogiju", zatim trodimenzionalne, koji podrazumevaju strip objekte, i dvo i po dimenzionalne, koji se odnose na ilustracije kojima su dati elementi opipljivosti i opredmećenosti. Malo je teže objasniti, ali važno je da se ljudima jako dopada".

Izložba za celu porodicu

Da li je izložba i za decu?

"Apsolutno. Nema danas mnogo izložbi koje se obraćaju celoj porodici, a ova izložba upravo to pokušava da bude - zabava za celu porodicu. Ima vickastih stvari, ima malo ozbiljnijih, i nekih baš ozbiljnih. S obzirom da dolazim iz sveta primenjene umetnosti, gde se stvaraju dela koja podrazumevaju komunikativnost i dopadljivost, dosta te komercijalnosti je ostalo i u mom neprofesionalnom delu stvaralaštva koji je pokazan na izložbi".

Koliko brzo je prošlo 12 godina od prošle izložbe?

"Meni i ne baš brzo. Dosta toga mi se dešava iako priroda mog posla zahteva duge sate samoće u svom ateljeu. Ipak svi ti projekti, knjige, stripovi, animirani filmovi, festivali ostavljaju utisak sporog prolaska vremena. Nekad gledam svoje portfolije koje uredno pakujem u fascikle po godinama i ne mogu da se otmem utisku, koliko se toga desilo - koliko je urednika, pisaca, kolega, izdavača, scenarista prošlo kroz moj život za ovih 12 godina".

Na izložbi su izložene figurice, kutije, razni "artefakti" . Odakle oni, kakve uloge imaju u nastanju stripova?

"Kako već trideset godina živim od raznih vrsta likovnih radova koji se štampaju, imao sam potrebu da napravim verziju svoje umetnosti koja neće biti moguća za štampanje i tako su počeli da se stvaraju razni blokovi, kutije, asamblaži, mrdalice i svašta nešto drugo. Objašnjavam kako ta dela služe da se okače na zid i da nekom jednostavno budu lepa".

Kako si se osećao dok je nekih 50 metara od galerije Haos se dešavao još jedan haos na ulicama? Bio je to u danu upada policije u zgradu Rektorata.

"Ne baš prijatno. U jednom trenutku pomišljali smo da će sve propasti i kako bi trebalo napraviti svečano zatvaranje za mesec dana. Međutim upravo suprotno se desilo, neki su sa protesta svratili su u galeriju, a neki koji su pak krenuli na protest opet su svratili u galeriju. Sve u svemu, napravila se baš lepa gomila ljudi željnih kulture i slobode. Naš proslavljeni karikaturista Dušan Petričić samo je još više naglasio tu atmosferu svojim tekstom za otvaranje".

U stripu "Technotise", ali i animiranom filmu “Technotise, Edit i ja” pre nekih 15-20 godina, crtao si Beograd budućnosti 2074. godine. Kako ti Beograd izgleda danas 2026? Šta si pogodio, gde si omanuo, šta misliš o tome kako se grad sada razvija?

"U filmu se nisam trudio da išta predvidim, više sam u tom trenutku razmišljao kako da osmislim grad da bude interesantan i upečatljiv za radnju filma. Pogodio sam da će zgrada pošte pored stare železničke stanice dobiti ponovo predratni izgled. Ostalo sam promašio. Što se tiče Beograda na vodi, i nisam nešto oduševljen - gomila zgrada generičkog izgleda koji imaju funkciju spavaonica. Ali dobro, to tako treba - investitori žele da im se uloženi novac što pre vrati. Ono što mi mnogo više smeta, to je mesto gde su te zgradetine napravljene. Po planu, Beograd na vodi je trebao da bude pored Borče i tu bi i pristupna infrastruktura bila lakša da se izgradi. Avaj kvadrat ne bi mogao da ima cenu kao što ima na trenutnoj lokaciji i kraj priče. Sve se to radi zbog novca, što je tužno. Nekad su finansijeri želeli da ostanu zapamćeni kao ktitori, zadužbinari, vizionari".

Moderna arhitektura izgleda ofucano već posle dvadesetak godina

Kakav Beograd voliš?

"Stari. Sve što je staro mi je lepše od novog. Novo volim kad je ultra skupo i ultra futuristički. A u Beogradu nemamo mnogo takvih zgrada. Mislim da većina ljudi deli moje mišljenje. Turisti ne idu da gledaju nove zgrade, uglavnom idu da gledaju starine. Izuzetak je Dubai i slično, ali to košta ozbiljne svote novca. Takođe, moderna arhitektura izgleda prilično ofucano već posle dvadesetak godina. Stara arhitektura sa godinama dobija sve više duše i šmeka".

Veštačka inteligencija čisti sve kreativce pred sobom

Na čemu trenutno radiš?

"Kao i zadnjih godina radim isključivo na svemu. Diversifikacija delatnosti je neophodna u današnje vreme kad veštačka inteligencija čisti sve kreativce pred sobom. To znači da malo radim ilustracije, malo animacije, malo stripove, malo dizajn, malo kutije i malo sve ostalo što se ponudi. Nije baš vreme za izbirljivost. Konkurencije je sve više, a poslovnih ponuda sve manje. Otežavajuća okolnost je da živimo u maloj i siromašnoj zemlji sa ne baš velikom kulturnom tradicijom".

Da li je u planu snimanje filma? Da li bi voleo da snimaš i šta?

"Jako bih voleo da radim neki novi animirani film, ali ni tu situacija nije ružičasta. Fondova za potporu filmskim projektima više nema, samim tim nema ni mogućnosti da se prave neke koprodukcije. Ipak ja sam optimista, bacam udice i nadam se da će se nešto desiti. Moj zadnji film koji sam radio sa Nenadom Džonijem Rackovićem, “Kralj ničega” je sjajno ispao i uzeo je nekih nagradi, bilo bi lepo nastaviti nešto u tom pravcu ili slično".