Nagradu "Pavle Vuisić" za izuzetan doprinos umetnosti glume na filmu i njemu sličnim medijima ove godine dobija glumica Ljiljana Blagojević.

„Osećam se odlično povodom ovog priznanja. Priznanja su dobrodošla kada ste mladi, kao dokaz da ste izabrali pravu profesiju i kada ste u mojim, zrelim godinama – kao dokaz da ste još uvek poželjni i da vas još uvek primećuju, naročito kada se radi o takvoj nagradi kao što je ‘Pavle Vuisić’. Prvu ulogu na filmu sam odigrala sa Pajom Vuisićem u kultnom filmu ‘Sjećaš li se Doli Bel’. Prvu ulogu u seriji sam takođe odigrala sa njim, u seriji ‘Vojnici’. Bila je to svojevrsna škola glume u svakom pogledu i nikada neću to zaboraviti. Tada nisu postojali monitori, a sećam se kada smo snimali seriju ‘Vojnici’ da me je on pozvao i rekao ‘Vidi Ljiljana, da ti kažem nešto, ako valja ton, valja i slika. Preslušaš ton (sa tadašnjeg magnetoskopa) i ako valja ton, znači da je dobra i slika’. Bio je genijalan, poseban, veliki umetnik, veliki čovek, jednostavan, izuzetno obrazovan i mislim da se takvi retko rađaju“, rekla je ona za emisiju N1 „Dan uživo“.

Na pitanje po čemu će ga još pamtiti, kao i film „Sjećaš li se Doli Bel“ u kome je ostvarila prvu veliku ulogu, kaže da je imala sreću da igra sa briljantnim imenima iz sveta glume, poput Vuisića, Slobodana Aligrudića, Mire Banjac, Slavka Štimca.

„Prosto da poželite da budete u takvoj ekipi predvođenoj takvim rediteljem. Ove godine je 40 godina od snimanja tog kultnog filma. Paju Vuisića su svi voleli, ne postoji čovek koji ga nije voleo i ne postoji čovek koji može da kaže bilo šta što nije u superlativu. Presrećna sam što je u mojoj biografiji sada i ta nagrada, pored ‘Žanke’, nagrade ‘Sergej Bondarčuk’ i ostalih. Ova nagrada je dragocena i za moju karijeru i za mene kao glumicu i pedagoga“, objašnjava glumica.

O projektima na kojima trenutno radi i o tome kada ćemo je ponovo videti u pozorištu i na bioskopskim platnima, Blagojević kaže da se trenutno sprema da ide na Sarajevski festival, gde će biti održana promocija dve serije koje je snimala prošle godine, od kojih jednu sme da pomene, a drugu još uvek ne.

„Jedna je serija ‘Kljun’, fantastična i posle mnogo vremena sam dobila ulogu kod mladih reditelja Jelene Gavrilović i Uroša Tomića. Oni su pre ovoga režirali seriju ‘Grupa’. Spremam se takođe da snimam novu seriju Radoša Bajića, koja se bavi našim istorijskim trenutkom o spašavanju savezničkih pilota u Drugom svetskom ratu i to će biti jako zanimljivo. Projekat se snima dve godine, ja sam na redu tek sledeće godine. U pozorištu se spremam na turneju sa mojom predstavom ‘Vasa Železnova’ po delu Maksima Gorkog. Gostujemo na festivalu u Rusiji i to će biti dragoceno da kod njih odigram nešto što je njihovo i da vidimo kako će se podudariti naša shvatanja iste drame“, objašnjava.

Upitana da li postoji neka uloga o kojoj još uvek sanja, Ljiljana Blagojević je odgovorila da smatra da svaka uloga nađe svoga glumca.

„Ne bavim se time šta bih želela, više se bavim time da prepoznam ono što mi se nudi. Mnogo sam uloga odbila u životu i moja teza je, što stalno ponavljam i svojim studentima, da se karijera ne pravi samo na odigranim, već i na odbijenim ulogama. Pre neki dan sam uzela da popišem koliko sam uloga u životu odbila i veći je broj odbijenih nego odigranih uloga. Verujem da onome kome trebam, on će me naći“, istakla je.

Smatra i da se film i pozorište, za razliku od serija, bore da se dokažu i da prežive ovu situaciju (pandemiju) koja je protiv njih, naročito pozorišta.

„Verujem da je pozorište, koje je pobedilo u vreme kuge i mnogih nedaća sa kojima se sretalo, spremno da pobedi i ovu nedaću. Ako nema pozorišta, nema ni čovečanstva. Ako verujemo da će opstati čovečanstvo, onda ćemo prevazići i ovaj zaista veliki problem. Umetnost je nešto što je ljubav, što nudi lepotu. Umetnost mora da bude pošteđena straha, a pandemija je sve suprotno od toga. Evo ja nudim da pomoću umetnosti preživimo ovo teško vreme, da se oslobodimo i da zajedno isplivamo iz ovog problema u kome se nalazi čovečanstvo“, zaključila je Blagojević.